Црква старија од тврђаве

Кроз бурну историју на темељима сакралног комплекса откривеног у смедеревској тврђави подизана православна, католичка црква и џамија


Црквени темељи откривени у смедеревској тврђави након три деценије ће бити конзервирани Фото О. Милошевић
Смедерево – Црквица из 10. века чије су остатке у смедеревској тврђави археолози пронашли 1981. године, коначно ће након три деценије бити конзервирана. Сакрални комплекс у древном здању деспота Ђурађа истраживан је пет година, али се на његову презентацију чека 25 година. Локалитет има неколико грађевина. Верује се да је на том месту најпре била подигнута византијска црква, чак пола миленијума пре изградње тврђаве, да би у доба деспотовине била обновљена.Током турских освајања средњовековна црква претрпела је разарања и претворена је у џамију од које су Аустријанци потом, доласком на ово подручје, направили католичку цркву. То здање убрзо су Турци порушили и тиме је окончана бурна историја сакралног комплекса.

– Најстарији су остаци цркве триконхалне основе у северном делу комплекса. Потом, ту су остаци једнобродне средњовековне цркве која је претрпела велике интервенције приликом претварања у џамију. Прошле године урадили смо пројекат конзервације и презентације сакралног комплекса и приоритет смо дали најзначајнијој цркви из средњег века. Обнова њених зидова планирана је до висине која не прејудицира постојање отвора. Зидови бочних певница планирани су ниже у односу на висину припрате, наоса и олтарске апсиде, како би се виделе фазе у изградњи цркве. Унутрашњост цркве биће прекривена каменим плочама – каже Верољуб Ранковић, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву.

Остаци црквице која је овде никла пре изградње тврђаве биће презентовани у равни пода. Турска доградња биће представљена знатно ниже. Јужни зидови биће конзервирани у очуваним висинама, док су западни делови пројектом презентовани само у деловима где су сачувани изнад некадашње нивелете пода.

Простор око сакралног комплекса биће проширен и представљен на првобитној коти терена.

Током вишедеценијског чекања на конзервацију, време је учинило своје.

– Добар део оригиналних зидова се урушио услед временских прилика. Радићемо са остацима цигле и камена и тај материјал који је остао углавном ћемо користити за спољне зидове. За испуњавање унутрашњости користићемо камен који се одронио из зидина тврђаве, као и нов, врло аутентичан материјал – каже Дејан Радовановић, руководилац археолошких истраживања у овдашњем Заводу за заштиту споменика.

Радови на конзервацији и презентацији сакралног комплекса у некадашњој српској престоници почели су прекјуче и трајаће 60 радних дана. Пројекат финансира Министарство културе са пет милиона динара и град Смедерево са 2,1 милион.

О. Милошевић

објављено: 21.04.2012