BEOGRAD - Srbija je u vreme Obrenovića izvozila rakiju, ali i velike količine sušenih šljiva, koje su završavale na trpezama evropskih kraljevskih porodica.
Nekada smo u Sjedinjene američke države izvozili i do 40 hiljada tona godišnje, a danas su te količine mnogo manje.
U selima koje okružuju zavičaj Miloša Obrenovića i danas ima šljivika, ali se šljive suše mnogo manje nego u XIX veku.
Porodica Duška Đurića iz Dražinovića odlučila je 1990. godine da ostane na selu i pokrene upravo biznis sa sušenim šljivama, a on tvrdi da su i druge sušene voćke još ukusnije.
"Sušimo sve vrste voća, počev krušku, jabuku, višnju, čak i aroniju smo sušili. Sušimo neprskano, zdravo voće i dobijamo baš onaj kvalitet, samo što se voda potroši iz voća, sve ostalo ostaje u voću", kaže Duško Đurić iz Dražinovića.
Voće se suši u kondenzacionim komorama, bez prisustva dima. Samo jedna kesica ima veliku energetsku vrednost, a zdravija je od brze hrane ili drugih grickalica. Iako je tako sušeno voće nekoliko puta i jeftnije od hamburgera, cena ne utiče na njegovu popularnost.
"Jedna kesica od 100 g sadrži više od 2 kg svežeg voća, može da zameni. S tim što u kesici imamo sve vrste voća, a ovako kad bi kupovali i jeli, mi bi samo koristili jednu vrstu voća", kaže Đurić koji je i vlasnik firme Poljopromet.
Uprkos tome što je Srbija 2011. godine izvezla sušeno voće u vrednosti od 11 miliona dolara, ipak je reč o malim količinama. Najveći kupci su SAD, Turska, Italija, Rusija i Hrvatska. Aleksandar Miloradović portparol Agencije za promociju izoza i strana ulaganja SIEPA, kaže da država svake godine sve više investira u ovaj izvozni sektor.
"Podižemo konkurentnost malih i srednjih preduzeća, upravo proizvođača, poljoprivrednih proizvođača, kroz programe subvencionisanja. Svake godine samo Agencija za strana ulaganja administrira negde oko 200 miliona dinara za razne programe na unapređenju izvoznog marketinga", kaže Aleksandar Miloradović iz SIEPe
U izvoz bi pored voća, moglo i sušeno povrće, kao i domaći začin, koji se takođe proizvode u Dražinovićima. A na takvu budućnost računa i apslolvent Momčilo Đurić, koji planira da se nakon studija iz grada vrati u svoje selo.
"Studiram Poljoprivredni fakultet u Beogradu, smer voćarstvo. Planiram da nastavim porodičnu tradiciju", Momčilo Đurić - apsolvent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu
Tako će spoj znanja i iskustva sigurno doneti i nova radna mesta i to na selu. Uz agresivniju promociju ne samo izvoza, već i da se nacija zdravije hrani, oživeće i mnoga sela, u kojima veliki broj voćnjaka danas ostane neobran
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου