(Фото: Новости)
Градитељи, приложници и неимари врачарске светиње пред себе су поставили два циља: да живопишу унутрашњост Храма, али и да му, осим верског, удахну и духовни, културни и уметнички живот.
Постављање џиновске скеле дуж 65 метара високог западног зида симболичан је почетак пионирског посла у историји српског црквеног грађевинарства. Неимари увелико раде на припремању површине зидова за постављање мозаика. Милиони коцкица камена на готово хектар и по зидне површине под куполама врачарског храма оживеће библијске и новозаветне сцене и окупиће готово све српске светитеље. Унутрашњошћу грађевине доминираће златна боја, укомпонована са тиркизном бојом стубова и украсима у белом мермеру.
Припремом за рад на мозаику и унутрашњој декорацији стављена је тачка на фазу радова који су са мртве тачке покренути пре више од деценије. А да нису били ни мали ни јефтини сведоче на хиљаде квадрата мермера и гранита фасадне облоге, тоне бетона уливеног у зидове грађевине, али и музика са звоника која сваког сата подсећа Београђане на мелодију Светосавске химне.
Професор Војислав Миловановић, протонеимар изградње Храма Светог Саве, каже да се највећи радови тренутно изводе у крипти. Задатак који је постављен пред веште мајсторе јесте украшавање и живописање подземног нивоа храма. Реч је о 1800 квадрата простора, декорисаног у византијском стилу, који ће бити и вечно почивалиште патријарха Српске цркве. У овом простору већ су видљиви обриси гробне Цркве светог кнеза Лазара, којој такође предстоји постављање мозаика и осликавање. Обележавање 1700 година од доношења Миланског едикта, чиме ће бити обележена цела 2013. година, прилика је и да овај мањи, али не и мање вредан део врачрске цркве засија пуним сјајем.
„Крипта ће имати вишеструку улогу у животу Храма. Под њеним сводовима биће организовани различити духовни садржаји, попут изложби, књижевних вечери или других скупова“, описује будућност спрата под земљом Миловановић.
„Сводови који красе крипту урађени су најпре на тлу, јер је сваки тежак по 20 тона, па већ готови дигнути на висину. У крипти је завршено облагање травертином и кречњаком. Биће постављене ограде степеништа, а у ђаконикону биће монтирана покретна платформа.“
Завршетак крипте и радови на мозаичком украшавању ентеријера задаци су које је пред собом поставило Друштво за изградњу Храма Светог Саве, удружење које је од 1884. године темељ на коме се издигла врачарска светиња. Настављајући већ устаљену традицију, на чело Друштва дошао је председник Републике Томислав Николић, док је покровитељ његовог рада патријарх српски Иринеј.
На последњој седници Скупштине Друштва, одржаној прошле недеље, договорено је да се повуку конкретни потези како би што пре почела примена уговора између влада Србије и Русије о изради мозаика. Међу најважнијим задацима којима ће се бавити чланови Друштва је и промоција Храма као бренда Србије и српског народа.
„Циљ акције чији је радни назив ‘Храм као симбол’, и коју треба што пре покренути, јесте обнова општенационалног интереса за светосавски храм – закључили су чланови Друштва.“
Круна ове акције било би одржавање првог Светосавског духовног симпозијума, који би око имена и дела Светог Саве већ почетком 2014. године у Београду окупио великане светске мисли. У плану је и оснивање Светосавског културног центра који би био саставни део националног центра за промоцију Србије. Идеја чланова Друштва јесте да Храм убудуће буде не само место за богослужења, већ и центар српске духовности, уметности, културе и традиције.
Руси и Срби на конкурсу
Први корак ка постављању мозаика у унутрашњости Храма Светог Саве биће конституисање руско-српске радне групе за организацију овог великог посла. То је предвиђено протоколом који је марта прошле године потписан у Москви.
Он предвиђа да ће радове на постављању мозаика извести руски мајстори у сарадњи са колегама из Србије, а да ће главну улогу у том послу имати група мозаичара чије скице буду прихваћене на конкурсу. Главни путоказ за рад на животопису биће пројекат који је усвојио Свети архијерејски синод СПЦ. Он, између осталог, предвиђа и ликове 1.500 светитеља, који ће вернике посматрати са зидова Храма. Како је Храм замишљен и као свеправославно сабиралиште верника, резервисана су места и за светитеље свих других православних цркава.
Друштво од 47 чланова
Друштво за подизање Храма Светог Саве основано је 1895. године и међу најстаријим је удружењима у Србији. Кључни догађај у његовој предратној историји је освећење темеља Храма 1939. године. Иако су радови на Врачару настављани и 1985. године, рад Друштва обновљен је тек 2001, на иницијативу премијера Зорана Ђинђића и уз благослов покојног патријарха Павла. Ово удружење данас има 47 чланова, углавном привредника и власника успешних компанија. Они су и највећи дародавци, иако у Цркви не пропуштају да нагласе да „Храм заједнички гради целокупни српски народ“.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου