Највећи допринос напорима владе догодине ће дати већи приходи од ПДВ, али и ограничен раст плата и пензија
Све је већи број корисника народне кухиње (Фото Д. Јевремовић)
Млађан Динкић мораће догодине да преполови минус у каси уколико не жели да буде запамћен као министар финансија за време чијег мандата је Србија банкротирала. И сам је обећао да ће то учинити – и то тако што ће мањак у буџету са тренутних 222 милијарде динара 6,7 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што привреда створи за годину дана, смањити на нешто мање од 130 милијарди, односно 3,5 одсто. Колико је то реално?
Упркос томе што је реч о радикалној штедњи, ниво државног дуга ће догодине и даље наставити да расте, јер ћемо и 2013. имати минус у каси који ће, такође, морати да се покрије новим кредитима. Тек ће 2014. године доћи до успоравања јавног дуга, да би 2015. почео да се смањује. Како показују рачунице, о враћању дуга у законске оквире од 45 одсто БДП-а, годинама ћемо моћи само да сањамо.
– Фискални савет је то израчунао математички, компјутер је избацио решење, а сада то треба спровести у живот – пожалио се надлежни министар у интервјуу „Политици”.
Ако Динкић догодине мора да уштеди више од милијарду евра то неко мора, ипак, да плати. Терет фискалне консолидације једино могу да понесу „живи људи”, како би рекао Динкић.
Пакет закона који ће ступити на снагу већ од следећег месеца требало би, према Динкићевој рачуници, да обезбеди око милијарду евра уштеде. То ће, међутим, бити довољно да се минус у каси смањи на четири одсто, али недовољно да се спречи дужничка криза. Зато ће министар финансија морати да уштеди још 150 милиона евра, како би се минус у каси преполовио.
Анализа Фискалног савета показује да ће пакет мера који је сада у парламенту догодине омогућити да се јаз између прихода и расхода смањи за око 700 милиона евра. Највише новца – око 300 милиона евра – очекује се од повећања ПДВ-а, са 18 на 20 одсто. То значи да ће највећи терет фискалне консолидације пасти на плећа свих грађана и привредника.
– Терет повећања опште стопе ПДВ-а сносиће потрошачи, с тим што ће богатија домаћинства сносити нешто већи порески терет од сиромашнијих домаћинстава – пише у извештају Фискалног савета. То се аргументује чињеницом да је ПДВ на храну и основне намирнице остао непромењен.
У спасавању државне касе, министру финансија помоћи ће и пушачи, возачи аутомобила са дизел мотором, али и кафопије, јер ће се повећањем акциза приливи у буџет повећати за око 70 милиона евра.Повећањем пореза на приходе од камата, дивиденди и капиталних добитака обезбедиће се нешто више од 30 милиона евра. Већи порез на добит донеће нешто мање од 60 милиона евра, док ће се 100 милиона евра уштеда остварити укидањем сопствених прихода агенцијама. Још 300 милиона буџету ће донети ограничен раст плата и пензија у априлу следеће године. Кад се од тога одузму мере које ће имати приходно негативне ефекте на буџет, долази се до закључка да актуелном министру финансија недостаје око 450 милиона евра уштеде да би минус у каси смањио на 3,5 одсто.
– То се, пре свега, односи и на куповину робе и услуга и на субвенције – објаснио је Динкић како ће направити додатно резање потрошње. – Све субвенције, осим оних за пољопривреду, биће смањене. Контролисаћемо и број запослених и масу плата на свим нивоима власти. Законом о буџетском систему спречили смо могућност да било ко, осим Министарства финансија, уводи таксе и накнаде. Истовремено, укида се 138 парафискалних намета, Скупштина ће следеће недеље усвојити чак 28 закона. Законом о максималним платама смањиће се зараде у агенцијама и јавним предузећима. Укидају се сопствени приходи, а сопствени расходи стављају под контролу. То ће пратити и структурне реформе, радиће се на побољшању пословне климе. Сечу такси, сада ће пратити сеча бирократских процедура – казао је надлежни министар.
С друге стране, свака блажа опција, односно наставак раста јавног дуга и у 2014. години, исувише је ризична, констатује се у извештају Фискалног савета. Заправо се смањивање јавног дуга у 2014. намеће као једини могући, врло узан коридор одрживе путање којом се избегава криза, закључује се.
– Споро фискално прилагођавање би утицало на смањење кредибилности економске политике, а то би се одразило на мањи прилив капитала, мање инвестиције и спорији раст привреде. У таквом сценарију, динар би вероватно реално депресирао, док би каматне стопе остале у целом периоду знатно веће него у основном сценарију. Имајући у виду наведене ризике, и вероватноћа банкрота државе била би врло висока – упозорава се у извештају ове институције.
објављено: 20.09.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου