У нацрту платформе у облику такозваног нон-пејпера, дакле документа без
меморандума, печата и датума, до кога је „Политика” дошла из „домаћих извора”,
који је на енглеском језику, на шест страна разрађује се концепт који би Србија
требало да заступа у разговорима са Приштином.
Нацрт платформе појавио се после вишемесечног ишчекивања и тек пошто су са његовим садржајем упознати амбасадори страних држава, а дан уочи заказаних разговора председника Србије Томислава Николића са опозиционим лидерима.
У уводу се наводи да Србија у доброј вери и на принципима међународног права нуди политичку платформу за разговоре са Приштином надајући се да ће доћи до коначног и одрживог решења за КиМ.
Тачка од које се полази јесте да у разговорима са привременим институцијама Приштине (ПИС), који се одржавају на највишем политичком нивоу, Република Србија – сходно међународном праву, Уставу и вољи народа – неће никада признати једнострану декларацију о независности Косова.
Сва права и надлежности, које могу бити договорене са ПИС-ом као резултат преговора, биће пренете на органе АП КиМ у складу са Уставом, законима и законским актима Републике Србије.
Такође наводи се да ће принцип разговора бити: „Ништа није договорено, док све не буде договорено”.
Посебно је наглашено да би „разговори на високом политичком нивоу требало да омогуће превазилажење институционалног паралелизма, не залазећи у питања међународног и државног статуса ПИС”.
Република Србија инсистира на:
А) Установљавању Аутономне заједнице српских општина на КиМ (АЗСО), која се састоји од територијалне аутономије за четири северне општине и друге општине са већинским српским становништвом (као што су: Грачаница, Штрпце, Гора и сл.), са основама аутономије коју има Каталонија
• Та аутономија би се огледала у: образовању (основном, средњем и високом); здравству (на свим нивоима); спорту; култури; јавном информативном сервису; заштити околине; урбанизму; пољопривреди; шумарству; водопривреди; лову и риболову; рударству; енергији; телекомуникацијама; трговини и економији; фискалној политици; надлежностима АЗСО у регистровању фирми; друштвено-политичких и верских организација
•Правосуђе: АЗСО има право на првостепеног тужиоца и судије првог и другог степена; судови у заједници српских општина били би установљени по покрајинским законима, што ће бити предмет договора проистеклог из политичког процеса, а закон мора предвидети механизам којим ће грађани АЗСО властитим избором моћи да утичу на састав суда
•Унутрашњи послови: аутономна полиција била би уређена по принципу полиције у Каталонији. Она би ипак функционисала у систему косовске полиције, али и под извршним већем АЗСО КиМ на територији аутономије
•У оквиру ових надлежности, наводи се да би властима АЗСО требало, у складу са законским актима АП КиМ, гарантовати могућност успостављања директне сарадње са републичким властима, као што су додатни фондови из буџетских средстава
•АЗСО ће моћи самостално да одлучује о истицању и коришћењу симбола (грб, застава, химна) према покрајинском закону који много прецизније одређује употребу
Б) Предвиђа се установљавање специјалног статуса за сеоске енклаве у којима Срби и остали неалбанци чине већинску популацију, а у случају могућности да већинско становништво у општини Гора не одлучи да уђе у АЗСО
Ц) У складу са договором који почива на искуству статуса Римске католичке цркве у Италији обезбедити међународне гаранције за имовину СПЦ. Детаљи ће бити предмет преговора и биће усклађени са представницима СПЦ
Д) Политичко решење као резултат разговора укључује да ће највиши правни акт АП КиМ гарантовати повратак расељених
Е) АП КиМ требало би да буде дефинисан највишим законским регулативама као демилитаризована зона у којој су једине легалне војне формације косовска полиција и Аутономна полиција АЗСО, чији би била формални део
•Гаранције за сигурност и демилитаризацију АП КиМ могле би обезбедити снаге ЕУ (Еврокорпс), Војска Србије и оружане снаге Републике Албаније.
Ф) Разговори морају такође резултирати укључивањем Срба и неалбанаца, као и увршћивањем њихових предлога и механизама у доношењу одлука свих институција АП КиМ како би се предупредила мајоризација албанских представника у институцијама и власти
Б. Митриновић
Нацрт платформе појавио се после вишемесечног ишчекивања и тек пошто су са његовим садржајем упознати амбасадори страних држава, а дан уочи заказаних разговора председника Србије Томислава Николића са опозиционим лидерима.
У уводу се наводи да Србија у доброј вери и на принципима међународног права нуди политичку платформу за разговоре са Приштином надајући се да ће доћи до коначног и одрживог решења за КиМ.
Тачка од које се полази јесте да у разговорима са привременим институцијама Приштине (ПИС), који се одржавају на највишем политичком нивоу, Република Србија – сходно међународном праву, Уставу и вољи народа – неће никада признати једнострану декларацију о независности Косова.
Сва права и надлежности, које могу бити договорене са ПИС-ом као резултат преговора, биће пренете на органе АП КиМ у складу са Уставом, законима и законским актима Републике Србије.
Такође наводи се да ће принцип разговора бити: „Ништа није договорено, док све не буде договорено”.
Посебно је наглашено да би „разговори на високом политичком нивоу требало да омогуће превазилажење институционалног паралелизма, не залазећи у питања међународног и државног статуса ПИС”.
Република Србија инсистира на:
А) Установљавању Аутономне заједнице српских општина на КиМ (АЗСО), која се састоји од територијалне аутономије за четири северне општине и друге општине са већинским српским становништвом (као што су: Грачаница, Штрпце, Гора и сл.), са основама аутономије коју има Каталонија
• Та аутономија би се огледала у: образовању (основном, средњем и високом); здравству (на свим нивоима); спорту; култури; јавном информативном сервису; заштити околине; урбанизму; пољопривреди; шумарству; водопривреди; лову и риболову; рударству; енергији; телекомуникацијама; трговини и економији; фискалној политици; надлежностима АЗСО у регистровању фирми; друштвено-политичких и верских организација
•Правосуђе: АЗСО има право на првостепеног тужиоца и судије првог и другог степена; судови у заједници српских општина били би установљени по покрајинским законима, што ће бити предмет договора проистеклог из политичког процеса, а закон мора предвидети механизам којим ће грађани АЗСО властитим избором моћи да утичу на састав суда
•Унутрашњи послови: аутономна полиција била би уређена по принципу полиције у Каталонији. Она би ипак функционисала у систему косовске полиције, али и под извршним већем АЗСО КиМ на територији аутономије
•У оквиру ових надлежности, наводи се да би властима АЗСО требало, у складу са законским актима АП КиМ, гарантовати могућност успостављања директне сарадње са републичким властима, као што су додатни фондови из буџетских средстава
•АЗСО ће моћи самостално да одлучује о истицању и коришћењу симбола (грб, застава, химна) према покрајинском закону који много прецизније одређује употребу
Б) Предвиђа се установљавање специјалног статуса за сеоске енклаве у којима Срби и остали неалбанци чине већинску популацију, а у случају могућности да већинско становништво у општини Гора не одлучи да уђе у АЗСО
Ц) У складу са договором који почива на искуству статуса Римске католичке цркве у Италији обезбедити међународне гаранције за имовину СПЦ. Детаљи ће бити предмет преговора и биће усклађени са представницима СПЦ
Д) Политичко решење као резултат разговора укључује да ће највиши правни акт АП КиМ гарантовати повратак расељених
Е) АП КиМ требало би да буде дефинисан највишим законским регулативама као демилитаризована зона у којој су једине легалне војне формације косовска полиција и Аутономна полиција АЗСО, чији би била формални део
•Гаранције за сигурност и демилитаризацију АП КиМ могле би обезбедити снаге ЕУ (Еврокорпс), Војска Србије и оружане снаге Републике Албаније.
Ф) Разговори морају такође резултирати укључивањем Срба и неалбанаца, као и увршћивањем њихових предлога и механизама у доношењу одлука свих институција АП КиМ како би се предупредила мајоризација албанских представника у институцијама и власти
Б. Митриновић
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου