NOVI SAD - Cena poljoprivednog zemljišta u Vojvodini drastično je porasla, tako da umesto 8.000 pre pola godine, hektar sada košta 15.000, pa čak i 20.000 evra, izveštava RTV.
Glavni razlog je, prema agroekonomistima, približavanje datuma posle kojeg će stranci u Srbiji moći da kupuju zemlju pod istim uslovima kao i naši državljani.
Zakon onemogućava strancima da kupuju zemlju, osim ako nije reč o međudržavnom sporazumu poput onog sa Emiratima. Kako se potpuna liberalizacija prodaje očekuje po isteku četiri godine od ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, domaći tajkuni i manji poljoprivrednici, kupovinom podižu cenu jer pokušavaju da prikupe što veće površine zemljišta kako bi, kada dođe trenutak, mogli da ga prodaju po mnogo višoj ceni.
Za hektar i do 20.000 evra
Sekretar asocijacije "Banatski paori" Nenad Manić kaže da je u Južnom Banatu cena zemljišta dostigla i neverovatnih 20 hiljada evra po hektaru.
"Imamo pouzdane informacije, da je cena prešla preko 20.000 evra po hektaru. Ova situacija sa šeicima sve poljoprivrednike je uznemirila pa su mnogi uzeli kredite. Imamo i situaciju da je hektar u zakup, ni manje ni više nego 1.000 evra", izjavio je Manić za Radio Novi Sad.
Kako se približavamo predvidjenom datumu kada će stranci moći da kupuju našu zemlju, sve ¬češće pitanje kojim se bavi domaća javnost je: Da li je to opravdano?
Direktor Instituta za ekonomiju poljoprivrede Drago Cvijanović smatra da umesto strancima kupovinu treba omogućiti domaćim poljoprivrednicima, kao akcionarima.
"Treba iscrpiti sve mogućnosti koje obezbedjuju domaći investitori, s jedne i s druge strane mislim da postoje i drugi oblici u privlačenju stranog kapitala. Da li je to na 49 godina ili 99 godina ili pak neko zajedničko ulaganje, gde bi država bila vlasnik 51 odsto", navodi Cvijanović.
Sekretar Udruženja poljoprivrednika u Privrednoj komori Vojvodine Đordje Bugarin takođe smatra da zemljište, kao nacionalno blago, ne bi trebalo prodavati.
Treba li zemlju prodavati?
"Mislim da nijedna država koja drži do sebe ne treba da prodaje strancima poljoprivredno zemljište, s obzirom na to da je ono ograničeni resurs i da treba da bude u funkciji razvoja sopstvene poljoprivrede", tvrdi Bugarin.
Prodaje zemljišta strancima pod velom domaćeg kupca ima i sada. Iza te kupovine su uglavnom kompanije u Hrvatskoj, Mađarskoj i Italiji. Te zloupotrbe sprečiće Zakon o poljoprivrednom zemljištu, čija je izrada još traje, kaže direktor uprave za zemljište u Ministarstvu poljoprivrede Zoran Knežević.
"Da poljoprivredno zemljište zakupljuje određeno lice, a posle toga koristi neko drugo lice i na tome će se najviše fokusirati ovaj deo nadzora i kaznenih odredbi Zakona o poljoprivrednom zemljištu. I takođe, kod lokalnih samouprava koje ne izradjuju godišnji program davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta", ističe Knežević.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu trebalo bi da bude donet sredinom godine, i osim navedenih zloupotreba, kojih je bilo u nekim lokalnim samoupravama, rešiće i pitanje pod kojim uslovima će stranci moći da kupuju poljoprivredno zemljište.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου