Grad u gradu
Most preko Dunava i saobraćajnice koje idu uz njega garantuju dolazak firmi i investitora, nova radna mesta, stambenu izgradnju i šansu da i naselja koja su prepuštena sama sebi otkad postoje dobiju čudesni izum - kanalizaciju
1
Jasno, sve je to još na papiru i u glavama čelnika gradskih vlasti, koji žele da maksimalno iskoriste budući most, na dobrobit svih nas. I pre nego što je gradnja počela, pojavili su se dežurni kritičari koji smatraju da za levu obalu Dunava on neće doneti lepršaviju budućnost, a kamoli nagli procvat. Ipak, jedan argument je na kontrastrani: to su ljudi govorili i kada se gradio Novi Beograd. A ispalo je vrlo dobro i za Zemunce, koji su tvrdili da neće kročiti u njega jer za to i nema neke velike potrebe.
- Zemuncima nije padalo na pamet da idu do Novog Beograda jer su mislili da Zemun nikad neće biti deo Beograda. Desilo se da je sada i Zemun deo Beograda i Batajnica, i još dalje. To jednostavno ne može da se izbegne. Kada izgradimo drugi dunavski most, pojaviće se mogućnost da se Zemunci i Palilulci mešaju i posećuju. Da, ako žive na Paliluli, a rade u Zemunu, i obrnuto. Ako počne da se razvija industrija oko mosta, što očekujemo, ljudi će se naseljavati oko njega. To se desilo sa Pančevačkim mostom, a desiće se i ovde - govori za Pressmagazin gradski arhitekta Dejan Vasović.
Da šteti ne može, kao što nije štetilo ni kada je prva lopata udarila u močvarno tlo Novog Beograda, 11. aprila 1948. godine. Samo četiri godine kasnije, na levoj obali Save formirana je nova beogradska opština, koja danas ima više od 300.000 stanovnika.
Još 1923. bio je izgrađen prvi urbanistički plan, koji je predviđao da se Beograd proširi i pređe na levu obalu Save. Uslovi nisu dozvoljavali da se ta ideja ostvari. Tri godine posle Drugog svetskog rata, 11. aprila 1948. godine, postavljen je kamen temeljac Novog Beograda i u proleće 1948. na levoj obali Save počelo je da se gradi naselje okruženo sa svih strana peskom i močvarnim tlom. Objekti su nicali jedni za drugim, a četiri godine kasnije osnovana je opština Novi Beograd. Doduše, tada su mladi verovali u svetlu budućnost i bila im je čast da guraju kolica sa malterom za Tita i otadžbinu - od radnika do inženjera, do seljaka iz svih krajeva Jugoslavije. Kroz najveće gradilište u zemlji prošlo je oko 200.000 graditelja. Krenuli su da niču Palata federacije, pa Studentski grad i stambeni paviljoni, sa putevima u dužini od 160 kilometara. Novo vreme i tranzicija doneli su Novom Beogradu uglavnom tržne centre, ali važno je da se i dalje gradi.
3
Brojke - Most dugačak 1.507 metara, širok 29,1 metar i visok 22,8 metara
„Kineski most" ili Most prijateljstva u Beogradu povezivaće naselja Zemun i Borču, preko Dunava. Njegova izgradnja biće najvećim delom finansirana iz kredita kineske banke Eksim i gradiće ga kineska firma „Čajna roud end bridž korporejšen", pa zbog toga mnogi most zovu „kineski".Most će biti deo Spoljne magistralne tangente. U Zemunu će most biti povezan sa ulicom T-6 jugozapadno od naselja Nova Galenika, a u Borči - sa Zrenjaninskim putem, severno od naselja. Pristupne saobraćajnice obuhvataju i vezu Zrenjaninskog sa Pančevačkim putem.
Predviđeno je da most bude dugačak 1.507 metara, širok 29,1 metar i visok 22,8 metara, sa ukupno šest kolovoznih traka i pešačko-biciklističkim stazama sa obe strane. Most će imati dva veća raspona sa kosim zategama, za prolaz brodova. Dužina svih pristupnih saobraćajnica biće 21,6 km.
Prema uslovima iz predugovora, potpisanog 23. oktobra 2009. godine između vlada Srbije i Kine, ukupna vrednost izgradnje mosta trebalo bi da bude 170 miliona evra, od čega će 25,5 miliona evra finansirati Vlada Srbije, a 144,5 miliona evra - kineska banka Eksim, uz poček od tri godine, fiksnu kamatnu stopu od tri odsto godišnje i rok otplate od 15 godina.
Most bi trebalo da bude završen do oktobra 2014. godine.
Ono što Beogradu treba jeste razvoj industrije, ističe naš sagovornik, jer bez osnovne proizvodnje nema ni daljeg razvoja. Vasović procenjuje da bi industrija visoke tehnologije sa razvojem nauke bila dobitna kombinacija. Vizija zvuči dobro, samo da bude ostvariva, kao što se to dogodilo u Južnoj Koreji i skandinavskim zemljama. Leva obala bi mogla da bude plodno tlo za tehnološku industriju jer ona ne zahteva puno potrošnje energije i resursa.
- To su industrije bazirane na primeni novih materijala. Telefon se u roku od dve-tri godine pretvori u kompjuter. Mi nećemo to sutra moći da počnemo da pravimo, ali moramo da počnemo da razmišljamo o tome. A tu je i PKB, to jest industrija za proizvodnju hrane, koja će dalje moći da se razvija, a svaki viši stepen prerade donosi i više novca. Možda zvuči čudno - napominje Vasović.
On kaže da nekima to sada može da zvuči smešno. Međutim, i Jugoslovenima je bilo smešno kada su 1987. godine na izložbi dizajna čuli kako je Finska lider u telekomunikacijama. Jer tada smo imali EI „Niš„, koji jeste bio lider, napominje Vasović. Sada elektroindustrija sa srpskog juga više ne postoji, a Finci imaju „Nokiju".
Od dugoročnih planova gradi se budućnost, ali građanima sigurno najlepše zvuči ideja da imaju sređen vodovod i kanalizaciju. Saobraćajnica koja će krenuti od mosta Zemun - Borča trebalo bi da vremenom reši i ovaj problem, tako što će potencijalni investitori na levoj obali Dunava graditi i odgovarajuću infrastrukturu. Dakle, sve ide po planu, samo je, kao i uvek, potrebno strpljenje.
- Zapušteni kanali treba da se čiste i to će biti veliki posao, ali mislim da ćemo to izvesti, da se zaštiti okolina i naselja od poplava. Podsećam i da su naselja na levoj obali Dunava izgrađena nelegalno, na neodgovarajućim visinama. Neke kuće su izgrađene na kanalima za navodnjavanje. I taj kanal ne može da se očisti, jer se kuća nalazi na njemu. Tako su ljudi upropašćavali imovinu sami sebi. Kako se bude razvijalo područje, razvijaće se i infrastruktura. S druge strane, postoje i banjske vode i nama nije teško da zamislimo banjsko lečilište koje bi moglo da se uradi na tome. Radila su se ispitivanja i u Ovči ima podzemnih voda za lečenje kožnih oboljenja. To je potencijalno za razvoj turizma. To bi bilo veliko jezero u Ovči - smatra Vasović.
4
Iz prve ruke - Kako su srpska i kineska delegacija pregovarale 20. februara 2009. godine
Delegacije Srba i Kineza srele su se u zimu 2009. godine u Beogradu i nakon kratkog razgovora dogovorena je izgradnja mosta Zemun - Borča. Miroslav Čučković, član Gradskog veća, bio jedan od učesnika tog možda se može reći istorijskog sastanka, i za Pressmagazin priča kako se sve odigravalo...
- Sa jedne strane stola sedela je delegacija iz Kine, njih trideset, dok je sa druge strane bilo naših trideset ljudi. Ja sam bio predstavnik grada Beograda. Potpredsednik kineske Eksim banke, Li Jun, bio je jedan od članova kineske delegacije sa kojim je kasnije i postignut dogovor - počinje priču Čučković.
Želja Kineza, kako kaže, bila je da urade nešto konkretno. Nakon konsultacije sa gradonačelnikom Draganom Đilasom iznet je predlog da se gradi most Zemun - Borča. Osim ovog mosta u opticaju je bila i izgradnja mosta Vinča.
- Nakon završenog sastanka pošao sam nazad u svoju kancelariju. Negde na pola puta zvoni mi telefon. Javljaju mi da Kinezi kreću na ručak i da nakon toga hoće da obiđu lokaciju mosta. Znači za nekih tri sata treba sve organizovati i ljude odvesti do lokacije da je pogledaju. Posle telefonskog razgovora kreće trka sa vremenom, objašnjavanje s ljudima, ma opšte opsadno stanje... - objašnjava Miroslav.
Te zime u Beogradu sneg je bio do kolena, pa je trebalo naći rešenje, raščistiti put.
- Odjednom mi je na pamet pala kafana koja se nalazi na vidikovcu u Zemunu i sa terase se lepo vidi mesto na kom je planirana izgradnja mosta. To je bilo idealno mesto da im na jedan lep i pristojan način, uz čaj, na toplom pokažemo šta i gde smo planirali, a ne da ih vodimo u sneg i blato do kolena. Nakon ubeđivanja sa vlasnikom restorana i organizovanjem svega, tročlana ekipa stiže u restoran. Sa gazdom smo premeštali goste, pravili prostor gde će ko da sedne i nekako smo uspeli da oslobodimo deo restorana sa pogledom na obalu. Nameštamo mi to sve, a ono ka restoranu stiže policija da obezbedi prostor. Neki minut nakon toga reka crnih automobila kreće se ka restoranu. Ceo Zemun se uzjogunio, ljudi nisu imali predstavu šta se dešava - priča Miroslav Čučković.
Prema njegovim rečima ubrzo je stigla delegacija iz Kine, svi su se nekako smestili u restoran i na jednom stolu Tanja Popović iz Direkcije za gradsko građevinsko zemljište otvara plan i jednostavno pokazuje most. Bukvalno 300 metara mosta, segment po segment, nalazi se u planu i sve to je bilo rašireno po celoj kafani, kako bi pokazali šta želi Beograd.
- Svi sve zagledaju, pola njih je izašlo napolje na terasu, gledaju, slikaju, smeju se zadovoljni. I oni odoše, ode policija, malo se situaciju smirila i u restoranu ostali samo nas troje - kaže predstavnik grada.
Nakon mesec dana stigao je odgovor da se Kinezima projekat svideo i da je vreme da se sastavi radna grupa.
Milica Radičević
Još jedna kritika na račun mosta stigla je i pre nego što su Zemunci i Palilulci dobili vezu preko Dunava, a tiče se problema „beogradizacije", koji je star praktično koliko i država. Radi se o tome da se Beograd opet širi dok ostatak Srbije, pogotovo na jugu i istoku zemlje, ne dobija čak ni priliku za nove investicije. Međutim, prema rečima Dejana Vasovića, bez jakog Beograda nema ni jake Srbije. A dolazak kompanija u prestonicu podrazumeva i mogućnost da se deo posla preseli u Leskovac ili Niš.
- Bilo bi dobro da se i ostatak Srbije razvija kao Beograd, ali to nije prirodno. Prirodno je da nešto iz, recimo, Pariza, dođe u Beograd, pa iz Beograda da ide dalje ka Srbiji. Teško da će neko krenuti da gradi u Zablaću kod Čačka, odakle su moji rodom. To tako ne ide - izričit je Vasović.
Bar za Banaćane neće biti problema, kada sve to bude izgrađeno. Dobre vesti stižu i iz Železnica, koje ove godine planiraju da počnu izgradnju drugog koloseka preko Pančevačkog mosta, što bi spojilo Batajnicu i Ovču sa brzim železničkim transportom. Vasović smatra da „Pančevac" to može da izdrži, jer je Beograd uložio novac da on bude bezbedan i siguran.
- Most Zemun - Borča biće boljitak za sve građane Beograda jer kad krenemo iz Surčina ili Pančeva, nećemo morati da pređemo preko Terazija. Ako živite u Surčinu ili na Bežanijskoj kosi, moći ćete da za 20 minuta budete u PKB-u, ako tamo radite, a to putovanje sada traje sat vremena. Drugo, sve mi koji idemo tamo i koji zavisimo od hrane koja stiže iz PKB-a, dobijamo sigurnost u slučaju nepredviđenih situacija. Recimo, saobraćajne nesreće na Pančevačkom mostu, što može da zadrži robu po nekoliko sati. Sada, sa drugim mostom, možemo da dođemo do leve obale Dunava, da obavimo posao koji treba i na kraju krajeva i mogućnost da možemo ozbiljnije da se posvetimo sređivanju Pančevačkog mosta - tvrdi Vasović.
Vasović očekuje i da budući investitori imaju svoj interes da infrastrukturu oko svojih objekata urade sami, pa će se potruditi i da izgrade nasipe, koji su neophodni da bi plavno dunavsko područje normalno funkcionisalo.
5
Lepe godine - Fenomen „Beograd tridesetih" zahvatio prestonicu
Stari Beograd je procvetao u tridesetim godinama prošlog veka, kada su podignuti neki od najlepših građevina i mostova. Ćuprije su tada nicale mnogo češće. Godine 1934. podignut je most „Viteškog kralja Aleksandra" preko Save, koji su Beograđani prekrstili u „tramvajski". Njega su Nemci kasnije srušili, pa je na njegovom mestu podignut Brankov most. Godinu dana kasnije pušten je u saobraćaj Pančevački most, koji je tada nosio ime „Kralj Petar Drugi", a 1937. otvoren je Beogradski sajam. Otvaranje Prvog beogradskog sajma bilo je 11. septembra 1937. Druga faza izgradnje završena je 1938. otvaranjem Turskog i Nemačkog paviljona. Izgrađeni su tereni za golf u Košutnjaku, završena je Skupština, zgrada Pošte.Najlepše beogradske zgrade nikle su u to vreme, kada se u svetu pričalo o stilu „Beograd tridesetih". Podignuto je mnogo novih kuća jer se Beograd ubrzano naseljavao, a pravljeni su i planovi da se na prostoru današnjeg Novog Beograda izgradi elitna stambena četvrt ispresecana kanalima.
Što se tiče procene da će Banaćani ipak krenuti dobro poznatom trasom preko Pančevačkog mosta, Vasović zaključuje da to zavisi u kom pravcu odluče da krenu.
- Ako krenu u Pozorište „Duško Radović" na Novom Beogradu, biće im bliže preko novog mosta. Oni su decenijama bili upućeni na centar Beograda, a ne na Novi Beograd, Zemun ili Surčin. Sad se otvara ta mogućnost. Dobro je i to što će se za deset, 15 minuta stizati od Kovilova do Borče. Ako radite u „Koka-Koli" u Zemunu, koristićete ovaj most. Ljudi će vremenom naučiti da ne budu koncentrisani samo na stari deo Beograda. Dosad nikom nije padalo na pamet da živi na dunavskom vencu, a svoj posao razvija u Zemunu, ali i to će se promeniti - zaključuje Vasović.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου