Почетком априла коначно ћемо добити референтну лабораторију
за млеко
Иако у Министарству пољопривреде тврде да то није повезано с проблематичним
млеком, део Националне референтне лабораторије за испитивање ове намирнице
почеће да ради почетком априла.
– Та лабораторија би ако затреба могла да се укључи у анализу исправности млека, али то није циљ њеног оснивања, већ да омогући да квалитетном анализом млека произвођачи добију одговарајућу субвенцију. Повезивање тренутне ситуације с том лабораторијом чисто је политикантство, јер они који то сада помињу, треба да одговоре на питање зашто лабораторија није прорадила, а ЕУ је у тај пројекат од 2003. године, до данас, уложила 15 милиона евра – рекао је за Танјуг Данило Голубовић, државни секретар у Министарству пољопривреде, додајући да за анализу безбедности млека у земљи постоје друге акредитоване лабораторије које то успешно раде.
– Питање је само до ког нивоа иду анализе акредитованих лабораторија, то јест до које децимале могу прецизно да измере количину афлатоксина, јер су потврдиле његово присуство. Због тога је 46 позитивних узорака послато на експертску анализу, у врховну лабораторију ЕУ, у Холандији – навео је он.
Истовремено, из Министарства пољопривреде су саопштили да су, поред контроле сировог млека и ванредне контроле сточне хране, започели и поновну контролу исправности кукуруза у складиштима Дирекције за робне резерве и да ће сав исправан кукуруз бити дистрибуиран произвођачима млека.
Треба навести нека од најчешћих питања која после вишедневног писања о афери у вези са млеком у Србији постављају читаоци редакцији „Политике”: Због чега постоје различите дозвољене границе за афлатоксине у млеку? Која је разлика између афлатоксина М1 и Б1? Шта је са сиром, јогуртом, павлаком и млечним производима, да ли су безбедни или и њих због загађеног млека треба избегавати. Шта је с месом?
Горан Кнежевић, министар пољопривреде, на слично питање новинара „Политике” на недавној ванредној конференцији за новинаре одговорио је:
– Таква бојазан не постоји. Редовно контролишемо месо и млечне производе и нисмо до сада наишли на такав случај.
Др Драгослава Радин, професорка Пољопривредног факултета у Београду, објашњава да, што се тиче млечних прерађевина, треба знати да афлатоксин који је у млеку не може термички да се уништи. „То значи да ако се од таквог млека производи сир наравно да ће афлатоксина бити у њему. Треба знати и да у многим земљама имају прописане количине афлатоксина за млеко, али не и за производе од млека, а тако је и код нас”, додала је она.
Према извештају Покрајинске службе за заштиту потрошача ДоњеСаксонијеприликом контроле млека максимално се толерише 0,002 микрограма по килограму. У протеклих годину и по дана направљено је око 1.500 контрола узорака млека. Према писању немачке штампе, повишене вредности на тржишту имали су често италијански тврди сиреви (пре свега пармезан), али за њих, по правилу, важи већа толеранција, то јест дозвољене вредност афлатоксина М1.
Што се тиче разлике између афлатоксина Б1 и М1, наша саговорница објашњава да афлатоксина М1 има само у млеку.
– Он ту доспева тако што краве једу храну у којој се налази афлатоксин Б1, а он је ту јер је дошло до развоја плесни који синтетише токсине. И када животиња унесе такву храну, онда се Б1 у организму трансформише у М1. Важно је знати да се М1 може наћи само у млеку, чак и његова ознака потиче од енглески речи за млеко – milk – напоменула је она.
На питање да ли има бојазни да се онда неки од других токсина нађе у месу животиња које дају заражена млеко, она је одговорила:
– То је друга прича у коју не бих улазила, али чињеница је да ће животиње, уколико престану да се хране контаминираном храном, веома брзо очистити организам и за три или четири дана имаћемо млеко које није контаминирано. Предложене мере треба да доведу до смиривања ситуације – казала је она.
– Та лабораторија би ако затреба могла да се укључи у анализу исправности млека, али то није циљ њеног оснивања, већ да омогући да квалитетном анализом млека произвођачи добију одговарајућу субвенцију. Повезивање тренутне ситуације с том лабораторијом чисто је политикантство, јер они који то сада помињу, треба да одговоре на питање зашто лабораторија није прорадила, а ЕУ је у тај пројекат од 2003. године, до данас, уложила 15 милиона евра – рекао је за Танјуг Данило Голубовић, државни секретар у Министарству пољопривреде, додајући да за анализу безбедности млека у земљи постоје друге акредитоване лабораторије које то успешно раде.
– Питање је само до ког нивоа иду анализе акредитованих лабораторија, то јест до које децимале могу прецизно да измере количину афлатоксина, јер су потврдиле његово присуство. Због тога је 46 позитивних узорака послато на експертску анализу, у врховну лабораторију ЕУ, у Холандији – навео је он.
Истовремено, из Министарства пољопривреде су саопштили да су, поред контроле сировог млека и ванредне контроле сточне хране, започели и поновну контролу исправности кукуруза у складиштима Дирекције за робне резерве и да ће сав исправан кукуруз бити дистрибуиран произвођачима млека.
Треба навести нека од најчешћих питања која после вишедневног писања о афери у вези са млеком у Србији постављају читаоци редакцији „Политике”: Због чега постоје различите дозвољене границе за афлатоксине у млеку? Која је разлика између афлатоксина М1 и Б1? Шта је са сиром, јогуртом, павлаком и млечним производима, да ли су безбедни или и њих због загађеног млека треба избегавати. Шта је с месом?
Горан Кнежевић, министар пољопривреде, на слично питање новинара „Политике” на недавној ванредној конференцији за новинаре одговорио је:
– Таква бојазан не постоји. Редовно контролишемо месо и млечне производе и нисмо до сада наишли на такав случај.
Др Драгослава Радин, професорка Пољопривредног факултета у Београду, објашњава да, што се тиче млечних прерађевина, треба знати да афлатоксин који је у млеку не може термички да се уништи. „То значи да ако се од таквог млека производи сир наравно да ће афлатоксина бити у њему. Треба знати и да у многим земљама имају прописане количине афлатоксина за млеко, али не и за производе од млека, а тако је и код нас”, додала је она.
Према извештају Покрајинске службе за заштиту потрошача ДоњеСаксонијеприликом контроле млека максимално се толерише 0,002 микрограма по килограму. У протеклих годину и по дана направљено је око 1.500 контрола узорака млека. Према писању немачке штампе, повишене вредности на тржишту имали су често италијански тврди сиреви (пре свега пармезан), али за њих, по правилу, важи већа толеранција, то јест дозвољене вредност афлатоксина М1.
Што се тиче разлике између афлатоксина Б1 и М1, наша саговорница објашњава да афлатоксина М1 има само у млеку.
– Он ту доспева тако што краве једу храну у којој се налази афлатоксин Б1, а он је ту јер је дошло до развоја плесни који синтетише токсине. И када животиња унесе такву храну, онда се Б1 у организму трансформише у М1. Важно је знати да се М1 може наћи само у млеку, чак и његова ознака потиче од енглески речи за млеко – milk – напоменула је она.
На питање да ли има бојазни да се онда неки од других токсина нађе у месу животиња које дају заражена млеко, она је одговорила:
– То је друга прича у коју не бих улазила, али чињеница је да ће животиње, уколико престану да се хране контаминираном храном, веома брзо очистити организам и за три или четири дана имаћемо млеко које није контаминирано. Предложене мере треба да доведу до смиривања ситуације – казала је она.
објављено: 22.02.2013
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου