Oglašavanje na internetu u Srbiji poslednjih nekoliko godina beleži godišnji rast od 30 do 50 odsto, što našu zemlju svrstava u red razvijenih evropskih zemalja u ovoj oblasti.Iako je do pre pet godina internet imao manje od jedan odsto učešća u ukupnom medijskom oglašavanju u Srbiji, prema podacima agencije AGB Nilsen, u prošloj godini dostigao je skoro pet odsto.
Izvršna direktorka Interactive Advertising Bureau (IAB) Serbia Gabrijela Stjepanović u intervjuu za Danas kaže da skoro da nema firme koja se ozbiljnije oglašava, a da ne plasira barem deo svog budžeta na internet. Prema njenim rečima, razlog tome je što njihovi kupci upravo na internetu provode najveći deo "svog budnog vremena“.
"Najveći deo populacije koja donosi odluke o kupovini je onlajn", kaže ona.
Stjepanović objašnjava da se mnoge manje firme oglašavaju isključivo putem interneta iz razloga što je na ovom mediju najlakše reklamu usmeriti direktno na potencijalnog kupca i time maksimizirati rezultate prodaje. Kako dodaje, "upravo iz ovog razloga je internet oglašavanje beležilo rast i u periodu najveće ekonomske krize, kada su oglašivači smanjivali svoje budžete i usmeravali ih na merljivije, efikasnije i transparentnije oglasne kanale“.
Ona napominje da je u Srbiji najviše zastupljeno oglašavanje u formatima banera, odnosno brendiranje pozadina ili margina veb sajtova, što je "logičan naslednik standardne TV reklame budući da ima dominantnu vizuelnu komponentu“.
Slab e-mail i mobilni marketing
Međutim, ona ističe da, i pored značajnog rasta i napretka, u Srbiji još ima segmenata digitalnog oglašavanja koji su nedovoljno razvijeni. U odnosu na naprednija tržišta, prema njenim rečima, našem nedostaju napredne kampanje u segmentu mobilnog i e-mail marketinga. Razlog tome je nedovoljno prisustvo adekvatnih tehnoloških rešenja, ali i nepoznavanje industrije i principa dobre prakse u ovom domenu.
Mobilni marketing postaje imperativ zbog sve veće ekspanzije smart telefona i tablet uređaja. U domenu e-mail marketinga je nedovoljno regulisano pravo zaštite potrošača od primanja neželjenih spam poruka. Čest je slučaj da subjekti koriste baze e-mail adresa prikupljenih na neadekvatan način, čiji vlasnici nisu dali eksplicitni pristanak da primaju propagandne poruke.
Nivo razvijenosti srpskog digitalnog tržišta, nažalost, još nije blizu naprednijim evropskim zemljama.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου