За владу и руководство компаније једина тема је подизање
вредности компаније, сматра први човек те фирме Предраг Ћулибрк
Приватизација није у првом плану (Фото А. Васиљевић)
„Продаја Телекома није била тема разговора са владом, односно већинским
власником у ових неколико месеци колико сам ја вршилац дужности директора.
Једина тема тренутно је како увећати вредност компаније, побољшати пословање и
шта је потребно урадити да би „Телеком” могао да се на адекватан начин бори са
нараслом конкуренцијом”, изјавио је Предраг Ћулибрк, вршилац дужности генералног
директора „Телекома Србија”.
– За представнике Владе Србије као већинског власника и руководство компаније једина тема тренутно је подизање вредности компаније – рекао је он за „Телекомов” портал „Мондо”, додајући да је његов став и даље да државна компанија може успешно да се бори са конкуренцијом и да приватизација „Телекома” није нужна за дугорочни опстанак.
Међутим, ова компанија је управо под државним јармом у првих шест месеци прошле године забележила пад профита од чак 90 одсто.
Влада се још званично не изјашњава о резултатима пословања и плановима за „Телеком”, али Млађан Динкић, министар финансија и привреде раније није ни крио да би радо продао ову компанију уколико би се постигла цена од најмање 2,5 милијарде евра. Динкић је у скупштини једном приликом изјавио и да је потребно да се испита како је дошло до умањења профита „Телекома” од 90 процената.
И док либерални економисти виде у таквим резултатима пословања потврду свог става да наша држава није и не може да буде добар газда и да „Телеком” треба што пре да добије приватног власника, други баш због ситуације у којој се „Телеком” сада налази сматрају да га не треба продавати нити стављати на берзу, јер ће сигурно мање вредети.
Треба, ипак, бити поштен па рећи и то да је „Телеком” и даље у плусу. Истина, драстично мањем него пере, али плус је плус. Ћулибрк је рекао да су прву половину године завршили са једва 1,5 милијарди динара профита, уз „пад одређених финансијских перформанси”.
– То је довело до тога да смо у септембру, када сам дошао на чело компаније, морали да видимо да ли постоји простор да се нешто поправи до краја године. „Телеком” је огроман систем који има своју велику инерцију и високи резултати не могу да се очекују на кратак период, већ после годину, две – рекао је он за „Мондо”.
Важно је, међутим, истаћи да прави изазови за „Телеком” тек долазе. Од овог месеца почиње исплата кредита којим је откупљено 20 одсто власништва од грчког ОТЕ-а, а укупна позајмица износи 470 милиона евра. Конкуренција је, осим тога, све оштрија. СББ је покренуо фиксну телефонију, а 2011. године се први пут догодило да је „Теленор” остварио већи приход у мобилној телефонији од МТС-а који је у саставу „Телекома”. Пoдаци за 2012. још се чекају.
Оно што грађане Србије, ипак, највише занима јесте шта се дешава са бесплатним акцијама „Телекома” које су им подељене пре мајских избора, односно када ће моћи да их продају и да за то добију по 70 евра колико им је тада обећано. Ћулибрков став исти је као и у интервјуу који је дао „Политици” пре нешто више од три месеца. Он сматра да би наше тржиште капитала, које је веома плитко, могло лоше да одреагује. Према његовим речима, низак стандард могао би да доведе до тога да грађани похрле да продају и то нешто мало акција које имају у „Телекому”, па је неопходно да се процени који би био најбољи моменат за то, како вредност компаније не би пала.
Економисти и брокери, међутим, сматрају да то што „Телеком” још није на берзи значи да пословање ове компаније и даље није у потпуности транспарентно. Осим тога, да је већ на берзи, „Телеком” би квартално објављивао резултате о свом пословању и изненађења са висином профита не би ни било.
– За представнике Владе Србије као већинског власника и руководство компаније једина тема тренутно је подизање вредности компаније – рекао је он за „Телекомов” портал „Мондо”, додајући да је његов став и даље да државна компанија може успешно да се бори са конкуренцијом и да приватизација „Телекома” није нужна за дугорочни опстанак.
Међутим, ова компанија је управо под државним јармом у првих шест месеци прошле године забележила пад профита од чак 90 одсто.
Влада се још званично не изјашњава о резултатима пословања и плановима за „Телеком”, али Млађан Динкић, министар финансија и привреде раније није ни крио да би радо продао ову компанију уколико би се постигла цена од најмање 2,5 милијарде евра. Динкић је у скупштини једном приликом изјавио и да је потребно да се испита како је дошло до умањења профита „Телекома” од 90 процената.
И док либерални економисти виде у таквим резултатима пословања потврду свог става да наша држава није и не може да буде добар газда и да „Телеком” треба што пре да добије приватног власника, други баш због ситуације у којој се „Телеком” сада налази сматрају да га не треба продавати нити стављати на берзу, јер ће сигурно мање вредети.
Треба, ипак, бити поштен па рећи и то да је „Телеком” и даље у плусу. Истина, драстично мањем него пере, али плус је плус. Ћулибрк је рекао да су прву половину године завршили са једва 1,5 милијарди динара профита, уз „пад одређених финансијских перформанси”.
– То је довело до тога да смо у септембру, када сам дошао на чело компаније, морали да видимо да ли постоји простор да се нешто поправи до краја године. „Телеком” је огроман систем који има своју велику инерцију и високи резултати не могу да се очекују на кратак период, већ после годину, две – рекао је он за „Мондо”.
Важно је, међутим, истаћи да прави изазови за „Телеком” тек долазе. Од овог месеца почиње исплата кредита којим је откупљено 20 одсто власништва од грчког ОТЕ-а, а укупна позајмица износи 470 милиона евра. Конкуренција је, осим тога, све оштрија. СББ је покренуо фиксну телефонију, а 2011. године се први пут догодило да је „Теленор” остварио већи приход у мобилној телефонији од МТС-а који је у саставу „Телекома”. Пoдаци за 2012. још се чекају.
Оно што грађане Србије, ипак, највише занима јесте шта се дешава са бесплатним акцијама „Телекома” које су им подељене пре мајских избора, односно када ће моћи да их продају и да за то добију по 70 евра колико им је тада обећано. Ћулибрков став исти је као и у интервјуу који је дао „Политици” пре нешто више од три месеца. Он сматра да би наше тржиште капитала, које је веома плитко, могло лоше да одреагује. Према његовим речима, низак стандард могао би да доведе до тога да грађани похрле да продају и то нешто мало акција које имају у „Телекому”, па је неопходно да се процени који би био најбољи моменат за то, како вредност компаније не би пала.
Економисти и брокери, међутим, сматрају да то што „Телеком” још није на берзи значи да пословање ове компаније и даље није у потпуности транспарентно. Осим тога, да је већ на берзи, „Телеком” би квартално објављивао резултате о свом пословању и изненађења са висином профита не би ни било.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου