Ništa manje alarmantno nije zvučala ni izjava premijera Ivice Dačića, koji je poručio građanima da je reč o dubokoj krizi celog društva pozivajući ih da daju svoj doprinos zaustavljanju propadanja Srbije.
Ništa manje alarmantno nije zvučala ni izjava premijera Ivice Dačića, koji je poručio građanima da je reč o dubokoj krizi celog društva pozivajući ih da daju svoj doprinos zaustavljanju propadanja Srbije.
Da razloga za sumnju u efekte najavljenih poteza i te kako ima, govori i podatak da je sličnih pokušaja da se pogubne posledice krize prevaziđu već bilo. Ne treba imati dugo pamćenje, dovoljno je vratiti se na početak 2009. godine i prisetiti se da je tadašnja vlada, u kojoj je Mlađan Dinkić bio ministar ekonomije i regionalnog razvoja, usvojila program mera za ublažavanje posledica svetske ekonomske krize koji je, baš kao i ovaj paket, podrazumevao podršku izvoznicima i štednju na svim nivoima. I naravno, nije izostalo ni zaduživanje u iznosu od oko 480 miliona evra kod svetskih finansijskih institucija, poput Evropske investicione banke, Nemačke razvojne banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Dodatni skepticizam izaziva i činjenica da u novoj vladi sede devet ministara iz prethodnog saziva koji su već dokazali da zemlju ne mogu da izvuku iz krize. Naprotiv, brojnim pogrešnim potezima gurnuli su je u još dublji ponor.
Da razloga za sumnju u efekte najavljenih poteza i te kako ima, govori i podatak da je sličnih pokušaja da se pogubne posledice krize prevaziđu već bilo. Ne treba imati dugo pamćenje, dovoljno je vratiti se na početak 2009. godine i prisetiti se da je tadašnja vlada, u kojoj je Mlađan Dinkić bio ministar ekonomije i regionalnog razvoja, usvojila program mera za ublažavanje posledica svetske ekonomske krize koji je, baš kao i ovaj paket, podrazumevao podršku izvoznicima i štednju na svim nivoima. I naravno, nije izostalo ni zaduživanje u iznosu od oko 480 miliona evra kod svetskih finansijskih institucija, poput Evropske investicione banke, Nemačke razvojne banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Dodatni skepticizam izaziva i činjenica da u novoj vladi sede devet ministara iz prethodnog saziva koji su već dokazali da zemlju ne mogu da izvuku iz krize. Naprotiv, brojnim pogrešnim potezima gurnuli su je u još dublji ponor.
Socijalna demagogija
Sudeći prema najavama nova vlada nije spremna da ispuni još jedno u nizu predizbornih obećanja, a to je racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru i pre svega u državnoj upravi. Jer kako drukčije protumačiti izjave zvaničnika da niko od oko 550.000 zaposlenih u javnom sektoru, pri čemu državna administracija čini 4,5 odsto, neće dobiti otkaz. I ne samo to, toj armiji birokrata, maliciozni bi rekli parazita, čiji se broj posle svake promene vlasti uvećavao, poručeno je da im plate neće rasti prema ranije utvrđenoj dinamici, već će u oktobru biti korigovane „samo“ dva odsto i isto toliko u aprilu 2013. Većina zaposlenih koji, uprkos tome što rade, žive na ivici egzistencije, kao i onih više od 700.000 nezaposlenih, sigurno se pita da li su oni građani drugog reda čija sudbina zavisi isključivo od volje poslodavaca. Šta to u praksi znači, govori podatak da je od 2008. godine 300.000 zaposlenih uglavnom u privatnom sektoru ostalo bez posla. Zatvoreno je oko 100.000 radnji, a najviše otpuštanja zabeleženo je u građevinarstvu i metalskom sektoru. Nasuprot tome, u poslednje dve godine javni sektor u Srbiji je više zaposlio nego što je otpustio, a najviše novih radnih mesta otvoreno je upravo u agencijama čiji se tačan broj ne zna. Ipak, bar će penzioneri biti podjednako tretirani. Svaki od 518.750 penzionara čija su primanja niža od 15.000 dinara primiće 13. penziju u iznosu od 16.000 dinara - u četiri rate.
U iskrenost namera nove vlade koja najavljuje uštede na rashodnoj strani, između ostalog i ukidanjem svih nepotrebnih agencija i direkcija, mada niko ne govori o kojim je agencijama reč, ali ne i smanjenje broja zaposlenih sumnjaju i ekonomisti - sagovornici Danasa. Oni su uvereni da je pre reč o populizmu nove vlasti, nego o dobro osmišljenim merama.
- Imam utisak da će jedna od glavnih prepreka na putu realizacije ovih mera biti inercija. Prosto, reč je o načinu ponašanja koji je na ovim prostorima uvrežen još u vreme socijalističkog režima, a svodi se na to da mnogo lakše trošimo nego što štedimo. Osim toga, ekonomski efekti nekih od mera su precenjeni - mislim pre svega na smanjivanje broja agencija i drugih tela. Apsurd je utoliko veći što sudeći prema najavama niko od zaposlenih u javnom sektoru neće biti otpušten, pa ispada da se štednja svodi na redukciju nabavke heftalica i pretplate na časopise - komentariše za Danas Mihailo Crnobrnja, dekan FEFA, i dodaje da je u ovom slučaju reč o ekonomiji pomešanoj sa socijalnom demagogijom.
Ali, bez obzira na eventualne uštede, zaduživanje se ne može izbeći ako želimo da ostanemo solventni, odnosno da možemo da otplaćujemo prethodne dugove. Teoretski, postoji još jedna varijanta na koju ukazuje naš sagovornik i koju je Srbija dva puta koristila - jedna je pomeranje otplate, a druga otpis dugova. Crnobrnja podseća da su poverioci Pariskog i Londonskog kluba, u vreme vlade Zorana Đinđića, otpisali Srbiji 66 odsto dugova. On je, ipak, izrazio sumnju u takav razvoj događaja, naročito imajući u vidu našu orijentaciju ka Evropskoj uniji, koja nije spremna da pomaže nekome ko je, poput Grčke, na ivici bankrota. Kad je reč o poseti delegacije MMF-a, Crnobrnja smatra da je ovo više demonstracija želje i s jedne i s druge strane da se napravi novi aranžman koji bi mogao da bude sklopljen početkom naredne godine.
Neizbežno zaduživanje
Prema oceni Mlađena Kovačevića, redovnog člana Akademije ekonomskih nauka, problem je što niko nije spreman da kaže zašto smo se našli u ovako bezizlaznoj situaciji „jer se kao i kod svake bolesti najpre mora utvrditi uzrok, pa tek onda terapija“.
- Ubeđen sam da koreni ovako teške krize sežu u 2001, kad se krenulo sa, inače, pogrešno koncipiranim i spolja nametnutim reformama koje su u startu bile defektne i bez stabilnih osnova. Jedan od zagovornika tih reformi bio je i sadašnji ministar finansija i privrede koji tvrdi da će do kraja godine bruto domaći proizvod biti smanjen za 0,5 do jedan odsto. Analitičari IZIT-a licitiraju sa cifrom od oko tri odsto, a ja mislim da će pad biti veći. Situacija je alarmantna i kad je reč o odnosu javnog duga i BDP-a, koji bi, ukoliko bi se korektno obračunavao, premašio 60 odsto. Slično je i sa odnosom spoljnog duga i BDP-a, koji prema procenama analitičara NBS iznosi 79 odsto, a sigurno je viši od 90 odsto. Dakle, ogromni su i javni i spoljni dug, a poseban problem predstavlja to što je 83 odsto javnog duga u devizama, ako se uključi i stara devizna štednja. Kad se taj dug pomnoži sa 115 dinara, a ne sa recimo 140 dinara, koliki je zapravo realni kurs dinara prema evru, i kad se sve to stavi u odnos sa „naduvanim“ BDP, onda se dobiju ovako nerealne vrednosti - tvrdi Kovačević.
Srbija će na domaćem i inostranom tržištu morati da se zaduži za 1,5 milijardi evra. To podrazumeva i emitovanje nove serije evroobveznica u iznosu od 750 miliona dolara. I mada još nije utvrđen iznos kamate, izvesno je da će biti viša od prošlogodišnje 7,5 odsto, jer je kreditni rejting zemlje smanjen na BB- a odnos javnog duga, koji je premašio 15,4 milijarde evra i ima tendenciju rasta, i BDP-a postao još nepovoljniji. Profesor Kovačević procenjuje da će, bez obzira na sva najavljena zaduživanja, biti teško obezbediti više od milijardu evra za popunjavanje svih budžetskih rupa. Uz konstataciju da je dug privrede ogroman, ali i da država duguje privrednicima, naš sagovornik tvrdi da postoji ogroman debalans između obećanja aktuelne vlasti i realnosti.
A jedno od obećanja, mada to više liči na priželjkivanje, kreatora ovih mera, jeste da će budžetski deficit naredne godine biti smanjen sa sadašnjih 7,4 na oko četiri odsto. Na prvi pogled čini se da je reč o preambicioznom planu, imajući u vidu da su rebalansom budžeta za 2012. godinu predviđeni prihodi od 829,6 milijardi dinara i rashodi od 1.033,2 milijarde, odnosno deficit od 203,6 milijardi dinara, što je 6,2 odsto BDP-a. Doduše, ambiciozna su i očekivanja kad je reč o efektima podizanja stope PDV-a sa 18 na 20 odsto, što bi budžetske prihode do kraja godine trebalo da poveća za 6,7 milijardi dinara, dok se naredne godine očekuje priliv od 33,8 milijardi dinara. Slična je situacija i kad je reč o povećanju akciza na cigarete sa 33 na 43 dinara, kao i na dizel-gorivo i tečni naftni gas - sa 37,07 na 42 dinara.Prema proceni Milice Bisić, savetnice u Ministarstvu finansija i privrede, samo po osnovu podizanja poreza prihodi u budžetu će do kraja godine porasti za 16,7 milijardi dinara, a u narednoj godini za 56,4 milijarde dinara. „Kada se preračunaju gubici nastali ukidanjem parafiskalnih nameta na lokalnom i centralnom nivou i uporede sa dobicima koji će nastati uključivanjem sopstvenih prihoda u budžetske, biće ostvaren dodatni priliv od najmanje 10 milijardi dinara“, tvrdi Milica Bisić. Sve u svemu, od konsolidacije javnih finansija očekuje se ušteda od 20 milijardi dinara. Problem je, međutim, što će prema oceni Fiskalnog saveta rashodi dostići 25 milijardi dinara pa će na kraju efekat mera biti negativan. U Fiskalnom savetu tvrde da ponuđeni Predlog rebalansa budžeta predstavlja korak u pogrešnom smeru jer, umesto očekivanog smanjenja deficita, donosi veći minus u državnoj kasi. Sada je na potezu Parlament. Predlog zakona o rebalansa budžeta, ali i još 12 zakona koji bi trebalo da uvedu više reda u javne finansije i spreče kolaps države, naći će se pred poslanicima Skupštine Srbije 24. septembra.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου