Русији потребни нови уџбеници историје
Ово је председник Руске Федерације, Владимир Владимирович Путин, изјавио на седници Савета за међунационалне односе која је ових дана одржана у Јеврејском музеју и Центру за толерантност у Москви, преносе руски медији.
Јединствена концепција непрекинуте руске историје
„Предстоји нам да размислимо о јединственим уџбеницима историје за средње школе намењене различитим узрастима, али састављене у оквиру јединствене концепције, у окивру јединствене логике непрекидне руске историје. Узајмна повезаност свих етапа, уважавања свих страница наше прошлости. И коначно, неопходно је на свим конкретним примерима показати да је судбина Русије саздана јединством разних народа, традиција и култура.
Владимир Путин
Подвлачим да школски уџбеници морају бити написани на добром руском језику и не смеју имати унутрашњих проитивуречности, нити двојака тумачења. То треба да буде општи обавезујући стандард за све наставне материјале“, нагласио је руски председник.
По његовом мишљењу у стварање општеруског уџбеника историја треба да се укључе не само Министарство образовања и науке и Руска акдемија наука, него и два најстарија руска друштвена удружења – Историјско и Војно-историјско друштво.
Незаменљива улога школе у формиарњу међусобних односа припадника различитих националности
Владимир Путин је посебно акцентовао да школа игра важну и незаменљиву улогу у формирању међусобних односа људи различитих националности. “То је систематски, комплесни и ставралачки рад и он треба да одговари и интерсима деце и њиховим захтевима у савременим друштвеним реалијама“, прецизирао је преседник РФ.
Часови историје да буду часови истине
Раније су са иницијативом да се смањи број уџбеника из историје и створи јединствени принцип и становиште иступали представници владајуће „Јединствене Русије“. Председник одбора Државне думе Сергеј Попов је изјавио да „часови историје морају бити часови истине, и да се не може толерисати ситуација да имамо чак 40 уџбеника историје. Како је рекао Попов, у оквиру „патриотске платфиорме“ владајућа руска партија ће разрадити то питање „како би уџбеници историје били максимално истинити, и одговарали захтевима и интересима које пред њих друштво поставља“.
И премијер Медведев и министар културе Медински за једнствени уџбеник историје
О неоходности да се уради јединствени уџбеник националне историје за средње школе све време говоре премијер Дмитриј Медведев и минисатар културе Владимир Медински. Премијер је приметио да се због различитог третирања истих догађаја у уџбеницима, у главама ученика ствара збрка.
Подршка историчара и јавности
О иницијативи руског председника за стварање јединственог уџбеника националне историје за средње школе, најпре су се огласили историчари. Они на страниацама руских медија и на својим блоговима подржавају овај предлог подсећајући да се последњих 20 година на главе ученика обрушила огромна количина уџбеника историје – те историје Русије, па историја Старог света, средњег века, нових и најновијих времена, што није дало никавих корисних резулата , него је само унослио хаос у свест ђака. И заиста, подсећају руски историчари, 90-их година промовисана је доктрина по којој је испадало да што је већи број уџбеника, то је све боље и боље , а ђаци ће се већ сами снаћи које уџбенике да одаберу, јер је то њихово неотуђиво, тек стечено право које им је извојевала полтичка елита милошћу својих америчких старатеља у пост-совејтоској, демократској ери.
Шта се све скривало иза демагошке галаме
Иза такве демагошке галаме скривало се неколико мање-више успешно маскираних циљева и намера. На првом месту је она примитвно похлепна незајажљивост: велики број уџбеника доноси и већи новац.
Издавање уџбеника „по захтеву ђачког тржишта“ је тако постао велики бизнис, уџбеници историје су постајали потрошачка корпа, а ђачка торба , као малте не и цела држава Русија која се сва преупстила западним усрећитељима, претварала се у потрошачку корпу. Никоме међутим, није сметало што је научна заснованост и методичко-дидактичка структура уџбеника историје била чак испод нивоа Мртвог мора!
Систематско заглупљивање ђака
Други историчари пак у први план истичу намере да се, грубо говорећи, оваквим квантитетом, а посебно квалитетом уџбеника историје заглупљују иначе по рођењу паметне ђачке главе руских школараца, да се у њима створи што већи хаос, јер како то могу ученици петог или шестог разреда, једанаестогодшњаци или годину дана старији ђаци да сами одаберу одговарајуће уџбенике, а уколико то сами не учине , уместо њих ће избор извршити наставници, који, као што се зна, нису и увек квалификовани професионалци, а савест педагога и васпитача неретко застане пред примамљивим понудама издавача које пре свега интересује тираж и добит.
Знају шта је „Бородонски хлеб“, док за „Бородинску битку „ никад нису чули !
Резултат је – хаос! Тако имамо ученике који знају шта је то „Бородински хлеб“, а за „Бородинску бтку“ их не питајте, јер појма о њој немају, јада се један наставик историје из унутрашњости Русије.
Трећи узрок ниског научног и дидактичког нивоа тих бројних уџбеника историје потицао је отуда што је већина од њих била написана и штампана о новцу западних „добротвора“ и њихових фондова. И у виду општечовечанских врендости подметали су се туђи узори и интерпретација историјских збивања које ничег заједничког нису имале са традиционалним руским вредностима, идеалима социјалне правде, чашћу и достојанством, здрављу, непрекинутој борби за слободу народа и државни суверинитет. Уместо тога говрило се а и афирмисао се индивидулаизам, тржиште, права човека, али не и принципи међународног права.
Покољење које лоше зна историју своје отаџбине
Као резултат такве 20-огодишње педагошке праксе одрасло је једно покољење које не само што лоше познаје историју свог народа и своје земље, него се чак и одриче патриотизма!
А патриотизам, љубав према свом наорду и отаџбини је најважнија васпитна фунцкија школе!
У јапанским уџбеницима историје се изричито и каже да је главни циљ наставе историје у школама васпитање патриотизма, уважавања и поноса према својој домовини.
У Русији се пуне две деценије одигравало нешто сасвим супротно томе.
Један уџбеник, то није лоше, али је главно – ко ће га писати
Историчари и наставници историје, писци и други јавни радници који су се одмах преко медија укључили у ову проблематику, углавном су сагласни да један уџбеник историје може бити сасвим довољан, али ће све зависити од тога ко ће га написати. Ако тај посао буде и даље поверен ауторима који су се у протеклих 20 година утркивали како ће се додворити западним политичарима и научницима и по њиховим “обавезним упутствима“ кројили и прекрајали уџбенике националне историје Русије, онда можемо очекиватида ће тај, макар био један једини уџбеник Велики отаџбински рат и даље третирати са немачке, губитничке, а не са руске, победничке тачке гледишта, упозоравају неки наставници историје. А и таквих писаца уџбеника историје је било који су за своја „открића“ и упорност на минимилизацији совјетског одлучујућег доприноса у победи над фашизмом у Другом светском рату и прешли преко огромних жртава које је поднео Совјетески Савез и његови народи, и за то били одликовани од стране западних влада ордењима и медаљама.
Сасвим ће бити другачија ситуација ако уџбенике историје буду писали високи професионалци,стручњаци са развијеном државотворном одговроношћу према Русији и њеном народу, сагласни су историчари, који су се одазвали поводом ове Путинове иницијативе. Они посебно истичу као веома значајну сугестију председникса РФ да у уџбенику историје морају бити представљени сви периоди руске историје. У томе није грех, подсећају историчари, угледати се на Французе у чијим су уџбеницима историје достојно заступљени и Робеспјер и Наполеон Бонапарта, али и Наполеон III и де Гол. То значи да се по принципима историјске праведности, обради период совјетске власти, а не да се извитоперују чињенице и та цела епоха третира као тотална владавина зла, какво је било преовлђујуће становиште у уџбеницима историје насталим у протекле две деценије, закључује један историчар
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου