„Паметан” је онај град који улаже у људски и социјални капитал, у традиционалне (транспорт) и савремене информационе и комуникационе технологије попут умрежавања читавих градова на бежични интернет
У „паметном граду“, на пример, становници могу стално да прате ниво загађености у свакој улици Фото Д. Јевремовић
Од нашег специјалног извештачаКриница–Здрој, Пољска – Градови заузимају тек два процента површине света, а у њима данас живи половина човечанства која троши 75 одсто глобалне енергије – што постаје главни проблем њихове ефикасности.
Како урбани развој редизајнирати да би одговорио на колекцију изазова с којима је суочен: загађености услед емитовања великих количина штетних гасова, менаџмента растућих количина разног отпада, јавног транспорта или градског грејања?
Како створити „паметан град”, и да ли је то мит о којем се прича или остварљива реалност?
Концепт „паметног града” настао је онда када се схватило да градови не зависе само од физичке, већ у све већој мери од социјалне инфраструктуре, од приступа и квалитета комуникација, од човекове околине: паметна економија, паметна покретност, паметно окружење, паметни људи, паметан живот, паметно управљање.
Дакле, „паметан” је онај град који улаже у људски и социјални капитал, у традиционалне (транспорт) и савремене информационе и комуникационе технологије попут умрежавања читавих градова на бежични интернет.
Експерти окупљени на Економском форуму у пољском месту Криница-Здрој кажу да је много тога остварљиво, и да у „паметном граду” колико сутра може да се уштеди 30 одсто енергије и 15 одсто потрошње воде, док би се за петину скратило време које људи проведу у чекању на јавни превоз.
Један од рецепата нуди Николе Бруенинг из немачког аутомобилског концерна Бе-Ем-Ве. Она је за 2013. најавила план масовнијег увођења електричног аутомобила који се већ тестира по Калифорнији, Кини, Јапану, Француској и Немачкој.
„За град то значи да нема буке и загађености, али за овај пројекат неопходна нам је енергија, зелена енергија”, каже Бруенинг.
Њен земљак Флоријан Ленерт, директор Центра за иновације интелигентних градова, додаје да би зелену енергију могле да обезбеде „паметне зграде”, оне које струју добијају преко сунчевих панела или другим сличним обновљивим изворима енергије.
Тако се разне компоненте поступно увезују у „паметан град” чиме се отклањају опасности имајући у виду да ће 2050. по урбаним центрима живети чак 70 одсто људи на свету.
У „паметном граду”, на пример, становници могу стално да прате ниво загађености у свакој улици. Постоје канте за ђубре које шаљу аларм када су готово пуне.
Смишљени су детектори који упозоравају на губљење воде. Могуће је оптимизовати наводњавање паркова или градску расвету.
Возачи добијају информације тако да брзо утврде локације слободног паркинга, чиме се штеде време, гориво и нерви. Таква информација смањује градске гужве и загађеност, повећава квалитет живљења.
Марсело Сорија Родригез, банкар и менаџер „паметних градова” из Билбаа у Шпанији, уверен је да осам одсто градског саобраћаја одмах може да пређе на струју.
Да ли би банке финансирале овакве пројекте? Да ли би људи разумели инвестиције у дугорочност у временима опште кризе?
„Чинимо све да им то објаснимо”, каже председник градског савета оближњег Кракова Богуслав Космидер где се један број аутобуса градског саобраћаја и минибуса пребацује на електрику, и где је захваљујући улагањима из фондова ЕУ ефикасност градског грејања побољшана за значајних 10-15 процената.
Али, није довољно бити паметан и ослањати се на хај-тек, треба бити и интелигентан, чуло се у дебати уз поруку да решења попут возила на струју треба интегрисати у укупну градску инфраструктуру. Пре свега траба направити „паметног човека” спремног да разуме и да се ангажује.
„Није најважније коју ће енергију људи да користе, важно је да стигну брже. Да не би за пола века или век установили да се нова технологија показује штетном, као што је случај са нафтом”.
Оно што је битно, слажу се сви, јесте да прављење „паметног града” почиње утврђивањем где се непотребно губи новац, и колико. Потом у трагању за правим решењем ангажовати универзитете, бизнисмене и локалне власти.
„Локалне власти морају да препознају будућност”, каже Ленерт.
Многи су је већ препознали. Експерименти „паметног града” већ су почели на Малти, у Амстердаму, Бриселу, Готингену, Дижону, Единбургу, Саутемптону, Малаги, Сантандеру, Љубљани, Марибору, Загребу, Трсту, Инзбруку, Плзену, Дубаију, Каиру, Јокохами…
Према једној ранг-листи међу 10 „паметних градова” света су Беч, Торонто, Париз, Њујорк, Лондон, Токио, Берлин, Копенхаген, Хонгконг и Барселона.
Бошко Јакшић
објављено: 17.09.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου