Најугроженији радници грађевинске, текстилне и металне
индустрије, али и угоститељства
Тешко до посла: један од шалтера Националне службе запошљавања
(Фото Д. Јевремовић)
Више од 170.000 људи је само у току ове године остало без посла, говоре
најновији подаци Националне службе за запошљавање чији стручњаци упозоравају да
ово, нажалост, није коначан број радника који су ове године остали без радне
књижице, јер се нису све особе пријавиле на биро. Од 172.442 особе које су током
ове године остале без посла, 34.866 особа је проглашено за „технолошки вишак”,
јер је престала потреба за њиховим радом. Сви они су се придружили армији од
755.442 незапослена и биће део статистике која сведочи да трећина радно
способних особа у нашој земљи нема посао.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић истиче да свакога дана више од 300 особа остане без посла, пре свега из грађевинског сектора, потом из текстилне и металне индустрије и из угоститељства. Она скреће пажњу на чињеницу да више нема ни заштићених занимања ни „повлашћених” диплома – без посла остају и врхунски менаџери и неквалификовани радници. Ранка Савић констатује да ни радно место у великим производним гигантима који запошљавају неколико хиљада радника није гаранција да ће запослени у њима дочекати пензију и наводи примердуванске индустрије„Филип Морис”, која је некада имала на хиљаде запослених и у којој данас ради само 312 радника.
Њене речи потврђују и стручњаци Националне службе за запошљавање – анализирајући образовну структуру радника који су проглашени за технолошки вишак у овој години, они су дошли до закључка да ни факултетска диплома није гаранција да ћете задржати посао, с обзиром на то да је чак 4.267 особа са вишом и високом стручном спремом остало без посла. Истраживање које су спровели Национална служба за запошљавање и Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) показало је да је у Србији прошле године угашено 103.917 радних места, а највише отказа подељено је у Војводини, затим у Београду, Шумадији и западној Србији. Највећи удар претрпели су запослени у производном сектору – чак 32.222 радника у прерађивачкој делатности остало је без посла, у трговини је отказ добило 22.275 радника, 14.907 њих је остало без посла у грађевинарству, 13.712 особа је добило отказ у администрацији, здравству и образовању, а 11.994 особе је отпуштено у сектору саобраћаја, услуга и информационих технологија.
Представник Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић сматра да су отпуштања логична последица тешког стања у коме се налази наша привреда и истиче да је промет у трговини за трећину мањи у односу на 2008. годину.
„Пад куповне моћи грађана неумитно доводи до пада запослених особа у производном сектору. „Ако немате прилив новца, морате да отпуштате људе и то је закон тржишта који је неумољив”, истиче наш саговорник. Он додаје да ће због овогодишње суше увозне цене производа у прерађивачкој делатности бити веће и то ће довести до новог пада куповне моћи наших грађана.
„Када у трговини, као најбољој привредној грани, опада запосленост, сасвим је извесно да ни у осталим делатностима неће „цветати руже”. Ако пад незапослености буде заустављен у следећој години то ће бити успех”, прогнозира Драгољуб Рајић.
Анђелка Марковић, саветница за пи-ар на пројекту „Достојанствен рад за свакога”, који су покренуле шест невладиних организација са циљем да се заштите права запослених на тржишту рада, каже да процене говоре да између 300.000 и милион особа у нашој земљи ради на црно, око 60.000 запослених за свој рад месецима не добија плату, а пробни рад се све чешће злоупотребљава и користи као облик бесплатног рада.
„Србија има највишу стопу незапослених у Европи и страх од губитка посла додатно снижава ионако низак степен поштовања права запослених особа. Искуства из праксе говоре да радни спорови у оквиру којих се радници боре за своја права из радног односа у просеку трају четири године и износе неколико хиљада евра. Трудницама се свакодневно отказују уговори о раду или им се постојећи не продужавају. Све су то разлози због којих ми већ годину дана спроводимо кампању „Црно на бело – заједно смо гласнији”, каже Анђелка Марковић.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић истиче да свакога дана више од 300 особа остане без посла, пре свега из грађевинског сектора, потом из текстилне и металне индустрије и из угоститељства. Она скреће пажњу на чињеницу да више нема ни заштићених занимања ни „повлашћених” диплома – без посла остају и врхунски менаџери и неквалификовани радници. Ранка Савић констатује да ни радно место у великим производним гигантима који запошљавају неколико хиљада радника није гаранција да ће запослени у њима дочекати пензију и наводи примердуванске индустрије„Филип Морис”, која је некада имала на хиљаде запослених и у којој данас ради само 312 радника.
Њене речи потврђују и стручњаци Националне службе за запошљавање – анализирајући образовну структуру радника који су проглашени за технолошки вишак у овој години, они су дошли до закључка да ни факултетска диплома није гаранција да ћете задржати посао, с обзиром на то да је чак 4.267 особа са вишом и високом стручном спремом остало без посла. Истраживање које су спровели Национална служба за запошљавање и Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) показало је да је у Србији прошле године угашено 103.917 радних места, а највише отказа подељено је у Војводини, затим у Београду, Шумадији и западној Србији. Највећи удар претрпели су запослени у производном сектору – чак 32.222 радника у прерађивачкој делатности остало је без посла, у трговини је отказ добило 22.275 радника, 14.907 њих је остало без посла у грађевинарству, 13.712 особа је добило отказ у администрацији, здравству и образовању, а 11.994 особе је отпуштено у сектору саобраћаја, услуга и информационих технологија.
Представник Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић сматра да су отпуштања логична последица тешког стања у коме се налази наша привреда и истиче да је промет у трговини за трећину мањи у односу на 2008. годину.
„Пад куповне моћи грађана неумитно доводи до пада запослених особа у производном сектору. „Ако немате прилив новца, морате да отпуштате људе и то је закон тржишта који је неумољив”, истиче наш саговорник. Он додаје да ће због овогодишње суше увозне цене производа у прерађивачкој делатности бити веће и то ће довести до новог пада куповне моћи наших грађана.
„Када у трговини, као најбољој привредној грани, опада запосленост, сасвим је извесно да ни у осталим делатностима неће „цветати руже”. Ако пад незапослености буде заустављен у следећој години то ће бити успех”, прогнозира Драгољуб Рајић.
Анђелка Марковић, саветница за пи-ар на пројекту „Достојанствен рад за свакога”, који су покренуле шест невладиних организација са циљем да се заштите права запослених на тржишту рада, каже да процене говоре да између 300.000 и милион особа у нашој земљи ради на црно, око 60.000 запослених за свој рад месецима не добија плату, а пробни рад се све чешће злоупотребљава и користи као облик бесплатног рада.
„Србија има највишу стопу незапослених у Европи и страх од губитка посла додатно снижава ионако низак степен поштовања права запослених особа. Искуства из праксе говоре да радни спорови у оквиру којих се радници боре за своја права из радног односа у просеку трају четири године и износе неколико хиљада евра. Трудницама се свакодневно отказују уговори о раду или им се постојећи не продужавају. Све су то разлози због којих ми већ годину дана спроводимо кампању „Црно на бело – заједно смо гласнији”, каже Анђелка Марковић.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου