Formirana zajednička vojska Albanije i Kosova?!

Šta se događa na "balkanskom ranču" Hilari KlintonFormirana zajednička vojska Albanije i Kosova?!Piše: Piše: Dragoljub Gajević

„Svedok“ je u više navrata srpskoj i međunarodnoj javnosti prezentirao tekstove u kojima se jasno kaže da se „ovih dana“ vojska kosmetskih Albanaca ne stvara, kako tvrde albanski zvaničnici sa KiM obmanjujući pre svega srpsku javnost, već da je ta vojska odavno stvorena i da je već nekoliko godina ona u operativnom stanju.
Dakle, radi se o stvorenoj, a ne vojsci „u stvaranju“.
Vojska kosmetskih Albanaca se ne stvara ona je stvorena u prvoj godini posle završetka rata na KiM 1999, kada je faktički i izbrisana granica između Srbije i Albanije na Kosovu.
U toku je njena modernizacija: naoružavanje i obuka po NATO standardima.
Sadašnja albanska vojska, formirana pod okriljem Kosovskog zaštitnog korpusa koji je nastao 2000, izrasla je iz redova terorističke OVK čije su vođe danas poznati kosmetski političari, biznismeni i komandanti.
Reč je o nekadašnjim teroristima protiv kojih je Tužilaštvo bivše SRJ u 99 odsto slučajeva podnelo krivične prijave za teror, ubistva i zločine kako nad Albancima tako i nealbancima, pre rata, za vreme rata i posle rata 1999. godine.
Iako je nesporna činjenica da su formiranju albanske vojske na Kosovu temelje udarile SAD, čini se da niko živ na KiM, pa i NATO stručnjaci, ne znaju brojno stanje ove albanske vojske.
Broj o kom govori EULEKS ili KFOR, a koji se kreće od 1.000 do 5.000 vojnika je više nego smešan i vezan je za pripadnike Kosovske policiske službe i pripadnike Kosovskih bezbedonosnih snaga.
Pravi broj ljudi pod oružjem Albanci kriju, jer je mnogo mladih Albanaca na stalnoj vojnoj obuci, ne samo po kampovima na KiM, već i u Zapadnoj Makedoniji, Albaniji, Turskoj, a nije tajna da ih ima i po kampovima NATO širom Evrope, SAD, Saudiske Arabije… O svemu ovome „Svedok“ je ranije pisao, a pisali su i drugi mediji uključujući i inostrane.
Kako je „Svedoku“ potvrđeno, jedan broj Albanaca sa KiM bori se i u Siriji, na strani pobunjenika protiv režima Bašara el Asada.
Ono što dobronamerme na KiM brine jeste nekontrolisano naoružavanje Albanaca, koje je ponovo aktivirano. I to ne samo na Kosovu, već i u Albaniji, Makedoniji, na jugu centralne Srbije, u Crnoj Gori. Iz albanskih baza u ovim zemljama se regrutuje veliki broj mladih koji odlaze na vojnu obuku po raznim kampovima i oni, zapravo, čine gro albanske vojske na Kosovu.
Prema informacijama koje se mogu čuti u bezbednosnim krugovima, oružje Albancima u 80 odsto slučajeva stiže iz Amerike, državnom i privatnim linijama - kao pomoć, lovačko naoružanje i slično. Amerikanci su po svim linijama glavni mentori nove, ujedinjene albanske vojske. Oni su ti koji obezbeđuju uniforme i radio-opremu, otvorili su školu za članove KBS-a, koji se čak školuju i na Vojnoj akademiji u Fort Blisu u Teksasu i na nekoliko vojnih koledža u SAD. Kosovo je već spareno sa Nacionalnom gardom Ajove koja je njihov mentor i zadužena je da šalje članove KBS-a u Nemačku na borbene podoficirske treninge. Ti treninzi su sada uvedeni u strukturu KBS-a uz veliku pomoć američke vojske.
Podsećanja radi, državnu liniju je 20. marta 2008. godine odobrio i potpisao tadašnji predsednik SAD Džordž Buš, tom linijom je naoružavana i danas se naoružava Kosovska policijska služba (KPS), uključujući i Kosovski zaštitni korpus, koji je nakon više preimenovanja danas „proizveden“ u Kosovske bezbedonosne snage.
Privatnim linijama, ili švercom oružja, zarađuju se ogromne pare. Pri tom, prema procenama bezbednosnih krugova, u organizaciji vodećih političkih lidera Albanaca, za potrebe njihovih sunarodnika, na Balkan je stiglo taman toliko oružja i oruđa raznih tipova i namena da se dobro naoruža armija od oko 70.000 vojnika!
Reč je o najsavremenijim tipovima oružja za pešadijske jedinice (mitraljezi i snajperi), protivoklopno dejstvo, uključujući čak i sisteme za protivazdušnu odbranu.
Kosmetske bezbednosne snage su legalizovane i u potpunosti su pod kontrolom SAD i NATO. Kontigent Bezbednosnih snaga Kosova (KBS) često prisustvuje vežbama NATO saveza. Uostalom, da se to i ne krije potvrdio je napis u američkom vojnom časopisu „Stars end strajps“ (Stars and stripes“) gde se navodi da SAD žele da naprave vojsku Kosova koja bi što pre mogla da se priključi NATO.
Da su pripeme ozbiljne a nadanja velika potvrdo je i izjavom Agim Čeku, ministar bezbednosti takozvane države Kosovo, koji je rekao da očekuje da će ove, 2013. godine, Kosovske bezbednosne snage prerasti u vojne snage odnosno, da će i formalno biti nazvani onim što zapravo već jesu - Vojska Kosova.
Jednom ispraćaju pripadnika KBS u Holandiju, gde su pripadnici ove jedinice učestvovali na tradicionalnom vojnom maršu u Nijmegenu, koji je održan od 17. do 20. jula 2012. godine, prisustvovao je i reporter „Svedoka“.
Na svečanosti održanoj u kasarni „Adem Jašari“, u Prištini, komandant KBS general potpukovnik Kadri Kastrati rekao je da pripadnici KBS drugi put učestvuju na maršu gde se takmiče u obuci i učešću u mirovnim operacijama, i da su do sada postigli zavidne rezultate.
Komadant KBS je tad naglasio da su KBS uvežbane i osposobljene da pod okriljem NATO-a, UN-a, ili EU učestvuju u svim mirovnim operacijama. Imajući u vidu činjenicu da su često pozivani od strane nekih članica NATO na vojne marševe i demonstracije vojne sile druge vrste, jasno je da pripadnici KBS, nepriznate države Kosovo, već odavno učestvuju u vojnim misijama ili se pripremaju za učešće u misijama pod okriljem UN, iako takozvana država Kosovo nije članica ove organizacije, a pitanje je kad će to postati.
Međutim, Srbija o svemu ovome očigledno ćuti. Kad zvaničnici države Srbije o tome i progovore, vidljivo je da su više nego neobavešteni (ili, barem, tako izgledaju) o tome šta se, zapravo, na Kosovu i u okruženju Srbije događa. Prosto je neverovatno koliki broj vodećih srpskih političara govori o opasnosti stvaranja još jedne albanske vojske na Balkanu, kao da im nisu poznate sve gore navedene činjenice.
Čini se da spona srpske tajne službe i zvanične politike ne funkcioniše, ili pak Srbija nema tajne niti bilo koje obaveštajne službe?!
Da funkcioniše, srpski politički vrh bi znao da KiM i Albanija, između kojih ne postoji granica, imaju jednu zajedničku i po mnogo čemu jedinstvenu vojsku.
Prevedeno, priča o stvaranju Vojske KiM ne drži vodu, osim možda za neobaveštene. Jer, u pitanju je velika varka koju proturaju albanski političari sa Kosova (poput ministra odbrane Agima Čekua, koji ovih dana po ko zna koji put obaveštava javnost o stvaranju albanske vojske na KiM) da se oni nadaju i očekuju da će dobiti vojsku, dok se sve to vreme ta vojska uveliko formira, naoružava i obučava!
Mada, cinici bi rekli, praveći vojsku Kosova pored vojske Albanije, Čeku se očito drži Ahtisarijevog plana koji je izričit da nema ujedinjenja KiM sa susednim državama, što naravno ne isključuje mogućnost da se te druge susedne države (pre svega Albanija) ne ujedine sa samozvanom državom Kosovo.
Agim Čeku, zapravo, pokušava da sakrije činjenicu da Albanci sa KiM i iz Albanije već sada imaju jednu jedinstvenu vojsku koju brižno neguju i da oni zajedno predstavljaju albansku vojsku!
Možda će neko pitati šta su Kosovske bezbednosne snage koje sada deluju kao, formalno, jedina oružana sila kosovskih vlasti?!
KBS predstavlja stecište bivših pripadnika OVK kojima je to zapravo nagrada za minuli rad u ratu protiv SRJ. Pripadnici ove jedinice su danas zapravo vojni instruktori, pod čijom rukom se obučavaju budući vojnici Vojske Albanije.
Dakle, nakon svega, nameće se da su pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga zapravo deo komande Vojske Albanije na Balkanu, čije je zvanično sedište danas u Tirani, a konspirativno u Prizrenu, na (izbrisanoj) granici dveju albanskih država.
O tome koliko SAD zapravo vode glavnu reč kada je posredi organizovanje, obuka i naoružavanje nove Albanske vojske, svedoče i sledeći podaci:
U septembru 2012. godine na ceremoniji KBS-a u bazi u Uroševcu, savetnici američke vojske su prvi put pozdravili starije diplomirane podoficire kursa koji je sproveden na Kosovu.
Još upečatljivije deluje izjava komandanta KBS-a, generala Kadri Kastratija: „SAD su naš strateški partner i uvek će biti naš prvi strateški partner. Sve što radimo mi radimo u koordinaciji sa američkim vojnim atašeom u Prištini i našim kolegama koji rade u savetničkom timu NATO-a ili Kancelariji bezbednosnih operacija Američke ambasade u Prištini“.
U Ambasadi SAD na KiM ne kriju da u okviru kosovskih institucija rade 33 službenika imenovana od Stejt departmenta, dva tužioca iz ministartsva pravde SAD i osam policijskih savetnika koji rade direktno sa Vladom Kosova i kosovskim institucijama.
Ipak, niko od službenika Američke ambasade u Prištini vam neće navesti ime nijednog američkog oficira ili vojnika koji je u direktnoj vezi sa vladom samozvane države Kosovo.
Kako neki novinari cinično kažu, i da hoće to da učine u ambasadi SAD - ne mogu jer ni oni ne znaju.
Prema tvrdnjama upućenih, vojna pitanja na KiM su pod direktnom ingerencijom Pentagona. Na Kosovu se tvrdi da oko vojnih pitanja danas radi više od 100 pripadnika američke vojske, mimo komande vojne baze Bondstil.
Način finansiranja nove vojske je takođe zanimljiv. Kosovske bezbedonosne snage su plaćena vojska koja se finansira iz budžeta Kosova koji se puni iz donacija zemalja koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu.
Taj budžet za 2013. godinu iznosi blizu 40 miliona evra, a rebalansom biće uvećan još za 20 miliona evra - koliko se planira da se izdvoji za kupovinu dva helikoptera za potrebe KBS.
Odgovorno lice za realizaciju nabavke prvih letelica za potrebe jedinica policije i KBS-a je Ismet Ibiši, zamenik ministra unutrašnjih poslova KiM. Predviđeno je da se nakon nabavke prva dva helikoptera, koji će biti stacionirani na prištinskom aerodromu „Adem Jašari“, nabavi još letelica.
U tom cilju izvršena je i selekcija osoba koje će se obučavati za pilote.
Ovo, međutim, zvuči prilično naivno za upućene. Naime, već nekoliko godina unazad oko 50 mladih Albanaca sa KiM već obučava letenje na raznim tipovima aviona u Albaniji, Turskoj i SAD. Uz to, do sada su u okviru KBS-a evidentirana 62 vazduhoplovna stručnjaka koji su pretežno bili u sastavima jugoslovenskog RV-a i PVO-a. Slično je i sa oklopno-mehanizovanim jedinicama, posadama tenkova, transportera i drugih borbenih vozila su spremne i obučene.
Pred ovim činjenicama Srbija ne sme da zatvara oči i zabija glavu u pesak i da se pretvara da ne zna kolika je moć albanske armije čija snaga leži u činjenici da su KiM i Albanija teritorije na kojima živi najmlađe stanovništvo na tlu Evrope.
Po procenama NATO stručnjaka albanska vojska bi u ovom trenutku, u slučaju rata mogla da pokrene čak blizu 150.000 vojnika i to dobro obučenih, naoružanih i visokog omrala.
Ukoliko rezimiramo sve pretohdne podatke nameće dolazimo do sledećeg zaključka: Albanska vojska, koja je defakto stvorena, prestavlja veliku opasnost za čitav region Balkana. Reč je o vojsci koja je opijena i zadojena pričom o stvaranju Velike Albanije. Ona je stvorena od, i shodno tome neminovno pod uticajem, SAD.
Pritom, kako tvde pojedini albanski anlitičari na KiM, poput Zejnela Zejnelija: Albanci već gube strpljenje.
Ma koliko je Hilari Klinton mislila da je nazivanjem Kosova kao „Ranč Klintonovih“ prilikom poslednje posete Prištini oduševila Albance, nije shvatila da takvu perspektivu oni neće prihvatiti. Istorija Albanaca pokazuje da oni stalno pružaju otpor svakoj vlasti.
- Ona ih je, dakle, pripremala za ranč Kosovo, kaže Zejneli.
Samo zbog toga što je Kosovo, očigledno postalo „ranč Klintonovih“ to nikako ne znači da je Kosmet toliko važno spoljno političko pitanje za SAD i za EU, kao ranije.
Kada se „ranč“ ogradi državnim linijama, koje se sada pominju sve više, kada pristignu šleperi i ostala prevozna sredstva koji će odnositi sa Kosmeta sve što vredi, a da se ništa ne menja u kvalitetu života albanskog naroda, i te kako će Albanci shvatiti da su izneverena mnoga njihova očekivanja, nade, planovi i da su viđeni kao jeftina radna snaga na „ranču Klintonovih“, kojima su tokom 78 dana bombardovanja pomogli da Hilari i njena porodica dođu u posed južne srpske pokrajne. Kada se to nezadovoljstvo nakupi i prelije, i pritom imate ovako obučenu i opremljenu vojsku - ko će, prvi, (opet) da strada?!

Albancima dve vojske a Srbiji „reforma“ vojnog sistema Albanci na Balkanu ne samo što idu ka tome da imaju dve države, već, kako navedeni podaci pokazuju, imaju i dve vojske koje se organizuju i obučavaju tako da suštinski deluju kao jedna. Ovde valja podsetiti da je svojevremeno, 2006. godine, pod pritiskom međunarodne zajednice ukinuta Vojska Republike Srpske i primorana da uđe u sasatav Vojske BiH pod izgovorom reforme bezbednosnog sistema u toj zemlji. Dakle, dok se inteznivno radilo na stvaranju druge albanske vojske na Balkanu, u vreme kada kosovo za „zapadne partnere“ još uvek nije bilo nezavisno - ugušeno je pravo srpskog naroda u Republici Srpskoj da ima svoje snage za odbranu. Ako se ovome dodaju i sveopšte kritike bivših iskusnih oficira i generala vojske Jugoslavije, koji smatraju da je reforma vojske proteklih godina potpuno rasparčala ionako teško oštećen i oslabljen vojni sistem koji je upropašćavan i u vreme Miloševića, čini se da je jasno da se u regionu stvara nova vojna i, defakto politička sila, a da je Srbija u toj priči - novi „bolesnik na Balkanu“.

Hilari Klinton: Kosovo, lično pitanje Kosovo jeste političko pitanje, možda i najteže za Srbiju i u svetskoj međunarodnoj politici u poslednjih nekoliko decenija. Nije se u istoriji dogodilo da neko, na način kako je to učinjeno Srbiji, oduzima nekoj državi više od 10.000 kvadratnih kilometara teritorije, da 13 godina iza toga nema rešenja, da je Srbija suočena sa pretnjama i mnogim zastrašivanjima, a da se zarad ulaska u EU, u nekim segmentima čini se olako, odričemo nečega što je suvereno naše. Ali to ćemo možda morati. I to ne zbog toga što ono mora da se reši, ne samo što je to važno političko pitanje za Ameriku i EU, već što je to, kako je to rekla u Prištini Hilari Klinton: „Za mene, moju porodicu i za moje američke sugrađane, to je više od spoljnopolitičkog pitanja. To je lično pitanje“.

Osiromašeni uranijum čini svoje Rađanje dece na Kosovu pet puta manje nego ranije Albanci na Kosovu suočeni su sa teškim problemima. Njih oko 70 odsto je nezaposleno, svaka fabrika je privatizovana i prodata za bagatelnu sumu. Pri tom, sve više se osećaju posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom. Nekada se ovde svake godine rađalo više od 50.000 dece. Danas možda oko 10 hiljada. Osiromašeni uranijum učinio je svoje. Albanci postaju nezdrava nacija i svi koji tamo žive konstantno su izloženi štetnih efektima uranijuma.