Одлазећа министарка спољних послова САД Хилари Клинтон, свесна незаустављивог јачања Русије и чињенице да униполарни свет, стваран од стране вашингтонских јастребова одлази у прошлост, на кратко је упознала светску јавност са детаљима агресивне стратегије Вашингтона усмерене према Москви. На конференцији министара спољних послова ОЕБС-а у Даблину почетком децембра она је изјавила да њена земља неће дозволити обнову Совјетског савеза.[1]
„То се неће звати тако. Зваће се Царинска унија, називаће се Евроазијска савез или нешто слично. Нећемо се задржавати на детаљима. Знамо шта је циљ свега тога и зато ћемо се потрудити да израдимо ефикасне начине како да то успоримо или спречимо”, изјавила је Хилари Клинтон.
Чини се да је ову, неочекивану искреност америчке министарке „изазвао“ руски министар Сергеј Лавров износећи документоване податке о кршењу људских права у Сједињеним државама. По неким медијским извештајима цео сукоб је личио на „мали рат“. Сергеј Лавров је посебну пажњу на скупу посветио примедбама на рад Канцеларије за демократске институције и људска права.
Подсетивши да су 2012. избори одржани у Русији, САД, Француској, Белорусији, Казахстану, Украјини и низу других земаља, руски министар је приметио да је Запад користи различита мерила у њиховим праћењу и позвао је ОЕБС „да разради правила надгледања избора без двоструких стандарда“[2] Као одговор на ове речи Хилари Клинтон се ничим осим болном истином изазвана, пред целим скупом заветовала да ће САД учинити све што могу да разбију Евроазијски савез и све друге евроазијске интеграције у којима учествује Москва!
Међутим, Руси су већ одавно схватили да Вашингтон поред вербалних залагања за мир и сарадњу са Москвом у пракси чини све како би ослабио Русију. Одмах пошто је Владимир Путин објавио да ће се залагати за стварање Евроазијског савеза 2011. године, према њему су полетеле отровне стреле са Запада.[3] „Владимир Путин обнавља СССР“ вриштали су уредници и експерти са насловних страна, најтиражнијих листова из САД и ЕУ када је објављен текст тадашњег руског премијера у листу „Известија“[4].
Све то, иако у самом тексту Путин упозорава да је таква тачка гледишта наивна. „Ради се о стварању Евроазијског савеза – јаке економске заједнице у којој ће учесници у потпуности сачувати политички суверенитет а не о обнови СССР-а јер би било наивно стварати или копирати нешто што припада прошлости“.[5] У свом чланку Владимир Путин је тачно рекао шта ће чинити уколико поново буде изабран за председника Русије, што се и десило. Он је осветлио будућности која чека Русију, Белорусију, Казахстан али и цео свет уморан од дуплих стандарда Запада. Путин види Евроазијски савез, као темељ који треба да постане један од полова савременог света и да игра улогу ефикасне везе између Европе и Азијско-Тихоокеанског региона.
Запад је веома добро схватио његову поруку. Путинов пројекат ће угрозити нови светски поредак и униполарни свет који стварају САД, а који суштински представља амерички хегемонизам. Због тога су већ одавно у Вашингтону и Бриселу активирали све своје снаге како би зауставили Путина и успон Русије. У фебруару 2012. године пред председничке изборе заједничком акцијом, украјинска и руска полиција ухапсиле су у Одеси муслиманске екстремисте који су припремали атентат на руског премијера и председничког кандидата Владимира Путина.[6] Да би решио проблем са конкуренцијом Запад је прво покушао да убије вожда који је започео са обновом Русије и евроазијским интеграцијама.
Како наводи руски стручњак за геополитику Игор Панарин, Запад већ увелико чини све што може како би спречио евроазијске интеграције. Главни идеолог те стратегије је агент британске обавештајне службе МИ6 Збигњев Бжежински. Под његовим вођством су аналитичари Оксфордског и Јејлског универзитета, као и специјални Аналитички центар МИ6, који се налази 100 км од Лондона (где је управо био сачињен план помоћи изненадном нападу фашистичке Немачке на СССР 22. јуна 1941. године), израдили операцију „Циклон-3“ о блокирању интеграционих процеса Евроазијске уније. Операција је почела у октобру 2011. године, одмах после појављивања поменутог чланка Владимира Путина у листу „Известија“.
У првој етапи опарације из Лондона у Москву је допутовао са „консултантима“ Михаил Горбачов, како би брзо убацио некадашње своје кадрове из ЦК КПСС на низ кључних места у државним структурама као и у руководства водећих средстава јавног информисања. Путину су затим нуђене, одлично плаћене функције високо у „међународној заједници“ само да одустане од кандидатуре за председника Русије.
После неуспеха тих подухвата у Москву 14. јануара 2012. године долази нови амбасадор САД Мајкл Мекфол, чији задатак је и координација делатности америчке обавештајне службе са невладиним организацијама, „борцима за људска права“ који за то добијају паре од САД и Велике Британије. Он је 17. јануара организовао сусрет са опозицијом ради анализе настале ситуације.[7] Лукава лисица је почела да се претвара у прождрљивог вука. Русија је због тога била принуђена да се брани од субверзивног деловања прозападних НВО и нових обојених револуција, па је у јулу 2012. године Дума усвојила закон по којем се невладине организације, које се баве политиком и финансирају из иностранства именују за „стране агенте“.[8]
Јасно је и због чега Запад не трпи конкуренцију и неће, како је навела Хилари Клинтон, дозволити стварање Евроазијског савеза. Евроазија је вишеструко моћнија и перспективнија од ЕУ и САД заједно. Више од тога, она је једина нада за човечанство које тоне у трулежу палог западног света. Пред евроазијским интеграцијама због енергетског богатства, природних ресурса и људског потенцијала – оне евроатлантске изгледају слабе и без перспективе. Овде треба узети у обзир податак да чак и америчка Сити група, наводи да ће Русија, Кина и Индија 2025. године имати најмоћније економије на свету[9], док поједини прозападни медији признају да руска војска полако, али сигурно постаје најмоћнија на свету.[10]
Разлике између евроазијског и евроатлантског концепта су суштинске, неизбрисиве и огромне. Евроатлантски систем је систем поробљене Европе којом доминирају „таласократије“ САД и Енглеска, системом војних база, терористичких ћелија, мафије и мреже финасијских институција које намећу народима и државана дужничко ропство, искоришћавајући њихова природна богатства. Оне су лукаво реализовале своју историјску шансу, подстрекивале међусобно уништење СССР-а и Немачке, као и слабљење Старог континента како би њиме потпуно овладале.
Александар Дугин наводи да су атлантисти – стратези Западне цивилизације и њихове марионете у другим деловима планете који теже томе да читав свет доведу под своју контролу, да читавом човечанству наметну западној цивилизацији својствене социјалне, економске и културне стереотипе. Атлантисти су градитељи „новог светског поретка“ – устројства света какво никад раније није постојало, својственог апсолутној мањини становништва планете – западној елити која има за циљ смањење светске популације и увођење, тзв. „златне милијарде“ којом ће као робовима господарити из својих земљских рајева.[11]
Са друге стране Евроазијство је по А. Дугину светоназор, философија, геополитички пројекат, економска теорија, духовни покрет, језгро консолидовања широког спектра политичких снага.[12] Овим речима можемо још само да додамо чињеницу да Путинов Нови патриотизам Евроазијство одређује као заштитника традиционалних религија, и темељи га суштински на Православном систему вредности, што је услов без којег покрет не би могао да успе. Нпр. Николај Трубецкој у својим делима до детаља објашњава значај Православља као интегришућег фактора евроазијске империје – Русије.
И српски народ ће морати да се определи којим ће путем да крене. Док САД и ЕУ комадају Србију, а њихов осиромашени уранијум и даље односи жртве међу грађанима, Русија отворено нуди Београду да буде четврти центар Евроазијског савеза! Како истиче проф. Игор Панарин, Евроазијски савез треба да има четири престонице – Санкт Петерсбург, Алма Ату, Кијев и Београд.[13] Посматрано из угла сакралне географије Москва остаје оно што је и била – Трећи Рим.
Међутим, приближавањем ЕУ и НАТО, Србија се јасно сврстава на страну евроатлантског концепта који своје канџе усмерава према Русији и њеним богатствима. Квазиелита на власти већ 12 године намеће српском народу евроатлантски концепт и ставља га на исту страну са терористима, трговцима људских органа, наркомафијом, као и њиховим креаторима из САД и ЕУ. У том поретку Срби могу да буду само робови атлантизма и отпадници од своје историје и славних предака, најамна војска које ће учествовати у походу на Русију. Међутим као део Евроазијског савеза, Срби ће бити један од његових ослонаца, слободан, усправан народ који ће се борити раме уз раме са својом браћом против Империје зла.
Света је дужност сваког Србина да ником и никад, не дозволи да нашу државу и народ окрене против братске Русије. Онај ко окреће Србе против Руса, ма каквим се лукавством служио, непријатељ је који завређује само презир. Сваки напад на Русе, је и напад на Србе, а када до тога дође сви ћемо бити у обавези да се боримо против заједничког непријатеља – До победе!
„То се неће звати тако. Зваће се Царинска унија, називаће се Евроазијска савез или нешто слично. Нећемо се задржавати на детаљима. Знамо шта је циљ свега тога и зато ћемо се потрудити да израдимо ефикасне начине како да то успоримо или спречимо”, изјавила је Хилари Клинтон.Чини се да је ову, неочекивану искреност америчке министарке „изазвао“ руски министар Сергеј Лавров износећи документоване податке о кршењу људских права у Сједињеним државама. По неким медијским извештајима цео сукоб је личио на „мали рат“. Сергеј Лавров је посебну пажњу на скупу посветио примедбама на рад Канцеларије за демократске институције и људска права.
Подсетивши да су 2012. избори одржани у Русији, САД, Француској, Белорусији, Казахстану, Украјини и низу других земаља, руски министар је приметио да је Запад користи различита мерила у њиховим праћењу и позвао је ОЕБС „да разради правила надгледања избора без двоструких стандарда“[2] Као одговор на ове речи Хилари Клинтон се ничим осим болном истином изазвана, пред целим скупом заветовала да ће САД учинити све што могу да разбију Евроазијски савез и све друге евроазијске интеграције у којима учествује Москва!
Међутим, Руси су већ одавно схватили да Вашингтон поред вербалних залагања за мир и сарадњу са Москвом у пракси чини све како би ослабио Русију. Одмах пошто је Владимир Путин објавио да ће се залагати за стварање Евроазијског савеза 2011. године, према њему су полетеле отровне стреле са Запада.[3] „Владимир Путин обнавља СССР“ вриштали су уредници и експерти са насловних страна, најтиражнијих листова из САД и ЕУ када је објављен текст тадашњег руског премијера у листу „Известија“[4].
Све то, иако у самом тексту Путин упозорава да је таква тачка гледишта наивна. „Ради се о стварању Евроазијског савеза – јаке економске заједнице у којој ће учесници у потпуности сачувати политички суверенитет а не о обнови СССР-а јер би било наивно стварати или копирати нешто што припада прошлости“.[5] У свом чланку Владимир Путин је тачно рекао шта ће чинити уколико поново буде изабран за председника Русије, што се и десило. Он је осветлио будућности која чека Русију, Белорусију, Казахстан али и цео свет уморан од дуплих стандарда Запада. Путин види Евроазијски савез, као темељ који треба да постане један од полова савременог света и да игра улогу ефикасне везе између Европе и Азијско-Тихоокеанског региона.
Запад је веома добро схватио његову поруку. Путинов пројекат ће угрозити нови светски поредак и униполарни свет који стварају САД, а који суштински представља амерички хегемонизам. Због тога су већ одавно у Вашингтону и Бриселу активирали све своје снаге како би зауставили Путина и успон Русије. У фебруару 2012. године пред председничке изборе заједничком акцијом, украјинска и руска полиција ухапсиле су у Одеси муслиманске екстремисте који су припремали атентат на руског премијера и председничког кандидата Владимира Путина.[6] Да би решио проблем са конкуренцијом Запад је прво покушао да убије вожда који је започео са обновом Русије и евроазијским интеграцијама.
Како наводи руски стручњак за геополитику Игор Панарин, Запад већ увелико чини све што може како би спречио евроазијске интеграције. Главни идеолог те стратегије је агент британске обавештајне службе МИ6 Збигњев Бжежински. Под његовим вођством су аналитичари Оксфордског и Јејлског универзитета, као и специјални Аналитички центар МИ6, који се налази 100 км од Лондона (где је управо био сачињен план помоћи изненадном нападу фашистичке Немачке на СССР 22. јуна 1941. године), израдили операцију „Циклон-3“ о блокирању интеграционих процеса Евроазијске уније. Операција је почела у октобру 2011. године, одмах после појављивања поменутог чланка Владимира Путина у листу „Известија“.
У првој етапи опарације из Лондона у Москву је допутовао са „консултантима“ Михаил Горбачов, како би брзо убацио некадашње своје кадрове из ЦК КПСС на низ кључних места у државним структурама као и у руководства водећих средстава јавног информисања. Путину су затим нуђене, одлично плаћене функције високо у „међународној заједници“ само да одустане од кандидатуре за председника Русије.
После неуспеха тих подухвата у Москву 14. јануара 2012. године долази нови амбасадор САД Мајкл Мекфол, чији задатак је и координација делатности америчке обавештајне службе са невладиним организацијама, „борцима за људска права“ који за то добијају паре од САД и Велике Британије. Он је 17. јануара организовао сусрет са опозицијом ради анализе настале ситуације.[7] Лукава лисица је почела да се претвара у прождрљивог вука. Русија је због тога била принуђена да се брани од субверзивног деловања прозападних НВО и нових обојених револуција, па је у јулу 2012. године Дума усвојила закон по којем се невладине организације, које се баве политиком и финансирају из иностранства именују за „стране агенте“.[8]
Јасно је и због чега Запад не трпи конкуренцију и неће, како је навела Хилари Клинтон, дозволити стварање Евроазијског савеза. Евроазија је вишеструко моћнија и перспективнија од ЕУ и САД заједно. Више од тога, она је једина нада за човечанство које тоне у трулежу палог западног света. Пред евроазијским интеграцијама због енергетског богатства, природних ресурса и људског потенцијала – оне евроатлантске изгледају слабе и без перспективе. Овде треба узети у обзир податак да чак и америчка Сити група, наводи да ће Русија, Кина и Индија 2025. године имати најмоћније економије на свету[9], док поједини прозападни медији признају да руска војска полако, али сигурно постаје најмоћнија на свету.[10]
Разлике између евроазијског и евроатлантског концепта су суштинске, неизбрисиве и огромне. Евроатлантски систем је систем поробљене Европе којом доминирају „таласократије“ САД и Енглеска, системом војних база, терористичких ћелија, мафије и мреже финасијских институција које намећу народима и државана дужничко ропство, искоришћавајући њихова природна богатства. Оне су лукаво реализовале своју историјску шансу, подстрекивале међусобно уништење СССР-а и Немачке, као и слабљење Старог континента како би њиме потпуно овладале.
Александар Дугин наводи да су атлантисти – стратези Западне цивилизације и њихове марионете у другим деловима планете који теже томе да читав свет доведу под своју контролу, да читавом човечанству наметну западној цивилизацији својствене социјалне, економске и културне стереотипе. Атлантисти су градитељи „новог светског поретка“ – устројства света какво никад раније није постојало, својственог апсолутној мањини становништва планете – западној елити која има за циљ смањење светске популације и увођење, тзв. „златне милијарде“ којом ће као робовима господарити из својих земљских рајева.[11]
Са друге стране Евроазијство је по А. Дугину светоназор, философија, геополитички пројекат, економска теорија, духовни покрет, језгро консолидовања широког спектра политичких снага.[12] Овим речима можемо још само да додамо чињеницу да Путинов Нови патриотизам Евроазијство одређује као заштитника традиционалних религија, и темељи га суштински на Православном систему вредности, што је услов без којег покрет не би могао да успе. Нпр. Николај Трубецкој у својим делима до детаља објашњава значај Православља као интегришућег фактора евроазијске империје – Русије.
И српски народ ће морати да се определи којим ће путем да крене. Док САД и ЕУ комадају Србију, а њихов осиромашени уранијум и даље односи жртве међу грађанима, Русија отворено нуди Београду да буде четврти центар Евроазијског савеза! Како истиче проф. Игор Панарин, Евроазијски савез треба да има четири престонице – Санкт Петерсбург, Алма Ату, Кијев и Београд.[13] Посматрано из угла сакралне географије Москва остаје оно што је и била – Трећи Рим.
Међутим, приближавањем ЕУ и НАТО, Србија се јасно сврстава на страну евроатлантског концепта који своје канџе усмерава према Русији и њеним богатствима. Квазиелита на власти већ 12 године намеће српском народу евроатлантски концепт и ставља га на исту страну са терористима, трговцима људских органа, наркомафијом, као и њиховим креаторима из САД и ЕУ. У том поретку Срби могу да буду само робови атлантизма и отпадници од своје историје и славних предака, најамна војска које ће учествовати у походу на Русију. Међутим као део Евроазијског савеза, Срби ће бити један од његових ослонаца, слободан, усправан народ који ће се борити раме уз раме са својом браћом против Империје зла.
Света је дужност сваког Србина да ником и никад, не дозволи да нашу државу и народ окрене против братске Русије. Онај ко окреће Србе против Руса, ма каквим се лукавством служио, непријатељ је који завређује само презир. Сваки напад на Русе, је и напад на Србе, а када до тога дође сви ћемо бити у обавези да се боримо против заједничког непријатеља – До победе!
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου