Петнаеста Београдска ролеријада окупила око 2.500 такмичара. – Учесници породичних трка запаженији од професионалаца
Жестоко на старту (Фото З. Кршљанин)
Центар града на ролерима! Окупили се најмлађи, млади, средовечни и времешни – сви на точкићима шпартају од Славије до Калемегдана као учесници и посматрачи „15. Београдске ролеријаде”. Највише их је било код споменика кнезу Михаилу, јер су тамо могли да се пријаве за трку која следи и чују ко је у претходном надметању победио, а они који појма о вожњи ролера немају прве кораке на точковима могли су да савладају у бесплатној школици за почетнике.
Неупућених у овај спорт готово да није било. Возача намерених да уживају у брзој спортској или лаганој рекреативној вожњи било је сијасет. Процењује се више од две и по хиљаде суграђана и гостију престонице. Заљубљени у вожњу, расположени да изађу на црту и такмиче се за медаље и награде спретно су освајали асфалт од Трга Републике до Етнографског музеја и назад. Нико није трубио због гужве у саобраћају, срце града било је лишено возача који се бахато понашају и непрописно паркирају, није написана ниједна казна због прекорачења брзине иако су пичили најбрже што су могли. То не чуди кад се зна да је свакидашњи саобраћај изостао, а у овом несвакидашњем шпицу аутомобиле на коловозу заменили су ролери, улогу мотора имали су тротинети, а по габаритима „најстрашнији” на путу били су малишани у колицима.
Учесници су одмеравали снаге на стазама различите дужине – од 100 метара до три и по километра. Међу професионалцима у мушкој конкуренцији најбржи је био Словенац Нејц Мавсар, а у женској Клара Лаура Кос, такође из Словеније. Надметали су се и аматери. Одржане су трке за девојчице и за дечаке од оних најмлађих, који још нису кренули у школу, до тинејџера. Највише осмеха и аплауза навијачи су даривали учесницима породичних трка у којима су се за медаље утркивала два, три или четири и више чланова породице где су родитељи и деца, како правила налажу, од од старта до краја трке морали да се држе за руке.
Са бројем 711, који је као заставица вијорио окачен на колицима, кроз циљ су прошли можда најмлађи учесници ролеријаде: Анастасија која још није напунила годину дана и њен двогодишњи брат Константин.
– Уживали су у брзој вожњи. Константин је све време махао и са обе руке од среће а Анастасија је заспала – задихано каже њихова мама Вишња Атанасијевски, која је у друштву супруга Марка на ролерима изгурала клинце до циља, поносна што од малена учествују на ролеријади.
Далеко за њима претпоследња кроз капију циља пролази четворочлана породица Плесник: мама Маја, отац Неша, старија ћерка Паула и најмлађа Гала која још није навршила две године. Понестаје им даха – од смејања.
– Да нису они иза нас пали стигли бисмо последњи. Паула има четири године и недавно је добила ролере, па смо морали породично да се такмичимо. Мало је разочарана нашим успехом, па смо јој обећали да ћемо следеће године победити. Схватила нас је озбиљно. Не знам како ћемо то да изведемо, мораћемо много да вежбамо – кроз осмех је казала Маја.
Није битно победити, важније је лепо се провести, уживати, учествовати, искусити како изгледа озбиљно надметање, тешио је тата једанаестогодишњу Катарину Јурчевић која од шесте године вози ролере, а није освојила награду.
– Појурила сам на почетку, уморила сам се брзо. Успорила сам на скретању код Етнографског музеја с намером да у финишу додам гас и све их претекнем. Успеле сам да обиђем само пет девојчица, била је велика гужва. Али за први пут на ролеријади нисам била лоша и заиста ми је мање важно што нисам победила – закључила је Катарина.
објављено: 10.09.2012.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου