Zgrada Glavne železničke stanice »

03. Mart. 2012, Autor : Jelena Glušac, Komentari: 0

Kada je podignuta, bila je simbol istorijskog uvođenja železnice u saobraćaj, i razvoja međunarodne privredne saradnje koja je usledila.


Jedna od najvećih u Evropi, prepoznatljivog stila koji je Bara Veneciju od močvare pretvorio u jedan od najprometnijih delova grada. Zgrada Glavne železničke stanice na Savskom trgu, i danas je prva asocijacija na putovanje vozom.
Građena prema zamisli bečkog arhitekte Vilhema Fon Flatiha, i pod nadzorom istaknutog srpskog kolege Dragiše Milutinovića, ova zgrada simbol je srpske železnice i svedok da je 1884-ta istorijska.
U vreme tada aktuelnih evropskih trendova klasicizma, uz Narodno pozorište, Kapetan Mišino zdanje i Stari dvor, prestonica je dobila još jedno veličanstveno zdanje.
njima pridružuje Železnička stanica, u to vreme jedna od najvećih građevina u Srbiji, i to u vreme kada ministarstva i mnogi drugi javni poslovi nemaju svoje zgrade.
"Bara Venecija, Savamala i Karađorđeva - dotadašnja močvara tako je postala prometna stanica koja je Beč, preko Beograda, povezivala sa Bugarskom i Turskom. Pruga Beograd-Niš i glavna železnička stanica, najveću popularnost doživljavaju u vreme stare Jugoslavije - desetine hiljada putnika dnevno cirkulisalo je po njenim peronima" objašnjava Saša Mihajlov, istoričar umetnosti.
Gužva koju danas beležimo tek u letnjim mesecima, još 70-ih, a naročito poslednjih godina sa sve intenzivnijim okolnim saobraćajem, postala je prevelika.
"Sve to vreme, pa i danas, kao buduća Glavna železnička stanica figurira stanica Beograd Centar u Prokopu, međutim, železnička stanica Beograd bila je i ostala i biće simbol i Železnica Srbije i železničkog saobraćaja i ostaće i kad taj saobraćaj bude izmešten", smatra Nenad Stanisavljević iz JP Železnice Srbije.
Preživeo je taj simbol i lepa, ali i neka vremena koja bismo najrađe zaboravili. U najvažnijoj današnjici, ovog marta 2012-te, železnica uzima zamah koji bi se mogao meriti sa istorijskim piskom parne lokomotive. U istorijski, kao i uvek, burnom razdoblju, ali bez nametnutih izbora.
Dilema Evropa ili Rusija, na železnici ne postoji. Evropi smo bliži nego ikad, a prvi put posle 30 godina, vozimo se novim vozovima. Ruskim. Prva kompozicija već za koji dan poći će od beogradske Dunav stanice brzinom kojom bi se mogao pohvaliti i automobil, pa će se njime do Vršca stizati za sat i po. Do kraja godine stići će ih još 11. Sasvim dovoljno da se i ova godina upiše u železničku istoriju.