(Фото: .zelenazemlja)
Докази о незапамћеној пљачки Електро привреде Србије (ЕПС) су у рукама полиције. Има их сасвим довољно за коначан обрачун са такозваном енергетском мафијом. Међу њима треба истаћи уговор склопљен између ЈП ЕПС и тајкунске фирме Енергy финанцинг теам (Сwитзерланд) ГМБХ (скраћено ЕФТ) који је српској јавности од раније позната као фирма коју су дуго година заједно успешно водили препродавци струје, Вук Хамовић и Војин Лазаревић.Њиховим активностима у области енергетике детаљно се бавио и Александар Вучић, док је обављао функцију председника скупштинског анкетног одбора.
Из наведеног уговора се види да је ЕПС куповала, док је ЕФТ продавала струју. Куповина је обављена на начин који се у тој области означава као „депоновање“ електричне енергије односно кроз испоруку електричне енергије без издавања рачуна купцу. ЕПС дакле није добијао рачун, али јесте плаћао.
Уговор је како стоји у пропратним материјалима склопљен без објаве јавног позива од стране ЕПС, тако да други понуђачи који би можда понудили боље услове нису могли да учествују.
Уговор обухвата: ексклузивно депоновање електричне енергије у систему ЕПС-а, односно у реверзибилној хидроелектрани Бајина Башта. Као што је истакнуто за овакво депоновање електричне енергије рачун није испостављан. Не испостављење рачуне је супротно српским законима. Депоновање струје било могуће обезбедити по далеко повољнијим ценама, да се из посла избацила ЕФТ, да је уместо са њима споразум склопљен директно са Електро привредом Републике Српске, чија струја је била депонована.
Осим провизије ЕПС је трпео штету јер је ЕФТ струју преузимао и продавао у високој тарифи односно када се киловат час највише плаћа, док је струју депоновао у ниској тарифи када мало коме треба од поноћи до шест сати ујутро.
У документима се наводи да је на овај начин омогућено да један трговац, који је истовремено и конкурент ЕПС-а, на тржишту трговине електричном енергијом добије екслузивно право коришћења једне од комерцијално најисплативијих Хидро Електрана. Реверзибилна Хидро електрана Бајина Башта, има географски комерцијално савршену позицију, близу су енергетским системима Републике Српске, Босанске федерације и Србије, па је из ње лако могуће струју пуштати када зафали ономе ко највише плати.
Уговор је првобитно направљен за период од 15. новембра 2004. године, до 31. марта 2005. године, затим је анексиран анексом бр. 3373 од 4. априла 2005. године, па је могућност депоновања продужена до 31. децембра 2005. године.
Уговор, као и анекс уговора потписао је ранији генерални директор ЕПС Владимир Ђорђевић, припреме и парафирање уговора, радили су Драган Вигњевић и Ђуро Суботић у то време запослени у ЕПС.
Много раније, у време када је био у Анкетном одбору Народне скупштине, садашњи потпредседник Владе Србије Александар Вучић овај посао је прокоментарисао на следећи начин:
“…Депоновање практично значи позајмљивање електричне енергије. Један систем даје своју електричну енергију другом систему када овај има одређених проблеме у производњи, а касније тај систем враћа електричну енергију под одређеним условима и коефицијентима систему од кога је позајмио.
Депоновање електричне енергије је била пракса пре неколико година у Бугарској, Румунији, па и код нас. Тај облик сарадње између електропривреда две државе био је прилично јасан, па чак и уз обострану корист. Проблем у сарадњи са ЕФТ-ом је у томе што су они ништа друго до трговци. Депоновање се вршило само када њима одговара и у њихову корист, а држава је трпела штету. ЕФТ нема своју производњу, нити има своју потрошњу. Тако је ЕПС практично постала сервис фирме ЕФТ.
ЕФТ је струју депоновао у наш систем лети када је цена била 2,4 цента по киловат сату, а ЕПС је депоновану струју враћао ЕФТ-у зими када цена достиже и до 4 цента по киловат сату. Штета је огромна и мери се милионима долара. Посебан проблем је у томе што смо наше вишкове електричне енергије извозили истој фирми, а она је то што смо јој извезли депоновала поново у нашој електропривреди и ми смо јој ту депоновану енергију касније враћали! Нас у Анкетном одбору занима да утврдимо ко је омогућавао да се са ЕФТ-ом потписују уговори који су дозвољавали овако нешто…“.
Одговор на ово питање јесте стигао споро, али је иапк стигао. Наиме, уговор бр.5522 склопљен 2005. године између ЕПС и ЕЗПАДА Чешка република, потписан је још 03. јуна 2004. године. По овом уговору је ЕПС продавао електричну енергију у нижој тарифи од 22х до 24х и од поноћи до шест ујутро, по цени од 17,5 евра за мегават час (МWх) у јуну месецу 2005. године. Ова цена не покрива ни трошкове угља за термоелектране, а то је уједно и најбољи доказ штетности овог уговора за ЕПС!
Осим продаје струје у нижој тарифи ЕПС је овим уговорио и продају електричне енергије и у другим тарифама у различитим временским периодима по различитим ценама: 38,5 МWх; 24,5МХх; 22,8МWх; 22,8МWх; 23,2МWх…
Када се израчуна просечна вредност електричне енергије по којој је ЕПС продавао, добија се цена од 30,59 евра за МWх, док је како пише у пропратним папирима у истом периоду ЕПС у просеку струју плаћао 36,18 евра односно 18,3 одсто скупље. По основу овог уговора ЕПС је продао 187.200 МWх и на тај начин је компанији причињена штета од 1.047.939,98 евра.
Уговор је потписао ранији генерални директор ЕПС Владимир Ђорђевић, док су припрему и парафирање радили Драган Вигњевић и Ђођо Суботић запослени у ЕПС-у.
Владимир Ђорђевић је касније отишао из ЕПС-а у чешку компанију ЧЕЗ, али су Војин Лазаревић и Влада Шекеревски успели да га врате у ЕПС. Лазаревић који и данас има велики утицај на енергетику у региону, је у време Коштуничине владе био посебно јак.
Инсајдер Таблоида који је доставио наведену документацију тврди да наше службе константно прате Војина Лазаревића и Владимира Ђорђевића. Лазаревића између осталог јер се против њега води истрага због не плаћања у више држава. Праћењем Војина Лазаревића, дошло се до оперативних сазнања да се он са Ђорђевићем састаје једном недељно испред Ђорђевићеве виле на Сењаку.
Наш извор каже да у извештајима оперативаца пише да Ђорђевић дисциплиновано чека Лазаревића испред своје виле, а да се из њиховог контакта и понашања види да је Лазаревић газда Ђорђевићу.
-Он сачека газду, који наилази колима. Када се сретну Лазаревић му даје инструкције шта даље да ради, објашњава наш извор.
Он каже и да све индиције говоре да Војин Лазаревић чврсто држи у шакама „за различита дела“, два бивша сарадника из ЧЕЗ-а Александра Обрадовића, који је сада на челу ЕПС и Владимира Ђорђевића који је раније био начелу ЕПС-а. Тврди и да су „под контролом“ Војина Лазаревића, доктор Марковић и Манасијевић, те сматра да су свима њима заједнички именитељ криминал и корупција и да зато заслужују да буду у Забели.
Слику стања употпунио је и Александар Вучић који је рекао: „…Очигледна и недвосмислена повезаност, а то ми се чини после свега што се догодило у Анкетном одбору, тих структура криминала са врхом политике. Да ли ћемо ми то сада успети да докажемо или не, очигледно не, али желим да кажем да се није тресла гора а родио се миш, како политичари из врха режима воле то да кажу, зато што је цела Србија видела шта се догађало, шта се збивало и како су грађани поткрадани…“. Сада су, изгледа, Вучићу достављени докази који су му раније недостајали…
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου