Ministar Bačević potpisao sa kineskom kompanijom Protokol za izgradnju plovnog puta Beograd-Solun. Za S media portal, Bačević kaže da je lično uveren u isplativost „strateškog megaprojekta“, stručna javnost zauzima sasvim suprotno stanovište. 
Mnogo je vode proteklo Dunavom, Moravom i Vardarom sve do Egejskog mora, ali je svaka tekla svojim tokom, od kada se u Srbiji sanja plovni put koji bi povezao ove reke sa solunskom lukom. Ideja je rođena pre više od jednog veka, razrađivana u vidu projekata u socijalističkoj Jugoslaviji 1963. i 1971. godine. Svoju renesansu doživela je u novoj Vladi Srbije na čelu sa SNS-om.
Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević potpisao je u Pekingu sa kineskom kompanijom „Gezoba korporejšn” Protokol za izradu studije opravdanosti projekta plovnog puta od Beograda do Soluna, za deonicu kroz našu zemlju. Javljaju se i procene da bi realizacijom ove zamisli bio rešen i problem suša i poplava na području korita Morave. Potpredsednica Vlade Verica Kalanović govori o procvatu poljoprivrednih predela uz reku koja „seče srce Srbije“.
Da li je u Srbiji moguće i da li je isplativo realizovati „strateški megaprojekat“, kako ga ministar Bačević oslovljava? Ovo pitanje nije novo, sa starih projekata je skinuta prašina.
Nepoznat „samo“ model finansiranja
Osnovno pitanje koje se postavlja u javnosti je - koliko to košta?
Pitanje koje se retko čuje, a na kome insistira Ministarstvo koje oživljava projekat, je koliko bi Srbija od izgradnje plovnog puta mogla imati koristi na dugoročnom planu.
U srpskom Parlamentu vođena je žestoka rasprava oko isplativosti projekta. Demokrate i liberali optuživali su vlast da namerava da zaduži građane Srbije za dodatnih 12 milijardi dolara.
Iz Pekinga, ministar Bačević negirao je optužbe i poručio da će pronaći „odgovarajući model finansiranja“, kada za izradu projekta dođe vreme. Potpisani Protokol o projektu "Kanal Morava" stvara uslove za izrade dokumenata, projekata, prostornih planova, studije izvodljivosti.
- Postoje razni modeli finansiranja, ali sigurno je da se Srbija neće zaduživati – kaže Bačević za S media portal. - O tome će odlučivati Vlada Republike Srbije. Cena projekta je još nepoznata. Ovaj Protokol je upravo i potpisan sa ciljem da se uradi jedna ozbiljna studija izvodljivosti, kako bi se došlo do stvarne procene opravdanosti projekta i njene stvarne vrednosti.
Do Soluna - sto somuna!
U javnosti je, kako to u Srbiji obično biva, upućeno mnogo kritika na račun oživljavanja ideje o plovnom putu. Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da je priča o grandioznom projektu naučno-fantastična. Iako je ministar tajnovit kada je reč o „modelu finansiranja“, Stevanović objašnjava da je Srbija toliko zadužena „da ministri prose po svetu da ne bankrotiramo i niko neće da nam da ni milijardu, a kamoli deset milijardi evra, na koliko je projekat procenjen“.
- Pominjala se i koncesija, ali ne verujem da bi se bilo ko, pa ni Kinezi, usudio da investira pod razumnim uslovima u Srbiji, zato što svi znaju kako poslujemo – kaže Stevanović za S media portal.
Nepoverljiv prema vladinoj računici, Stevanović predviđa da će se poslovni put ministra Bačevića ispostaviti kao „lepo turističko putovanje“.
Dok ne zaplovi lađa…
Izgradnjom kanala, plovni put od Beograda do Soluna bio bi skraćen za više od 1.000 kilometara. Međutim, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Zoran Radmilović objašnjava za S media portal da bi na toku od 650 kilometara trebalo izgraditi čak 58 prevodnica.
- Samo prokopavanje ili korišćenje postojećih reka na plovnom putu, pošto su to male reke, veoma je komplikovano - kaže Radmilović u razgovoru za S media portal. - To je veliki projekat u kome je neophodno sabrati gubitke i dobitke; velika su očekivanja, ali su neophodna ulaganja ogromna. Plovidba je samo nadgradnja brojnih radova koje je potrebno izvesti.
Posle upornih pokušaja da dobijemo mišljenje eksperata iz Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, u Zavodu za brane, hidro-elektrane i saobraćajnice nisu želeli da se izjasne na ovu temu.
Srpski san
Podatak koji budi iz sna o transportnom sistemu do solunske luke je da se trenutno koristi samo pet procenata plovnog puta Dunava, prema rečima profesora Radmilovića, dok se u Evropi koristi samo deset odsto kapaciteta rečnog transporta robe.
Ipak, ministar Bačević na pitanje S media portala odgovara da je „lično uveren u isplativost projekta“:
- Pitanje je samo kojim tempom i dinamikom je moguća otplata troškova u realizaciji projekta. Kao resorni ministar svoj posao vidim u privlačenju potencijalnih investitora i pripremi potrebne dokumentacije.
Sa druge strane, ekonomista Stevanović podseća da je potrošen veliki novac na brojne studije o Dunavu, a da na njegovom toku nije izgrađen nijedan objekat.
-Ako nismo u stanju da napravimo plovni put na Dunavu koji je prilično jeftin za održavanje, kako ćemo zarađivati od kanala Beograd–Solun? – pita se ekonomista Stevanović.
Profesor Radmilović napominje da je moguće i neophodno utvrditi koje su to količine robe koje će prolaziti kroz taj kanal da bi bilo opravdano ploviti njime. On, takođe, podseća da su Srbiji dostupne luke Konstanca, Rijeka i Ploče u Hrvatskoj, Bar u Crnoj Gori,Roterdam u Holandiji, Kopar u Soveniji…
- Da bi projekat od deset milijardi evra bio isplativ, trebalo bi da godišnje bude promet robe od barem 500 miliona evra, a potrebno je ulagati i u održavanje kanala – navodi Stevanović i podseća na zapuštene kanale u Vojvodini koji su „zarasli u šaš“.
Tako, bez zavirivanja u sopstveni buđelar, sa pogledom u budućnost, Srbija ponovo sanja jedan veliki san koji je na samom početku dočekan „na nož“.
Jelena Brkić
Foto: Guliver/Thinkstock
Mnogo je vode proteklo Dunavom, Moravom i Vardarom sve do Egejskog mora, ali je svaka tekla svojim tokom, od kada se u Srbiji sanja plovni put koji bi povezao ove reke sa solunskom lukom. Ideja je rođena pre više od jednog veka, razrađivana u vidu projekata u socijalističkoj Jugoslaviji 1963. i 1971. godine. Svoju renesansu doživela je u novoj Vladi Srbije na čelu sa SNS-om.
Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević potpisao je u Pekingu sa kineskom kompanijom „Gezoba korporejšn” Protokol za izradu studije opravdanosti projekta plovnog puta od Beograda do Soluna, za deonicu kroz našu zemlju. Javljaju se i procene da bi realizacijom ove zamisli bio rešen i problem suša i poplava na području korita Morave. Potpredsednica Vlade Verica Kalanović govori o procvatu poljoprivrednih predela uz reku koja „seče srce Srbije“.
Da li je u Srbiji moguće i da li je isplativo realizovati „strateški megaprojekat“, kako ga ministar Bačević oslovljava? Ovo pitanje nije novo, sa starih projekata je skinuta prašina.
Nepoznat „samo“ model finansiranja
Osnovno pitanje koje se postavlja u javnosti je - koliko to košta?
Pitanje koje se retko čuje, a na kome insistira Ministarstvo koje oživljava projekat, je koliko bi Srbija od izgradnje plovnog puta mogla imati koristi na dugoročnom planu.
U srpskom Parlamentu vođena je žestoka rasprava oko isplativosti projekta. Demokrate i liberali optuživali su vlast da namerava da zaduži građane Srbije za dodatnih 12 milijardi dolara.
Iz Pekinga, ministar Bačević negirao je optužbe i poručio da će pronaći „odgovarajući model finansiranja“, kada za izradu projekta dođe vreme. Potpisani Protokol o projektu "Kanal Morava" stvara uslove za izrade dokumenata, projekata, prostornih planova, studije izvodljivosti.
- Postoje razni modeli finansiranja, ali sigurno je da se Srbija neće zaduživati – kaže Bačević za S media portal. - O tome će odlučivati Vlada Republike Srbije. Cena projekta je još nepoznata. Ovaj Protokol je upravo i potpisan sa ciljem da se uradi jedna ozbiljna studija izvodljivosti, kako bi se došlo do stvarne procene opravdanosti projekta i njene stvarne vrednosti.
Do Soluna - sto somuna!
U javnosti je, kako to u Srbiji obično biva, upućeno mnogo kritika na račun oživljavanja ideje o plovnom putu. Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da je priča o grandioznom projektu naučno-fantastična. Iako je ministar tajnovit kada je reč o „modelu finansiranja“, Stevanović objašnjava da je Srbija toliko zadužena „da ministri prose po svetu da ne bankrotiramo i niko neće da nam da ni milijardu, a kamoli deset milijardi evra, na koliko je projekat procenjen“.
| Šta kažu komšije |
|---|
| Iz državnog vrha poručuju da su grčkoj i makedonskoj strani nagovestili svoju nameru. U makedonskoj vladi kažu da još nisu dobili konkretnu ponudu od Srbije, ali da jesu zainteresovani za regionalne projekte. |
- Pominjala se i koncesija, ali ne verujem da bi se bilo ko, pa ni Kinezi, usudio da investira pod razumnim uslovima u Srbiji, zato što svi znaju kako poslujemo – kaže Stevanović za S media portal.
Nepoverljiv prema vladinoj računici, Stevanović predviđa da će se poslovni put ministra Bačevića ispostaviti kao „lepo turističko putovanje“.
Dok ne zaplovi lađa…
Izgradnjom kanala, plovni put od Beograda do Soluna bio bi skraćen za više od 1.000 kilometara. Međutim, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Zoran Radmilović objašnjava za S media portal da bi na toku od 650 kilometara trebalo izgraditi čak 58 prevodnica.
| Ekološki aspekt |
|---|
| Sa ekološke tačke gledišta, profesor Radmilović sagledava prednost u smislu korišćenja plovnog puta u smislu najmanje emisije štetnih gasova, čemu i teži, makar načelno, razvijeniji svet: - Prelazak sa kamiona, pa čak i sa železnica, u zavisnosti kako se vozovi napajaju, može da donese uštede u emisiji ugljen-monoksida koji će se verovatno uskoro i naplaćivati. Kada budu prokopani kanali, biće promenjena i mikroklima. Javiće se, na primer, problem nestanka pojedinih biljnih i životinjskih vrsta – ocenjuje Radmilović. |
- Samo prokopavanje ili korišćenje postojećih reka na plovnom putu, pošto su to male reke, veoma je komplikovano - kaže Radmilović u razgovoru za S media portal. - To je veliki projekat u kome je neophodno sabrati gubitke i dobitke; velika su očekivanja, ali su neophodna ulaganja ogromna. Plovidba je samo nadgradnja brojnih radova koje je potrebno izvesti.
Posle upornih pokušaja da dobijemo mišljenje eksperata iz Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, u Zavodu za brane, hidro-elektrane i saobraćajnice nisu želeli da se izjasne na ovu temu.
Srpski san
Podatak koji budi iz sna o transportnom sistemu do solunske luke je da se trenutno koristi samo pet procenata plovnog puta Dunava, prema rečima profesora Radmilovića, dok se u Evropi koristi samo deset odsto kapaciteta rečnog transporta robe.
Ipak, ministar Bačević na pitanje S media portala odgovara da je „lično uveren u isplativost projekta“:
- Pitanje je samo kojim tempom i dinamikom je moguća otplata troškova u realizaciji projekta. Kao resorni ministar svoj posao vidim u privlačenju potencijalnih investitora i pripremi potrebne dokumentacije.
| Prema potpisanom Protokolu o razumevanju, Vlada Srbije i kineska kompanija su u obavezi da za 30 dana od datuma potpisivanja odrede koordinatore za rad na ovom projektu''. „Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja se obavezuje da će u roku od 30 dana omogućiti pristup svim informacijama i dokumentima koji su od značaja za rad na ovom projektu, dok je „Gezoba korporejšn“ obavezna da u roku od 60 dana, na osnovu dobijenih podataka, izvrši ozbiljnu analizu, proveru i istraživanje o mogućnosti razvoja i realizacije ovog projekta“, kažu za S media portal u ovom Ministarstvu. |
Sa druge strane, ekonomista Stevanović podseća da je potrošen veliki novac na brojne studije o Dunavu, a da na njegovom toku nije izgrađen nijedan objekat.
-Ako nismo u stanju da napravimo plovni put na Dunavu koji je prilično jeftin za održavanje, kako ćemo zarađivati od kanala Beograd–Solun? – pita se ekonomista Stevanović.
| Omladina DS: Bačeviću da se oduzme pasoš - pokušava da zaduži zemlju zbog naprednjačke fantazije Bačević: Vlada Srbije stoji iza platforme Rudna renta podelila ministre: Kvarimo odnos sa Rusijom? |
Profesor Radmilović napominje da je moguće i neophodno utvrditi koje su to količine robe koje će prolaziti kroz taj kanal da bi bilo opravdano ploviti njime. On, takođe, podseća da su Srbiji dostupne luke Konstanca, Rijeka i Ploče u Hrvatskoj, Bar u Crnoj Gori,Roterdam u Holandiji, Kopar u Soveniji…
- Da bi projekat od deset milijardi evra bio isplativ, trebalo bi da godišnje bude promet robe od barem 500 miliona evra, a potrebno je ulagati i u održavanje kanala – navodi Stevanović i podseća na zapuštene kanale u Vojvodini koji su „zarasli u šaš“.
Tako, bez zavirivanja u sopstveni buđelar, sa pogledom u budućnost, Srbija ponovo sanja jedan veliki san koji je na samom početku dočekan „na nož“.
Jelena Brkić
Foto: Guliver/Thinkstock
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου