Рејтинг Србије пао, зајам појефтинио

Задужили смо се за још милијарду долара на међународном финансијском тржишту под нешто повољнијим условима

Сва наша страховања да ће пад кредитног рејтинга Србије, али и прекид аранжмана са Међународним монетарним фондом, повећати цену задуживања показала су се као неоснована. На срећу пореских обвезника, међународно финансијско тржиште пре два дана, приликом продаје државних обвезница у вредности од милијарду долара, није казнило нашу земљу. Тражња је била четири пута већа од понуде, а камата 6,6 одсто што је мање од прошлогодишњих 7,25 процената када смо се такође задужили за исти износ.

Ипак немамо разлога за славље. Јер, за наше прилике, у ситуацији када немамо привредни раст – сваки зајам је скуп. Јаз у каси од 222 милијарде динара некако мора да се затвори. Зато се економски стручњаци слажу да смо у овом послу релативно повољно прошли.

– Очигледно је да смо прошли боље него прошли пут – каже Ненад Гујаничић, брокер Синтеза инвеста. – Али, принос је и даље прилично висок с обзиром да се на сличним нивоима већ пали „црвена лампица“ да су јавне финансије дотичне земље веома угрожене. Осим приноса, оно што свакако није добро јесте поновно задуживање у доларима, а знамо да је евро овде главна резервна валута и да смо усредсређени на тржиште Европске уније. Претпостављам да је долар изабран с обзиром да је у овој валути било много лакше пронаћи купце.

Једина добра ствар задуживања у доларима јесте експанзивна монетарна политика америчких Федералних резерви која за сада иде у правцу слабљења ове валуте.

– Мада нам ни то не може бити велика утеха ако динар настави да слаби према долару. Ако се не варам, када смо се прошлог септембра задужили, један долар је вредео око 75 динара. Данас је 89 динара – подсећа Гујаничић.

Како су у овом послу прошле друге земље, које имају рејтинг релативно сличан нама? Румунија, која има нешто бољи рејтинг од нас задужила се на исти десетогодишњи период с каматом од 6,87 одсто. Украјина, с нешто лошијим рејтингом од Србије, зајам је плаћала уз камату од девет одсто, док је Хрватска нешто боље прошла. Петогодишње доларске обвезнице емитовала је уз принос од 6,37 одсто, али је и рејтинг наших суседа бољи од нашег.

Иван Николић, сарадник Економског института у Београду, за агенцију Бета је оценио да се Србија релативно повољно задужила.

– Ако поредимо цену по којој се на међународном финансијском тржишту задужују земље у Европи и знамо да је неколико неповољности утицало на кредитни рејтинг земље, Србија је успела да по прихватљивој камати прода дужничке хартије – рекао је Николић.

Он је навео да се Грчка тренутно задужује по камати од 20 одсто, Мађарска по стопи од 8,5, Македонија 7,4, Русија 6,8, Шпанија 5,8 одсто.

– На цену дуга Србије утиче и то што су јој недавно две агенције снизиле кредитни рејтинг, затим нарушавање односа са Међународним монетарним фондом, како и тренутни лоши економски показатељи и неповољне прогнозе кретања бруто домаћег производа – указао је Николић.

Он каже да је прошле године ситуација на међународном финансијском тржишту била другачија због очекиваног јачања долара услед неповољних дешавања у еврозони. Будућа задуживања Србије, како је додао, зависиће од успешности фискалне консолидације. Николић је проценио да ће јучерашња продаја еврообвезница само једним делом утицати на раст јавног дуга Србије.

Бошко Живковић, професор Економског факултета, оценио је за Танјуг да на камату на еврообвезнице утичу базне камате Европске централне банке и Управе федералних резерви САД, али и ризик земље, односно њен кредитни рејтинг.

– Врло добро је што је регистрован пад приноса на обвезнице, што је очигледно последица процеса „нормализације у буџету“ односно чињенице да је усвојен ребаланс – рекао је Живковић.

Оно што, међутим, није најповољније јесте што су обвезнице у страној валути, што може у околностима промене курса довести до увећања трошкова отплате, додаје.

Економиста Миладин Ковачевић оценио је јуче да је успешна продаја милијарду долара еврообвезница Србије сигнал враћања поверења инвеститора и могућег побољшања кредитног рејтинга земље.

Ковачевић је новинарима казао да је велико охрабрење да је Србија успела да добије једну милијарду долара на тржишту новца по каматној стопи испод седам одсто, односно по стопи од 6,62 одсто. „То би могло да значи ће се перспектива прилично ниског кредитног рејтинга Србије од ББ минус окренути на позитивно”, казао је он.

Ковачевић је казао да ће новац прикупљен на тржишту бити искоришћен за покривање дефицита у буџету Србије и додао да у овом тренутку није постојало боље решење.

Продаја еврообвезница је и сигнал враћања поверења и рејтинга државе на финансијским тржиштима и релаксација за буџет до краја године, додао је он.

Ковачевић је казао да то отвара и перспективу да ће Србија лакше ући у следећу годину, али је истакао да ће у 2013. морати да смањи задуживање, преполови дефицит буџета и покрене циклус дубоких и повезаних реформи јавног сектора, да би се дошло до трајне консолидације.

А. Телесковић

објављено: 29.09.2012