Србија, после првобитне одлуке у корист резервиста, тражи
ревизију и заседање Великог већа Европског суда за људска права
Један од протеста резервиста у Нишу (Фото Бета)
Република Србија се у Европском суду за људска права (ЕСЉП) у Стразбуру
жалила на пресуду, прецизније речено – њен заступник уложио је ревизију и захтев
за Велико веће, у случају „Вучковић и други против Србије”, а који се односи на
неисплаћене ратне дневнице учесницима рата 1999. године. Ветерани, односно њихов
правни заступник, пред судом тражили су заштиту права од дискриминације и
заштиту права на имовину.
Спорно је што је Влада Србије 2008. године исплатила новац ветеранима из Куршумлије, Прокупља и околних места после њиховог великог бунта, што је навело друге учеснике рата који нису добили новац, углавном из Ниша и околине, да се обрате ЕСЉП. Ветерани траже ратне дневнице за које тврде да им нису исплаћене, а Влада Србије је исплату резервиста Топличког округа назвала социјалном помоћи. Суд у Стразбуру је претходно дао за право подносиоцима представке, али се због те пресуде суду обратио заступник Србије др Славољуб Царић, који за „Политику” говори о овом случају.
– Србија је у случају Вучковић уложила ревизију, јер располаже неким чињеницама које нису биле познате ЕСЉП у тренутку доношења пресуде– исплата дневница подносиоцима представке. Друго, упутила је захтев за Велико веће, јер сматра да у ситуацији када подносиоци нису имали правоснажне пресуде у своју корист, нису имали признато право на имовину у смислу члана 1 Протокола 1 уз Европску конвенцију о људским правима. Сходно томе није ни било дискриминације, јер она не постоји самостално, већ се везује за неко право, а у конкретном случају то је било право на имовину. Наш поднесак се доста ослања на издвојено мишљење судије Шајоа, који се није сложио са већинским мишљењем суда у овој пресуди – објашњава др Славољуб Царић.
Он каже да ће суд прво одлучивати о ревизији. Захтев за ревизију се доставља супротној страни на одговор, па по приспећу њиховог одговора, суд заказује нејавну седницу на којој доноси одлуку. Ако усвоји захтев, суд може донети нову одлуку којом ће кориговати своју претходну одлуку.
– Та одлука је онда обавезујућа. Уколико одбије захтев, приступа одлучивању о захтеву за Велико веће. О овом захтеву одлучује петочлани панел, који захтев може да одбије без образложења. То значи да је тиме пресуда постала правоснажна, па од тада теку сви рокови за њено извршење. Уколико суд захтев усвоји, заказује се усмена расправа на коју се позивају обе стране, па се по њеном завршетку доноси нова пресуда. До објављивања пресуде обично долази после неколико месеци након расправе. Та пресуда суда је коначна. Правоснажна пресуда је обавезујућа и њоме ће се дефинитивно одредити да ли је Србија одговорна, и уколико јесте, како ће и у ком року испунити своје обавезе. Надзор над њеним спровођењем врши Комитет министара Савета Европе – истиче др Царић.
--------------------------------------------------------------
Рано је за план исплате ветерана
Да ли државни органи Србије имају план за решавање проблема исплате потраживања резервиста, како би се избегле евентуалне будуће тужбе пред судом у Стразбуру? „План ће доћи на ред, оног тренутка када пресуда постане правоснажна. У сваком случају, ово питање се мора решити позитивно, у роковима из пресуде, уколико Србија правоснажно буде обавезана на то. За сада је још преурањено говорити о томе и потребно је сачекати одлуку суда поводом оба средства која је Србија уложила у овом поступку”, каже Царић.
Спорно је што је Влада Србије 2008. године исплатила новац ветеранима из Куршумлије, Прокупља и околних места после њиховог великог бунта, што је навело друге учеснике рата који нису добили новац, углавном из Ниша и околине, да се обрате ЕСЉП. Ветерани траже ратне дневнице за које тврде да им нису исплаћене, а Влада Србије је исплату резервиста Топличког округа назвала социјалном помоћи. Суд у Стразбуру је претходно дао за право подносиоцима представке, али се због те пресуде суду обратио заступник Србије др Славољуб Царић, који за „Политику” говори о овом случају.
– Србија је у случају Вучковић уложила ревизију, јер располаже неким чињеницама које нису биле познате ЕСЉП у тренутку доношења пресуде– исплата дневница подносиоцима представке. Друго, упутила је захтев за Велико веће, јер сматра да у ситуацији када подносиоци нису имали правоснажне пресуде у своју корист, нису имали признато право на имовину у смислу члана 1 Протокола 1 уз Европску конвенцију о људским правима. Сходно томе није ни било дискриминације, јер она не постоји самостално, већ се везује за неко право, а у конкретном случају то је било право на имовину. Наш поднесак се доста ослања на издвојено мишљење судије Шајоа, који се није сложио са већинским мишљењем суда у овој пресуди – објашњава др Славољуб Царић.
Он каже да ће суд прво одлучивати о ревизији. Захтев за ревизију се доставља супротној страни на одговор, па по приспећу њиховог одговора, суд заказује нејавну седницу на којој доноси одлуку. Ако усвоји захтев, суд може донети нову одлуку којом ће кориговати своју претходну одлуку.
– Та одлука је онда обавезујућа. Уколико одбије захтев, приступа одлучивању о захтеву за Велико веће. О овом захтеву одлучује петочлани панел, који захтев може да одбије без образложења. То значи да је тиме пресуда постала правоснажна, па од тада теку сви рокови за њено извршење. Уколико суд захтев усвоји, заказује се усмена расправа на коју се позивају обе стране, па се по њеном завршетку доноси нова пресуда. До објављивања пресуде обично долази после неколико месеци након расправе. Та пресуда суда је коначна. Правоснажна пресуда је обавезујућа и њоме ће се дефинитивно одредити да ли је Србија одговорна, и уколико јесте, како ће и у ком року испунити своје обавезе. Надзор над њеним спровођењем врши Комитет министара Савета Европе – истиче др Царић.
--------------------------------------------------------------
Рано је за план исплате ветерана
Да ли државни органи Србије имају план за решавање проблема исплате потраживања резервиста, како би се избегле евентуалне будуће тужбе пред судом у Стразбуру? „План ће доћи на ред, оног тренутка када пресуда постане правоснажна. У сваком случају, ово питање се мора решити позитивно, у роковима из пресуде, уколико Србија правоснажно буде обавезана на то. За сада је још преурањено говорити о томе и потребно је сачекати одлуку суда поводом оба средства која је Србија уложила у овом поступку”, каже Царић.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου