Почиње школа, остали проблеми

Већина школа има потпуно опремљене рачунарске учионице, али у око 200 школских објеката нема воде и у употреби су пољски клозети

(С. Печеничић)

Родитељи у новом минусу на рачуну, наставници штрајкују због малих плата, просветне власти преиспитују број запослених и могућности државног буџета, ђаци жале због краја летњег распуста, али се радују и поновном окупљању са другарима из разреда. Почиње школска година, званично нова, а незванично помало и стара, јер је муче исти проблеми који су морили и њене претходнице.

Материјални положај запослених у просвети, питање квалитета наставе и постигнућа ученика, несразмера у броју ђака и наставника, слаба опремљеност школа... Сви ти проблеми, мање или више, своде се на један заједнички именитељ: недостатак новца. Тешко да можемо да у својим основним школама применимо европске стандарде када су улагања државе у образовање испод европског просека. Наших 3,5 одсто БДП-а, који се улажу у образовање, далеко заостају иза просечних европских 6 одсто. Уз то највећи део новца који је опредељен за ову област иде на плате запослених. А њихов број треба да буде смањен за 15.000 до 20.000, процењују у синдикатима образовања.

Лепа вест је што се отварају нове основне школе, овог септембра, на пример, своја врата ђацима отвара она у Вишњичкој бањи у Београду. Добро је прочитати и да је 2.808 школа у Србији добило потпуно опремљене рачунарске учионице у оквиру програма „Дигитална школа”. Све пада у воду када томе додате да чак 200 школских објеката у 21. веку нема воду и да углавном користе пољске клозете, а да је ове године Министарству просвете и науке стигло 970 захтева за поправку или градњу тоалета.

.................................................

Цео текст прочитајте у штампаном издању од 2. септембра. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните ОВДЕ.

Јелена Чалија

објављено: 02.09.2012.