После више од 35 дана на моторима, хиљадама превезених километара кроз 10 држава, експедицији наших авантуриста преостао је повратак кроз Молдавији и Румунију –до домовине
Поглед на Казбег Фото „Hit The Road”
Уколико све, до краја, буде ишло по плану, од првобитно постављеног циља – повратка у Србију – временски ће одступити само четири дана!
Тројац на моторима и двојац у аутомобилу задужен за видео и фото бележење експедиције „Hit The Road”,о којој је „Политика” већ писала, требало би средином седмице да, после пређених хиљада километара кроз 10 држава, стигну кући.
– Мало због административних, мало здравствених разлога а пред крај и премора, пролонгиран је повратак – каже Жељко Драшковић, члан експедиције из београдске базе која прати пут српских авантуриста.
– Прилагођавали су се ситуацији на терену. Возили су руте од по 200, 250 или 300 и више километара али време се трошило на снимање, фотографисање, обиласке, разговор са локалним становништвом – појашњава за наш лист Драшковић.
На почетку пута на који су кренули 27. августа десетак дана су провели у Бугарској и Турској. Следећа дестинација где су се најдуже задржали била је Јерменија. Одатле су направи „излет” у Нагорно-Карабах, територију која је део Азербејџана али тражи своју самосталност.
Јерменија их је, пак, задивила природом, историјским наслеђем, споменицима... И није им тешко пало то што су већину времена провели на надморским висинама од 1.000 и више метара. Свугде су наилазили на љубазност домаћина: попут оне када су Станимира Миљковића, Сашу Петровића, Драгана Мијаиловића, Немању Стојановића и Милоша Савковића у Грузији дочекали хорском песмом.
Било је сусрета и са земљацима. Закачену испод брисача у другом по величини граду Грузије – Кутаисију, нашли су једног дана поруку „Ако си Србин и брат, јави се” . Ту су упознали Радомира и Николу, Београђанине, машинске инжењере на привременом раду. Из Тбилисија су отишли непосредно пред почетак демонстрација, а грузијски граничари су, што је веома ретко, готово немогуће, пропустили српске возаче у Абхазију, другу спорну област предвиђену мапом. У најкраћем, ту су видели велике контрасте: предивне плаже али и локално становништво које шета са калашњиковима у рукама?!
Возећи по путевима од аутострада до оних макадамске категоризације, тек ће сабрати утиске. Планирају да се одморе, а уз осмех Драшковић каже, да не верује да ће им најмање месец дана пасти на памет да опет седну на моторе. Од снимљеног материјала који се мери у терабајтима планирају девет ТВ епизода пута или боље речено мотописа о занимљивостима и лепотама Бугарске, Турске, Јерменије, Грузије, Румуније, Русије, Молдавије, Украјине, Грчке , Нагорно-Карабаха и Абхазије.
А. Цветићанин
-----------------------------------------------------------
Редовни сервиси
Осим једног оштећења услед пада мотора, и то на паркингу, већих техничких проблема наши мотористи нису имали. Сами су одржавали „бе-ем-ве”, два „сузукија” и аутомобил „дачију дастер”. Примера ради мењали су кочнице тек на Јалти, али су делови купљени – не у Украјини – већ у Сочију јер су тамо јефтинији. И само су два пута били заустављени од саобраћајне полиције.
-----------------------------------------------------------
Одсечени везом у Русији
Мотористи су међусобно били у контакту радио-везом. Са Београдом су комуницирали путем интернета. Интересантно је да су покривеност мобилним интернет сигналом имали и у највећим забитима, али да нису могли да се конектују на мрежу током руте кроз Русију. Једино тада су два дана били ван домет колегама у Београду.
објављено: 30.09.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου