По испорукама наоружања Русија чврсто држи друго место у свету. У прошлој години је у иностранство извезена руска војна опрема у вредности од 15,13 милијарди долара – за 2 милијарде више него претходне године. Да није било неуспешног тестирања носача авиона „Викрамадитја“, намењеног Индијској ратној морнарици,и одлагања његове испоруке за јесен 2013, руски извоз наоружања би у 2012. премашио17,4 милијарде долара.
Иако по овим подацима руски произвођачи војне опреме више од три пута заостају за својим америчким колегама, годишњи раст извоза и надмашивање годишњих планова свакако радују руководство комплекса руске војне индустрије, и наравно власти у земљи.
Кина је у 2011. почела да производи Ј-16, који је двојник руског ловца Су-30МК2, купљеног средином прве деценије 21. века. Кинези су успели и да лансирају у космос свемирски брод „Шенжоу“, који осликава конструкцију и конфигурацију руског „Сојуза“.
Губитак Либије и суспендовани уговори са Ираном и Сиријом нису имали никакав утицај на пораст продаје наоружања: уплашене силовитим арапским револуцијама, многе земље увећавају набавку војне опреме. Кина и Индија издвајају све више средстава на куповину руског оружја. Главни поручиоци руске војне опреме су Алжир, Венецуела,Вијетнам и Индонезија. Прошле године су купци руског наоружања постали Азербејџан и Ирак, па чак и САД које ће покрити набавку 70 хеликоптера Ми-15 за авганистанску војску.
У извештају Конгресне истраживачке службе САД (CRS USA) говори се о томе да је последњих година Русија пронашла начин да врло флексибилно ради са клијентима,нудећи повољне услове плаћања, зајмове и клиринг. У извештају се каже да је Русија спремна и на склапање лиценцних уговора за производњу наоружања на најважнијим тржиштима – у Индији и Кини. Уз то се наводе и пратећи ризици, што се директно односи на кинеску праксу обрнутог инжењеринга и копирања страних борбених система. „Пиратски“ приступ кинеске војне индустрије не представља новост. Примера ради, Кина је у 2011. почела да производи Ј-16, који је двојник руског ловца Су-30МК2, купљеног средином прве деценије 21. века. Пре тога су кинески специјалисти покренули производњу копија руских авиона Су-27 и Су-33, а затим су успели и да лансирају у космос свемирски брод „Шенжоу“, који осликава конструкцију и конфигурацију руског „Сојуза“.
Прошле године је компанија „Рособоронекспорт“ са Кином склопила уговор у вредности од600 милиона долара, који подразумева испоруку 52 транспортна хеликоптера Ми-171Е.Може се десити да то буде једнократна поруџбина ако се има у виду да кинеска војска већ поседује неколико копија европских и совјетских хеликоптера.
За које све типове руског оружја постоји потражња? У намери да пружи одговоре на та питања, „Форбс“ је анализирао статистику од 2008. до 2013.
Противавионски ракетни системи (ПРС)
Противавионски ракетно-топовски систем „Панцир-С“. Извор: Росијска газета.
Од2008. до 2012. Русија је земљама у развоју продала 7750 противавионских ракетних система, САД су испоручиле 944, док су земље Западне Европе извезле290.
Прошле године су противавионски ракетно-топовски системи „Панцир-С1“ продати Ираку за преко 4,2 милијарде долара као део пакет-аранжмана. Поред 42 „Панцирa“,Ирак треба да набави до 30 борбених хеликоптера Ми-28НЕ, а према незваничним информацијама вероватно и ловце МиГ-29М/М2 (и даље се ради о подацима Центра за анализу светске трговине оружјем и CRS USA).
Оклопна возила
Борбено возило БМП-3. Извор: Росијска газета.
Русија је у периоду од 2008. до 2012. извезла 570 тенкова и 490 оклопних возила, САД 348тенкова и 234 оклопна возила, а Западна Европа 360 тенкова и 470 оклопних возила. Прошле године је компанија „Рособоронекспорт“ потписала уговор са Министарством одбране Индонезије о испоруци 37 пешадијских борбених возила БМП-ЗФ у вредности од 114 милиона долара. Русија је остварила приходе и на војној опреми за уништавање оклопних возила: током прошле године Индија и Русија су потписале уговор о испоруци противтенковских система „Инвар“ и „Конкурс-М“ (укупне вредности од скоро 600 милиона долара).
Борбени авиони
Ловац Су-27. Извор: sukhoi.org.
У временском периоду од 2008. до 2012. Русија је продала 180 борбених авиона –3,3 пута више него што су САД реализовале (западноевропске земље су земљама у развоју испоручиле 50 авиона). Прошле године је са Индијом потписан уговор о испоруци комплета компонената за склапање 42 ловца Су-30МКИ у Индији (уговорена вредност је око 1,5 милијарди долара). Поред тога, потписан је уговор са Индијом о заједничком развоју вишенаменског транспортног авиона. Са Кином је уговорена испорука авионских мотора за ловце Су-27/30.
Хеликоптери
У Кину ће отићи 52 хеликоптера Ми-171Е. Извор: Росијска газета.
Русија је својим купцима испоручила 270 хеликоптера у периоду 2008–2012. САД су за то време извезле свега 52 летелице, а западноевропске земље 110. У децембру прошле године закључен је уговор о испоруци хеликоптера Ми-17В-5 вредан око 1милијардe долара. У Кину ће отићи 52 хеликоптера Ми-171Е (вредности око 600милиона долара). Америка треба да од Русије набави 10 хеликоптера Ми-17В-5 намењених за авганистанску војску.
Морнаричко наоружање
Фрегата „Талвар“ пројекта 11356 у саставу Индијске ратне морнарице. Извор: AFP / East News.
Од2008. до 2012. Русија је извезла 220 противбродских ракетних система, САД су продале176, а земље Западне Европе само 60. Прошле године је Русија испоручила Индији две фрегате пројекта 11356 (вредности од око 1 милијарде долара, на слици) и предала на лизинг нуклеарну подморницу „Чакра“ („Нерпа“).