Jedemo krompir iz uvoza, a domaći bacamo ili izvozimo za Rusiju?

Dok naš krompir trune u podrumima, u domaćim trgovinama se prodaje "krtola" uvezena iz Hrvatske i Belgije. Cena vređa proizvođače - od 6 do 8 dinara po kilogramu.



Tako, nama, srpskim seljacima ostaje samo da naš krompir oteramo na smetlište ili da ga sirotom narodu podelimo za džabe. Ovako, sa teškom mukom, ovog proleća pričaju proizvođači krompira u suvoborskim selima i okolini, jer im je, kako tvrde, u trapovima ostalo oko 20.000 tona neprodatog krompira.

"Zalihe su ogromne, nekima od nas ostalo je i više od tri vagona krompira", kaže Dragan Alempijević iz Berišića, koji uzgaja krompir na oko 30 hektara.

Proizvođači ne kriju da su ljuti na državu, koja je, i pored brojnih upozorenja poljoprivrednika, dozvolila uvoz krompira iz Hrvatske i Belgije, i to po veoma niskoj ceni. Takođe, nelegalno je i sa Kosova stigla velika količina ovog povrća. Na taj način je uvezeni krompir praktično oborio cenu domaćeg, i to gotovo deset puta, jer se jesenas za kilogram krompira plaćalo do 60 dinara.

Čujemo da postoji šansa da neprodate količine izvezemo u Rusiju. Eto, kakva smo mi država, mi uvozimo strani krompir, a izvozimo domaći...

Ratko Vukićević, predsednik Asocijacije "Plodovi Srbije" i vlasnik firme "Agromobil" iz Guče, jedne od najvećih proizvođača semenskog krompira u zemlji, kaže da su sami proizvođači krivi što nisu prodali krompir, jer su čekali da cena prestigne onu od jesenas. I on krivi državu za uvoz krompira.

"Znali smo da u zalihama kod proizvođača još ima merkantilnog krompira, pa je naša Asocijacija, kako bi zaštitila proizvođača, zatražila od nadležnog ministarstva da spreči uvoz merkantilnog krompira iz Evrope, koji se, zbog tamošnjeg odličnog roda, nudio i ispod cene koštanja. To, međutim, niko nije umeo da čuje", kaže Vukićević.

"Nemamo ništa protiv uvoza, ali država mora da proizvođača zaštiti od nelojalne konkurencije. Rusija jeste spas, ali i Rusi traže dobar kvalitet, a po mojoj proceni u većini magacina nije ostao krompir zadovoljavajućeg kvaliteta za izvoz. Oni plaćaju od osam do deset dinara po kilogramu."

Ove godine će pod krompirom, prema proceni stručnjaka, biti zasejano do deset procenata manje parcela nego lani, odnosno ukupno u Srbiji oko 45.000 hektara. Smanjenju zasada pod ovom biljkom doprinela je, pre svega, veoma niska cena merkantilnog krompira. Ovu situaciju bi možda mogla da preokrene vest da je Brisel konačno odobrio uvoz krompira iz Srbije, a koja sve više provejava među proizvođačima. Ovu informaciju, međutim, nije još zvanično potvrdila Vlada Srbije.
Izumrle domaće sorte krompira

Jedine tri domaće priznate sorte krompira - "dragačevka", "jelica" i "univerzal", koje su stvorene u Centru za krompir u Guči, gotovo su izumrle, i nije čak ni poznato da li negde postoje genotipovi ovih sorata za eventualnu buduću proizvodnju. Ove visokoproduktivne sorte, koje su ubrzo nakon stvaranja postale brend Dragačeva i okoline, otišle su u istoriju zajedno sa ustanovom u kojoj su stvorene - Centrom za krompir, kome zbog velikih dugovanja i blokade računa preti stečaj.

Pored ove ustanove u Srbiji ne postoji nijedna druga koja bi mogla da se bavi stvaranjem domaćih sorti krompira, a kod nas nema ni proizvodnje osnovnog semena. Zato za uvoz "elite" i drugog kvalitetnog semena, u količini od 4.000 do 5.000 tona, država Srbija godišnje troši od 2,5 do tri miliona evra. Seme se uvozi iz Holandije i Nemačke.