Талас поскупљења наставиће се и наредних месеци, кажу произвођачи и трговци
Корпа са десетак основних намирница у супермаркету скупља је нешто више од 25 одсто него пре годину дана. Како показује мало „Политикино” истраживање, производи међу којима су млеко, уље, брашно, месо и други артикли, коштали су у септембру 2011. године 1.970 динара, а сада је за то потребно издвојити 2.480 динара.
Највише је поскупело свеже месо, а невоља је утолико већа што се талас поскупљења и даље не заустављаи што су нове, више цене постале свакодневица. Како кажу у водећим трговинским ланцима цене хране, цигарета, средстава за личну хигијену и кућне хемије увећаваће се и у октобру. Трговци нису вољни да јавно говоре о најавама поскупљења, јер како објашњавају, само истичу ценовнике које им шаљу добављачи, али незванично откривају да ће млеко поскупетидо четири одсто, свеже месо око три, а прерађевине од меса пет процената. Маргарине ћемо плаћати десетак одсто више, а вероватно за толико и рибу из увоза.
Наше информације потврђују и у потрошачким организацијама. Према речима Вере Виде, куповна моћ у Србији је око 30 одсто слабија него пре годину дана, а најновија поскупљења још су један удар на стандард грађана.
– Свако даље поскупљење изазваће смањење тражње за намирницама и куповаће се све мање. За реално преживљавање једне просечне породице у Србији сада је потребно најмање 110.000 динара – истакла је она.
Са њом је сагласан и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, и додаје да држава мора да ради на томе да очува стандард грађана.
– Најгоре од свега је то што се, због поскупљења, потрошачи у Србији све мање баве квалитетом хране и једино гледају да цене буду што ниже. Тачно је да држава не може да забрани поскупљења, ограничи цене и на тај начин утиче на слободно тржиште. Али, треба јачати механизам Робних резерви и тако усмеравати тржишна кретања, али и строго кажњавати шпекуланте и картеле, јер су нам недавна поскупљења показала да нема свако увећање цена реално тржишно оправдање – сматра Паповић.
Милан Простран, саветник у Привредној комори Србије објашњава да, ипак, има реалних основа за поједина поскупљења.
– Разлога за несташице нема, али за поскупљења, нажалост, има. Узмимо пример уља. Постоји један паритетан однос, где је финални производ увек четири пута скупљи од сировине. То значи да ако сунцокрет сада кошта 50 или 55 динара, литар уља у продавницама тешко и даље може да кошта 140 динара као што је до сада био случај. Тачно је да све поскупљује и да ће купци морати да калкулишу са потрошњом – истакао је Простран.
Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде, понавља да је време јефтине хране дефинитивно иза нас.
– Храна ће бити све скупља. Наше цене хране прате светске, али српско тржиште показује и аномалије које се морају исправити – закључује Цвијановић – Треба разумети то да је суша заиста изазвала мањак хране за животиње. Она зато поскупљује, а са њом и финални производи, односно месо или млеко. Сигурно је да код нас има и шпекулација и то је посао за надлежне државне органе – каже он.
С. Деспотовић
-----------------------------------------------------------
Могуће укидање царине на увоз уља
Држава би у наредном периоду могла да донесе одлуку о укидању царина на увоз појединих намирница, кажу за „Политику” у Министарству спољне и унутрашње трговине.
– Проучавајући последице несташице уља, Министарство је предузело мере. Једна од њих је дистрибуција уља из Робних резерви, а друга могућа мера која је разматрана је смањење, односно укидање царине. Надлежни органи пратиће стање и даља дешавања у погледу снабдевања становништва уљем и осталим животним намирницама. Уколико се закључи да је дошло до значајних поремећаја на тржишту и да би укидање царина било делотворно, било у смислу постизања уредног снабдевања становништва, било у погледу остваривања одређеног нивоа малопродајних цена, постоји могућност укидања царина на увоз тих производа – наводе у Министарству.
Царина на увоз сунцокретовог уља сада износи 30 одсто, док је увоз из Русије, Белорусије, Казахстана и земаља ЦЕФТА потпуно либерализован. За увоз из Хрватске царинска стопа износи пет одсто.
објављено: 27.09.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου