У Србији нагло јача интерес за учење руског језика

09.02.2013. - Руски језик је четврти најутицајнији језик на планети

Током 1990-их година, после распада Совјетског Савеза и Југославије, у једном периоду се чинило као да сви ђаци, студенти и пословни људи желе једино да уче западноевропску групу језика, а руски језик је у том моменту био крајње запостављен, с обзиром да је изгледало да сви токови економског, политичког и културног живота воде искључиво у правцу запада. Међутим, током последњих година у Србији, заједно са доласком гасовода Јужни ток, српско-руском економском сарадњом и руским туристима, нагло се повећава интерес за учење руског језика. Другим речима, руски језик се поново сматра правим светским језиком, а људи који га говоре имају од њега конкретну корист.

И то није случај само у Србији, него у целом низу земаља у источној и средњој Европи, па чак и у оним државама где је руски језик из политичких разлога био намерно сузбијан и потискиван. Тако се на пример недавно десило да је председник Латвије позвао своје сународнике да оставе по страни старе политичке стереотипе и да уче руски језик, а посебно је истакао његов значај у међународним економским односима и нагласио да његово знање представља предност приликом запошљавања.

Управо таква тенденција се примећује и у Србији, где су из Министарства просвете саопштили да је посебно након најаве изградње гасовода Јужни ток изузетно повећана жеља ђака да науче руски, додајући да „Министарство просвете мора брзо да одговори на те изазове“.

Како је тим поводом недавно речено у Руском дому у Београду, руски језик је поново у моди, јер је у последње време много оних родитеља који уписују своју децу на додатне курсеве руског, зато што сматрају да је то перспективан језик који ће у будућности све више добијати на значају. То се објашњава тиме што Русија постаје све јача и утицајнија земља, а сарадња са њом је у порасту у свим сферама живота, а поготово у пословном смислу. Међу таквим родитељима, по речима директора школе, предњаче српски политичари, бизнисмени, професори и уметници.

Штавише, нису само деца заинтересована за учење руског, него су то и амбициозни млади људи који имају жељу да се укључе у рад руских компанија које су активне на српском тржишту, а то се пре свега односи на велике фирме из Русије попут Гаспромњефта који је већински власник Нафтне индустрије Србије, затим на највећу руску банку Сбербанку, главну осигуравајућу кућу Согаз, као и на фирме које ће учествовати у изградњи Јужног тока, те на друге фирме које већ послују на српском тржишту или се тек очекује њихов долазак.

Уосталом, изгледа да су растући значај и потенцијал највећег словенског језика схватили и поједини српски политичари, с обзиром да је раније и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић уписао своје дете управо у Руску школу, а председник Владе Ивица Дачић је недавно демонстрирао јавности своје широко образовање приликом свечаног отварања прве бензинске пумпе под брендом Гаспрома на Балкану, тако што се тада обратио присутним званицама на руском језику.

У сваком случају, започети тренд лингвистичког окретања у правцу словенског Истока очигледно ће бити настављен и даље, па ће многи будући нараштаји у Србији моћи да се похвале речима: „Мы говорим по-русски“. Исто као и пола милијарде становника Европе, Азије и других континената, колико по званичним подацима има људи на свету који владају руским језиком. Јер, подсетимо, руски језик је четврти најутицајнији језик на планети.

Ратко Паић,