Црквеном врху највише смета део у платформи који предвиђа
уговорни однос између СПЦ и власти у Приштини по угледу на статус Ватикана
Патријарх Иринеј са свештенством на Газиместану (на Видовдан
2012) (Фото Бета)
Председник Србије Томислав Николић састао се јуче са српским патријархом
Иринејем. Како је саопштено из прес службе председника двојица саговорника
„изразили су забринутост у вези са безбедношћу грађана и српске Цркве на Косову
и Метохији, поготово након недавних догађаја везаних за манастир Високи Дечани”.
Председник и патријарх су се, како се каже, сагласили да су међународне
организације, које су присутне у јужној српској покрајини, обавезне да штите
права и безбедност грађана као и верске објекте на КиМ. Разговарало се и о
Николићевом сусрету у Истанбулу са васељенским патријархом Вартоломејем и о
обележавању 1700 година Миланског едикта.
Ако је у саопштењу поменуто све оно што је било предмет разговора првог човека државе и првојерарха српске цркве, онда овога пута није било речи о примедбама које СПЦ има на решења из Резолуције о КиМ, посебно она која се односи на њен будући положај и однос према приштинској власти. То је помало чудно будући да је прошлог четвртка у Призрену одржано заседање Синода СПЦ на коме је, према неким незваничним информацијама, било речи и о предлогу за промену дела резолуције која је усвојена у српском парламенту. У петак се патријарх састао и са са председницима општина са севера Косова и начелником Косовскомитровичког округа Раденком Недељковићем, али јуче нисмо успели ни од њих ни из владине Канцеларије за КиМ, да добијемо више информација како је тај састанак протекао и да ли је било речи о ставовима цркве у вези са резолуцијом.
Како је од раније познато, начелан став Синода је да дијалог треба подржати, али у црквеном врху сматрају да мора да се промени онај део платформе у коме се предвиђа уговорни однос између СПЦ и власти у Приштини по угледу на статус Ватикана. Како је то на сајту СПЦ написао протојереј др Велимир Џомић, из Правног савета Митрополије црногорско-приморске, успостављање уговорног односа између Цркве и привремених институција у Приштини значило би практично признавање једностраног проглашења независности покрајине и њене владе.
Првобитна верзија платформе коју је написао председник Николић била је прихватљива за СПЦ. Како је крајем децембра рекао Николић, њега су обавестили да је патријарх српски Иринеј задовољан платформом „посебно оним што је предвиђено за СПЦ”. Касније, када је резолуција промењена, променио се и став цркве.
Да ли и колико ставови Цркве могу да утичу на државну политику, односно на евентуалну промену Резолуције о КиМ?
Одговарајући на то питање, први потпредседник Владе Србије Александар Вучић је у емисији „Став Србије”на ТВ Прва рекао да „да поштује СПЦ и њене ставове”, али је и поручио да „ову земљу и државу воде Народна скупштина, председник републике и Влада Србије”.
Одговарајући на патријархове речи:„Поштујемо Европу, дивимо се свему што је дала, желимо да и даље будемо са Европом, али не по цену да се одричемо наше традиције... наше свете земље”, премијер Ивица Дачић је узвратио: „Ми можемо да кажемо нећемо у ЕУ, а да ли ће онда неко да нам врати Косово... Неће... Косово нам је отето”.
Верски аналитичар Живица Туцић је уверен да се резолуција неће мењати без обзира на ставове СПЦ.
„Резолуција и платформа су донети већином у скупштини, не верујем да има шансе да се то накнадно мења, то никада до сада није рађено. Као што каже господин Вучић, свако има право да размишља, СПЦ има право да износи свој став јер је у питању једна институција, она то гледа из свог угла, али одлуке увек доноси законодавни орган, скупштина”, каже Туцић додајући да се питање Косова директно тиче Цркве и да зато има право да заузме став о томе, али да политичке одлуке у парламентарним државама доноси парламент.
Традиционално у Србији црква није имала велики политички утицај за разлику од неких других држава где се црква политички ангажовала, посебно тамо где је јака католичка црква, објашњава политички аналитичар Бранко Радун. У Србији, како истиче, немамо појаву клерикализма, односно странака које су спремне да своје одлуке доносе под утицајем цркве.
„Црква код нас има неку саветодавну, корективну улогу, она је као неки глас савести. Али Црква није никада могла да нешто наметне, пре се држава наметала цркви. Из неког круга који је ’алергичан’ на цркву често су стизале оптужбе да се Црква превише меша. Међутим, однос владе и Цркве показује који су домети СПЦ. Политичарима није пријатно да се њихов став разликује од става Цркве јер она има велики ауторитет, али ипак не може да изгура неку одлуку”, категоричан је Радун.
На питање да ли су ставови председника државе ближи Цркви него ставови владе, Радун одговара одрично.
„Председник је направио компромис са владом око резолуције и не видим неко велико размимоилажење између њих. Можда и постоји, али председник се није огласио у том смислу. Постоји, додуше, различит тон, председник можда има мало више разумевања за ставове Цркве. Али то долази из различитости функција. Председник има ширу националну позицију која више даје тон и правац политици него што доноси конкретне одлуке. Влада, пак, доноси неке оперативне одлуке, она природно има јасније дефинисане ставове од председника”, објашњава Радун.
Ако је у саопштењу поменуто све оно што је било предмет разговора првог човека државе и првојерарха српске цркве, онда овога пута није било речи о примедбама које СПЦ има на решења из Резолуције о КиМ, посебно она која се односи на њен будући положај и однос према приштинској власти. То је помало чудно будући да је прошлог четвртка у Призрену одржано заседање Синода СПЦ на коме је, према неким незваничним информацијама, било речи и о предлогу за промену дела резолуције која је усвојена у српском парламенту. У петак се патријарх састао и са са председницима општина са севера Косова и начелником Косовскомитровичког округа Раденком Недељковићем, али јуче нисмо успели ни од њих ни из владине Канцеларије за КиМ, да добијемо више информација како је тај састанак протекао и да ли је било речи о ставовима цркве у вези са резолуцијом.
Како је од раније познато, начелан став Синода је да дијалог треба подржати, али у црквеном врху сматрају да мора да се промени онај део платформе у коме се предвиђа уговорни однос између СПЦ и власти у Приштини по угледу на статус Ватикана. Како је то на сајту СПЦ написао протојереј др Велимир Џомић, из Правног савета Митрополије црногорско-приморске, успостављање уговорног односа између Цркве и привремених институција у Приштини значило би практично признавање једностраног проглашења независности покрајине и њене владе.
Првобитна верзија платформе коју је написао председник Николић била је прихватљива за СПЦ. Како је крајем децембра рекао Николић, њега су обавестили да је патријарх српски Иринеј задовољан платформом „посебно оним што је предвиђено за СПЦ”. Касније, када је резолуција промењена, променио се и став цркве.
Да ли и колико ставови Цркве могу да утичу на државну политику, односно на евентуалну промену Резолуције о КиМ?
Одговарајући на то питање, први потпредседник Владе Србије Александар Вучић је у емисији „Став Србије”на ТВ Прва рекао да „да поштује СПЦ и њене ставове”, али је и поручио да „ову земљу и државу воде Народна скупштина, председник републике и Влада Србије”.
Одговарајући на патријархове речи:„Поштујемо Европу, дивимо се свему што је дала, желимо да и даље будемо са Европом, али не по цену да се одричемо наше традиције... наше свете земље”, премијер Ивица Дачић је узвратио: „Ми можемо да кажемо нећемо у ЕУ, а да ли ће онда неко да нам врати Косово... Неће... Косово нам је отето”.
Верски аналитичар Живица Туцић је уверен да се резолуција неће мењати без обзира на ставове СПЦ.
„Резолуција и платформа су донети већином у скупштини, не верујем да има шансе да се то накнадно мења, то никада до сада није рађено. Као што каже господин Вучић, свако има право да размишља, СПЦ има право да износи свој став јер је у питању једна институција, она то гледа из свог угла, али одлуке увек доноси законодавни орган, скупштина”, каже Туцић додајући да се питање Косова директно тиче Цркве и да зато има право да заузме став о томе, али да политичке одлуке у парламентарним државама доноси парламент.
Традиционално у Србији црква није имала велики политички утицај за разлику од неких других држава где се црква политички ангажовала, посебно тамо где је јака католичка црква, објашњава политички аналитичар Бранко Радун. У Србији, како истиче, немамо појаву клерикализма, односно странака које су спремне да своје одлуке доносе под утицајем цркве.
„Црква код нас има неку саветодавну, корективну улогу, она је као неки глас савести. Али Црква није никада могла да нешто наметне, пре се држава наметала цркви. Из неког круга који је ’алергичан’ на цркву често су стизале оптужбе да се Црква превише меша. Међутим, однос владе и Цркве показује који су домети СПЦ. Политичарима није пријатно да се њихов став разликује од става Цркве јер она има велики ауторитет, али ипак не може да изгура неку одлуку”, категоричан је Радун.
На питање да ли су ставови председника државе ближи Цркви него ставови владе, Радун одговара одрично.
„Председник је направио компромис са владом око резолуције и не видим неко велико размимоилажење између њих. Можда и постоји, али председник се није огласио у том смислу. Постоји, додуше, различит тон, председник можда има мало више разумевања за ставове Цркве. Али то долази из различитости функција. Председник има ширу националну позицију која више даје тон и правац политици него што доноси конкретне одлуке. Влада, пак, доноси неке оперативне одлуке, она природно има јасније дефинисане ставове од председника”, објашњава Радун.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου