Нова кривична дела од 1. јануара!

БЕОГРАД – Кривични законик ступа на снагу 1. јануара 2013. године и делимично мења казнену политику Србије, увођењем неколико нових кривичних дела, редефинисањем постојећих као и декриминализацијом појединих.
Најзначајнија измена Законика којом се раздваја кривична одговорност службених и одговорних лица ступиће на снагу 15. априла идуће године до када надлежна тужилаштва треба да оптужне акте прилагодиле законским изменама, односно да кривично дело злоупотреба службеног положаја преквалификују у злоупотребу одговорног лица.
Министар правде и државне управе Никола Селаковић указао је да ће тако од априла, око 4.000 окривљених за кривично дело злоупотребе службеног положаја, било да су у фази истраге, оптужења или суђења, а нису носиоци јавних и државних функција одговарати за кривично дело злоупотреба одговорног лица, за које је запрећена и блажа законска казна.
То се односи пре свега на власнике фирми, директоре, чланове и председнике управних одбора акционарских друштава који искоришћавањем свог положаја или овлашћења, незаконито прибаве имовинску корист. Њима прети казна затвора од шест месеци до три године, односно, ако корист прелази 1,5 милиона динара, до 10 година, предвиђа тај нови члан.
За кривично дело злоупотреба службеног положаја одговараће само изабрана и именована лица и државни службеници, односно јавни функционери. За то кривицно дело казна се креће од шест месеци до пет година затвора, а за тежи облик од две до 12 година затвора.
„Злоупотреба одговорног лица је ново и једно од генеричких кривичних дела против привреде које ће омогућити знатно транспарентнију и бољу примену закона у оним случјевима високе друштвене опасности где закон није поштован или је злоупотребљаван“, указао је министар у изјави за Танјуг.
С обзиром на поменуте измене Законика, власник „Делта холдинга“ Мирослав Мишковић, Мило Ðурашковић, Станко Суботић, Богољуб Карић као и многи други могли би да одговарају по том новом члану закона, који ступа на снагу 15. априла 2013. до кад су надлежна тужилаштва обавезна да ускладе своје оптужне акте са променама.
Министар правде је указао да је добра и битна промена раздвајање одговорности носилаца јавних и државних функција и на међународном плану јер ће се отклонити проблеми изазвани несагласношћу са европским законодавством.
„Дешавало се да они који су гоњени по српским потеницама у својству одговорног лица а не у својству службеног лица за ово кривично дело, које кривична законодавства европских земаља немају, нису могли да буду изручени нашим органима гоњења“, подсетио је Селаковић.
Најпознатији такав случај несагласности српског и страног законодавства поводом злоупотребе службеног положаја је предмет против бизнисмена Станка Суботића Цанета кога Швајцарска, у којој живи, не жели да изручи Србији јер не познаје то кривично дело.
Интерпол је чак ставио ван снаге потерницу против њега у јуну ове годиине из истог разлога.
Руска федерација је такође одбила да га изручи Србији, упркос потерници по којој је био ухапшен на московском аеродрому 28. априла 2008. године.
С друге стране, бивши државни секретар у министарству правде Слободан Хомен сматра да решења за кривично дело злоупотребе службеног положаја нису добра.
„Нисмо улазили у дубљу анализу решења за злоупотребу службеног положаја и нови члан злоупотреба одговорног лица, јер је та област непоправљива амандманима. Очекујем да ће Европска комисија дати негативан коментар на те измене закона“, рекао је Хомен Танјугу.
Од сутра ће тако кривично дело бити и злоупотреба у вези са јавним набавкама, за које могу да одговарају и понуђач и наручилац набавке, као и „договарање исхода такмичења“ које инкриминише намештање утакмица у намери да се себи или другом прибави имовинска корист.
Из Законика је брисано кривично дело јавно коментарисање кривичних поступака које је било уведено 2009. године, јер се њим ограничава слобода испољавања мишљења и слобода медија, а декриминализована је и клевета, на захтев стручне и медијске јавности.
Тако ће убудуће сви који се сматрају оклеветаним своје право моћи да траже тужбом у парничном поступку и захтевом за накнаду штете.
Новину представља и одредба која, уместо факултативног, уводи обавезан условни отпуст за осуђеника који је издржао две трећине казне уколико се добро владао у затвору, и поправио се тако да се основано може очекивати и да ће се на слободи добро владати. За осуђене за тешка кривична дела суд ће пак у сваком појединачном случају процењивати да ли је осуђеник заслужио условни отпуст.
Одредба која се односи на инкриминисање претњи највишим државним функционерима и новинарима проширена је и на адвокате, као и на све носиоце правосудних функција.
Међутим казна за претње је смањена, па се сада креће од од шест месеци до пет година затвора, док је раније за те претње била запрећена казна од једне до осам година затвора.
Повећана је запрећена минимална казна са једне на две године затвора за неовлашћену набавку оружја, како би се избегла могућност да се за такво дело изриче условна осуда.
Допуњене су и одредбе које прописују кривична дела примање и давање мита, тако што се проширује законски опис тиме што се ова кривична дела могу извршити не само у оквиру свог овлашћења, него и у вези са њим.
Усвојеним изменама прописује се и новчана казна, као и казна затвора до три године за предузетника и одговорно лице у правном субјекту који не плаћају доприносе за обавезно социјално осигурање и друге дажбине.
Коментаришући остала решења из КЗ Хомен је оценио да се Влада определила за блажу казнену политику, али да су амандаманима ДС успешно отклоњене најпроблематичиње одредбе из предлога законика које су, како је навео, претиле да доведу до неоправданог ублажавања политике кажњавања.
Он је подсетио да је израда измена и допуна Кривичног законика започета још у време његовог мандата и оценио да је генерално тај текст је добар, пошто су усвојена чак четири његова амандмана на предлог закона.
„Кривично дело тероризма је уређено на идентичан начин као што је био у нашем нацрту, декриминализована је клевета што је добро и што је такође била наша идеја“, указао је Хомен, који је сада посланик ДС у Скупштини Србије.
Међутим, како је навео, поједине одредбе које су биле уведене као новина у текст закона су генерално водиле ка додатном ублажавању казнене политике која је већ блага.
Он је указао да су амандманима отклоњена проблематична решења из члана о условном отпусту, као и покушају укидања забране изрицања казне испод законског минимума за кривична дела насиља, полних слобода и педофилију.
„Брисањем те забране дошло би се до тога да се може ублажити казна за силовање што је супротно свему ономе што је нормално у друштву“, навео је он.
Такође амандманом спречено је ублажавање казне и за недозвољено ношење оружја.
Закон је предвидео минимум две године затвора за ношење оружја без дозволе да не би могла да се изрекне условна казна или новчана казна, већ да они који га носе на улици иду у затвор, нагласио је Хомен и подсетио да су у 99 одсто случајева то лица са „подебљим досијеом“.
Он је подсетио да је и кривично правна заштита за новинаре била брисана из законика, али је враћена усвајањем амандмана ДС. Да се то није догодило, како је навео, новинари би били сведени на позицију обичног грађанина иако су изложени ситуацијама „у којима је потребна храброст за писање о одређеним темама“.