Tipičan je poslodavac pre sklon gušenju nego podsticanju kreativnosti. Zavist prema onima koji možda imaju bolje ideje i strah od gubitka vodećeg položaja u preduzeću navode mnoge menadžere da ignorišu, sputavaju ili zlostavljaju zaposlene koji pokazuju inovativnost piše Poslovni dnevnik.
Iako je inovacija osnova rasta i napretka preduzeća (i cele industrije), mnogi je menadžeri podstiču i promovišu samo deklarativno, dok je u praksi nastoje saseći u korenu.
Deo otpora prema inovacijama posledica je recesijskih uslova. Isplati li se uvoditi promene, ako ne znamo hoće li biti vremena da te promene zažive? Je li možda pametnije čekati da se oluja stiša?
Paddy Miller s Poslovne škole pri Univerzitetu u Navarri smatra da je ta dilema lažna. "Iako je istina da je danas potrebno žrtvovati neke krupne i skupe projekte da bi se sačuvala radna mesta i osigurao opstanak kompanije, inovacija je danas potrebnija nego ikad - ne uprkos finansijskoj krizi, nego baš zbog nje", poručio je Miller menadžerima koji se dvoume oko toga treba li inovativnost gušiti ili podsticati.
Umesto da podstiču inovativnost i kreativnost, deo rukovodilaca sistematski primenjuje mere kojih je cilj uklanjanje svakog rizika da će neko od podređenih narušiti ustaljeni poredak, u kojemu su baš takvi rukovodioci na vrhu.
Evo kakvim se merama služe da bi ostvarili svoju sebičnu i štetnu nameru
1. Sumnjičavost prema svakoj novoj ideji koja dolazi od nekog niže rangiranog. Takva je ideja opasna jer je nova i jer je njen autor neko niže rangiran. Da dotična zamisao išta vrijedi, oni na vrhu već bi je se bili dosjetili, zar ne?
2. Podsećanje na negativne primere iz prošlosti. Ako neko iznese novu i originalnu ideju, rukovodilac pronalazi raniji sličan slučaj koji je završio s neuspehom. Dakle, i svaki je naredni pokušaj osuđen na propast pa o inovativnim idejama nema smisla raspravljati.
3. Povećanje radnog opterećenja osoblja. Ako se čini da zaposleni imaju nešto slobodnog vremena, treba ih dodatno opteretiti da ne bi došli u napast da nešto smišljaju. Dodatni zadaci mogu biti i sasvim suvišni - bitno je da budu obavezni.
4. Ukidanje nagrada za premašivanje radne norme ili plana te insistiranje na predvidljivosti i doslovnom poštivanju procedura. Svako izlaženje izvan okvira krije opasnost od - inovacije i kreativnosti.
5. Podsticanje takmičarskog duha. Organiziranje redovnih sastanaka na kojima će zaposleni jedni drugima javno kritikovati i osporavati ideje. Na kraju svakog sastanka, onog čije ideje dobiju najviše kritika treba nekako kazniti. Tako se osigurava da većina nikad ne iznese nikakvu ideju.
6. Javno ponižavanje svakoga ko napravi pogrešku delovanjem na svoju ruku. S druge strane, popustljivost prema onima koji pogreše prilikom doslovnog izvršavanja naloga. Tako će svako razumeti da se rizik, za razliku od poslušnosti, ne isplati.
7. Razmatranje planova u uskom krugu pouzdanih kolega, jednako nesklonih inovaciji. Saopštavanje odluka zaposlenima tek kad su one nepovratno donešene, da ne bi neko predložio nekakvu modifikaciju. Stavljanje zaposlenih pred svršen čin uspešno obeshrabruje sve koji se bave originalnim idejama. Ko poštuje ovih sedam mera osiguraće da većina inovativnih članova osoblja zadrži svoje ideje za sebe ili će ih, štaviše, sprečiti da smisle bilo šta originalno.
Želite li otvoriti vrata pozitivnim promenama u preduzeću evo nekoliko mera za stvaranje kulture inovativnosti
-Podstičite zaposlene da se dodatno obrazuju i šire profesionalne vidike. I već iskusnim kadrovima potrebna je obnova znanja.
-Ohrabrite zaposlene sa svih nivoa i iz svih sfera preduzeća da vam se obrate s novim idejama.
-Ukažite osoblju u kojem smeru želite da se preduzeće kreće. Kažete li samo "želimo inovaciju" nije dovoljno. To je kao da kažete "želimo uspeh".
-Ostavite zaposlenima nešto vremena za slobodne aktivnosti. Deo tog vremena iskoristiće za razmatranje poboljšanja poslovanja.
-Dajte prednost sadržaju nad formom. Slepo pridržavanje procedura i rasporeda umrtvljuje kreativnost.
-Uvedite nagrade za autore dobrih ideja. Neka nagrade za uspeh budu veće i opipljivije od kazni za promašaj.
-Klonite se javnog kritikovanja zaposlenih, jer takva praksa obeshrabrabruje bilo kakvo izlaženje izvan okvira, pa i iznošenje neuobičajenih predloga
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου