I mada je prvi potpredsednik vlade obećao da će realizacija zajedničkog srpsko-ruskog poslovnog poduhvata početi odmah po njegovom povratku iz Rusije, javnost još nije obaveštena da li se odmaklo dalje od dogovora. A od posete je prošlo gotovo mesec dana.
Enigmu predstavlja i to što Vučić nije precizirao o kakvoj je proizvodnji reč - pretpostavlja se da će domaća vojna industrija, u saradnji sa Rusima, praviti složena borbena sredstva, poput tenkova ili lakih borbenih oklopnih sredstva na točkovima. Na to ukazuju i dobri poznavaoci prilika u domaćoj i svetskoj vojnoj industriji koji tvrde da bi u Srbiji, posle neuspelog pokušaja (početkom 90-ih) da samostalno nastavi proizvodnju tenka M 84, moglo da počne sklapanje, odnosno montaža ruskih lakih ok-lopnih borbenih vozila na točkovima, koja nedostaju Vojsci Srbije, ali su i veoma tražena u svetu, pa bi njihovim izvozom mogao da se ostvari dobar devizni prihod.
Procenjuje se, takođe, da bi za domaću vojnu industriju bilo najbolje da se krene sa sklapanjem ruskog oklopnog točkaša VTR 90, koji je, prema oceni stručnjaka, u ovom trenutku najbolje oklopno borbeno vozilo. Reč je o vozilu koje ima osam točkova pri čemu svaki točak ima sopstveni pogon. Na to vozilo moglo bi da se montira naoružanje (top i mitraljezi) domaće proizvodnje, koje bi koristilo municiju proizvedenu u Srbiji. Time bi gotovo kompletna odbrambena industrija Srbije, kao i druge firme iz metalskog kompleksa, bile uključene u realizaciju tog poslovnog poduhvata. Zanimljivo je podsetiti da je u drugoj polovini 80-ih i početkom 90-ih prošloga veka, u proizvodnju tenka M 84 bilo uključeno 200 fabrika sa prostora bivše SFRJ - tenk je sklapan u Slavonskom Brodu, gusenice i elektronika stizali su iz Slovenije, motori, topovi i nišanske sprave iz Bosne, dok su se mitraljezi proizvodili u srpskoj fabrici Zastava. U taj posao bilo je uključeno i još oko 2.000 domaćih podkooperantskih preduzeća, što ukazuje na činjenicu da je proizvodnja, pa i sklapanje složenih borbenih sredstava ozbiljan posao, koji upošljava veliki broj firmi i radnika.
Kako je nerealno očekivati da će fabrika za sklapanje složenih borbenih sistema biti izgrađena do kraja ove ili početka naredne godine, kada bi zajednički posao sa Rusima trebalo da startuje, procenjuje se da će savremena oprema za sklapanje složenih borbenih sistema, odnosno oklopnih borbenih vozila „točkaša“ biti instalirana u fabrici „14. oktobar“ u Kruševcu.
Zašto baš u „14. oktobru“? Najpre zato što je ta fabrika 80-ih godina prošloga veka bila jedan od ključnih aktera u proizvodnji tenka M 84, koji je tadašnja jugoslovenska vojna industrija proizvodila po ruskoj licenci, i u kojoj je posle raspada zajedničke države nastavljena proizvodnja tog borbenog vozila. Doduše, taj industrijski poduhvat zaustavile su međunarodne sankcije prema SR Jugoslaviji, ali je nesporno da je u „14. oktobru“ ostalo dosta kvalitetne opreme za izradu komponenti i sklopova za ugradnju u složene vojne sisteme, koja bi, u kombinaciji sa savremenim proizvodnim linijama i mašinama, mogla da bude iskorišćena za sklapanje borbenih vozila. Bila bi to i šansa za oživljavanje proizvodnje u toj fabrici čiji radnici sve češće protestuju, tražeći posao i isplatu zarada.
I ne samo to. Ukoliko saradnja domaće i ruske vojne industrije uskoro počne da se realizuje, posla će biti i za ostale fabrike iz sistema odbrambene industrije Srbije. Tako bi, recimo, Zastavina fabrika oružja proizvodila tenkovske mitraljeze 12,7 i 7,62 milimetara, koji su, do početka 90-ih, postavljani na tenkove M 84. U kragujevačkoj fabrici bi se, po svemu sudeći, proizvodio i trideset milimetarski top modela 2A42, kao i bacač granata od 30 milimetara, koji se već izrađuje u pogonima Zastave. I Sloboda iz Čačka, kao i Prvi partizan iz Užica, takođe proizvode municiju za naoružanje koje se montira na oklopno borbeno vozilo na točkovima, a u ovaj posao bi moglo da se uključi barem još desetak fabrika.
Nadu u oživljavanje srpske odbrambene industrije dala je i izjava koju je u vreme predizborne kampanje plasirao ambasador Srbije u Vašingtonu Vladimir Petrović. On je tada zvanično najavljivao početak proizvodnje, ili sklapanja, čuvenog američkog terenca „hamer“ u fabrici Zastava kamioni. Te Petrovićeve izjave prisetili smo se posle nedavne donacije Vlade SAD Vojsci Srbije od 17 terenskih vojnih vozila „humwve“ (popularni „hameri“). Ambasador Srbije u SAD je, naime, u vreme predizborne kampanje, u kojoj je bio kandidat za odbornika u Kragujevcu, potvrdio Danasu da će menadžment proizvođača „hamera“, američke kompanije AV Generali, do sredine maja da dođe u Kragujevac i započne pregovore o proizvodnji tih vozila u Zastava kamionima. Maj je davno prošao, a u Zastavi kamionima ovih dana kažu da ih iz te američke kompanije, koja je pravo na proizvodnju vozila „humwve“ još 1999. prodala Dženeral motorsu, zadržavajući pritom izradu civilne verzije „hamera“, nikada niko nije ni pozvao. Ipak, optimizam uliva činjenica da su Zastava kamioni, svojevremeno, osvojila proizvodnju dva vojna terenska neborbena vozila, koja se odlikuju velikom mobilnošću i na teškim terenima i kojima mogu da se prevoze manje specijalne jedinice za borbu protiv terorista. Nadležni u Ministarstvo odbrane i Vojsci Srbije doskora su bili zainteresovani za početak masovnije proizvodnje tih vozila, ali su izbori, a potom i nove političke okolnosti, zaustavili tu inicijativu
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου