Првих 150 година капетан Мишиног здања на Студентском тргу

БЕОГРАД - У Ректорату Универзитета у Београду (УБ) данас је обележено 150 година Задужбине капетан Мише Анастасијевића, здања које је овај српски добротвор завештао „своме отечеству“.
„Капетан Миша добро је разумео потребу улагања у образовање још у тадашњој сиромашној Србији“, рекао је на свечаности ректор УБ Владимир Бумбаширевић и навео да је зграда, у којој је и данас смештен Ректорат, један од најлепших споменика културе.
Наводећи да је УБ уочи Другог светског рата имао 77 задужбина и 11 факултета, Бумбаширевић је истакао да Универзитету треба да буде циљ да му се врате зграде и непокретности одузете после рата.
„У току је реконструкција зграде за шта је из средстава ЕУ намењено око 500.000 евра“, рекао је Бумбаширевић.
Тадашња новосаграђена кућа на Великој пијаци коштала је 110.000 дуката, а према легенди, како је на свечаности рекао проф. Зоран Мирковић, првобитно је требало да буде кнежев дворац, дом Ђорђа Карађорђевића, Карађорђевог унука и Мишине ћерке Саре.
Немамо никаквих чврстих доказа, али по причи здање је било предвиђено да из њега и сам капетан Миша „столује“, рекао је проф. Мирковић.
Године 1863., 12. фебруара, капетан Миша сачинио је завештајно писмо и послао га тадашњем министру просвете Кости Цукићу.
Зграда је судбински везана са Лицејем, Великом школом, Универзитетом, а једно време у здању је био смештен и музеј, библиотека, гимназија, Министарство просвете, Скупштина…
Проректор за финансије Миодраг Поповић рекао је да је УБ пре Другог светскг рата био један од три најбогатија универзитета, чија је имовина вредела више од једне милијарде долара.
„Универзитет данас чини напоре да врати одузету имовину“, рекао је Поповић и навео да се прикупљају подаци за захтев за реституцију.
Универзитет данас има 11 задужбина и пет фондова, рекао је Поповић истакао да је у 2012. приход од издавања у закуп износио 39 милиона динара.
Универзитет и данас води спорове, како би била испоштована воља задужбинара и заоставштине враћене овој водећој високошколској установи у региону.
Миша Анастасијевић је рођен је 24. фебруара 1803. године у Поречу на Дунаву. Бекство од Турака преко Дунава у Аустрију довело је до познанства са трговцем Стојаном Матрошлијом и успешног заједничког пословања.
Током 1817. године Миша постаје ђумругџија (царинар) на скели Дубровачкој. Након неколико година овог занимања и одређене устеђене своте новца, Миша се коначно опредељује за трговину.
Већ као двадесетогодишњак сврстава се међу богатије људе у Србији. Поставши успешан трговац, Миша се 1825. године жени млађом ћерком свештеника Илије Урошевића, Христином, чији је рођени брат Сима тада био један од писара-секретара кнеза Милоша.
Тако ступа у сарадњу и са кнезом. Напушта трговину „на мало“ и започиње трговину стоком, а касније и сољу. Хатишерифом из 1833. године решен је територијални и економски положај Србије. Добивши под своју управу Ђердап и Крајину, Србија је увећала број становника и промет робом се појачао.
Капетан Мишина „империја“ или „прва српска мултинационална компанија“, како бисмо је данас назвали, бројала је око 10.000 људи, 23 филијале, односно камарашије-соларице у разним местима на Сави и Дунаву и најмање 74 брода „соларица“, као и девет спахилука у Влашкој.
Након Светоандрејске скупштине Миша, помало разочаран политиком, напушта Србију и одлази да живи у Румунији где је и преминуо, 27. јануара 1885. године у Букурешту, а сахрањен је у Клежанима у својој задужбинској цркви