Данас се у Србији још не може сазнати докле су државне институције стигле у провери ових приватизација и примера високе корупције, углавном због тога што се „процеси који су у току не коментаришу”
Некада била „српски понос”: Железара у Смедереву (Фото Ју-Ес стил)
Резолуција Европског парламента којом се тражи хитна ревизија 24 случаја спорних приватизација и примера високе корупције није обавезујућа, али Европска комисија, која је у јуну прошле године послала допис са истим захтевом, још чека повратну информацију.
Данас се у Србији још не може сазнати докле су државне институције стигле у провери ових приватизација и примера високе корупције, углавном због тога што се „процеси који су у току не коментаришу”.
На питање новинара „Политике” какав став ЕУ заступа поводом та спорна 24 случаја приватизације и корупције, шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер је одговорио да је то „једно од питања за која се очекује да буду решена у оквиру поглавља које се односи на владавину права”.
„Истина је да су се приватизације у Србији у прошлости одвијале уз велике тешкоће. Ми знамо да је око 25 одсто приватизација Агенција за приватизацију поништила, што је висок степен за поступке који би требало да се пажљиво обављају”, подсетио је Дежер и на посредан начин упозорио да би повећану пажњу требало усмерити на преосталих 600 компанија које треба да се приватизују, односно да се тај процес настави и заврши „чим то буде могуће”.
.................................................
Цео текст прочитајте у штампаном издању од 16. априла. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните ОВДЕ.
Биљана Митриновић
објављено: 16.04.2012.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου