Атинске улице пусте, породичне трпезе скромне, уз општу
зебњу од 2013. године
„Свестан сам да ново запослење нећу наћи, коме сам ја сад
потребан?, пита се скрушено Јоргос Цаликис
Од нашег дописника
Атина – Ови празници су у Грчкој другачији од свих претходних. Најтужнији и најтиши у последње три деценије,кажу Грци који „кризу која је учинила своје“оптужују за апатију нације која је Божић и Нову годину раније итекако умела да слави.
Овог пута, у поноћ на Божић, није било ни петарди ни сирена,смањио се број окићених балкона и прозора,улице су биле пусте и мрачне, а људи видно нерасположени,тихи и скромни као и поклони које су даривали.
Криза је овог пута, уместо весеља, донела очигледан страх и неизвесност од нове године,пореза,незапослености и мера штедње које Грчку тек чекају и чије је „спровођење”,по речима премијера Самараса, приоритет владе.
„Не памтим да сам се икада овако осећао на Божић и Нову годину.Не знам да ли сам тужан или незадовољан!Не знам да ли да останем у четири зида, или да идем на ручак код родитеља.Зар ће им бити пријатно да гледају четрдесетогодишњака без посла, који ће кад ускоро потроши све залихедоћи код њих по помоћ“, каже бивши државни службеник Јоргос Цаликис.
„Свестан сам да ново запослење нећу наћи: коме сам ја сада потребан?”, пита се скрушено Цаликис.
Већ другу годину заредом нема „највише јелке у Европи”, како су градске власти Атине волеле да називају божићно дрво на Тргу Синтагма.Градоначелник Јоргос Каминас је суграђанима поручио да ће ове године славити скромније и да ће, уместо једне велике јелке, растиње на тргу бити скромније украшено.Много оскудније украшен је цео град, али је зато обезбеђено 550 музичара који свакодневно насупају у различитим деловима Атине.
„Због деце смо окитили јелку,нама није до тога.Јер,под њу треба ставити поклоне, а ми смо обоје остали без посла.Ипак,деца не смеју да осете колико је тешко и свако ће добити нову играчку“, каже бивши продавац Јоргос Пападопулос који не крије бригу за „сутрашњи дан”.
„Мали су изгледи да нађем нови посао. Немачка фирма, у којој сам радио, продавала је електроуређаје и недавно је затворена јер нема коме да прода силну робу на складишту”, истиче Пападопулос.
Уочи празника мало је било купаца у радњама.Добро су радили само супермаркети, али суипак „колица” бивала празнија него пре.
„Купили смо најосновније. Направили смо традиционалне колаче гурабије и меломакарона,испекли колач,мало меса...Више се није могло јер сам и ја без посла“, каже Софија,Јоргосова супруга,такође бивши продавац.„Пре два месеца сам остала без посла јер је у центру Атине, где сам радила, затворено више од 50 посто радњи.Сада нам помажу родитељи. Сналазим се, јер умем да шијем, па комшилуку преправљам и поправљам гардеробу.Моја мајка каже да је све ово што преживљавамо подсећа на тешке послератне године када је Грчка била сиромашна,далеко од Европе и целог света.”
У дане празника чинило се да је цела Атина сишла на обалу.У Марини Флизвос, која је после Олимпијаде изграђена за скупе јахте, многи везови били су празни,али од народа није могло да се прође.Неки су седели у кафићима. Већина је, просто, шетала или седела на каменим степеницама уз море.Неуобичајена слика за Атину где у дане празника у кафанама није могло да се нађе слободно место.
„Мењамо навике,мора да се штеди!Нема више ноћних излазака,обавезних посета кафанама.Стегли смо каиш,пензије су толико мале да са њима једва састављамо крај с крајем. Раније је било и за мало јагњетине,вина и колача на празничној трпези,а сад,уместо да као пре седимо и кафенишемо,гледамо у море“, помало резигнирано кажу Петрос и Костас,пензионери који кажу да је довољно да их тако представимо јер ће се у њима препознати сви они Грци који „памте и тешка и много боља времена”.
Већина које смо зауставили није била расположена да прича о политици, вери у „бољитак”, о томе шта очекују од владе,премијера...
Већина је пожелела да им нова 2013. донесе мало олакшања,више радости и мање стреса,да их „тројка” остави на миру, и да само „поново осете да могу да удахну мало ваздуха”.
„Не желим да ми се више дешава да морам од рођака у иностранству да кријем да немам ни своју, али ни ’општу’,атинску јелку...Они у дијаспори знају да нам је тешко,виде да наша деца одлазе у иностранство, али још увек мисле да све није баш толико црно“, каже Ставрула Врузас. „Како да им кажем да ове године много тога више не могу да приуштим? Да би родбина мислила да је овде све као пре,ја сам се у фоајеу ’Дворца музике’ сликала испред јелке!”
Јасмина Павловић-Стаменић
Атина – Ови празници су у Грчкој другачији од свих претходних. Најтужнији и најтиши у последње три деценије,кажу Грци који „кризу која је учинила своје“оптужују за апатију нације која је Божић и Нову годину раније итекако умела да слави.
Овог пута, у поноћ на Божић, није било ни петарди ни сирена,смањио се број окићених балкона и прозора,улице су биле пусте и мрачне, а људи видно нерасположени,тихи и скромни као и поклони које су даривали.
Криза је овог пута, уместо весеља, донела очигледан страх и неизвесност од нове године,пореза,незапослености и мера штедње које Грчку тек чекају и чије је „спровођење”,по речима премијера Самараса, приоритет владе.
„Не памтим да сам се икада овако осећао на Божић и Нову годину.Не знам да ли сам тужан или незадовољан!Не знам да ли да останем у четири зида, или да идем на ручак код родитеља.Зар ће им бити пријатно да гледају четрдесетогодишњака без посла, који ће кад ускоро потроши све залихедоћи код њих по помоћ“, каже бивши државни службеник Јоргос Цаликис.
„Свестан сам да ново запослење нећу наћи: коме сам ја сада потребан?”, пита се скрушено Цаликис.
Већ другу годину заредом нема „највише јелке у Европи”, како су градске власти Атине волеле да називају божићно дрво на Тргу Синтагма.Градоначелник Јоргос Каминас је суграђанима поручио да ће ове године славити скромније и да ће, уместо једне велике јелке, растиње на тргу бити скромније украшено.Много оскудније украшен је цео град, али је зато обезбеђено 550 музичара који свакодневно насупају у различитим деловима Атине.
„Због деце смо окитили јелку,нама није до тога.Јер,под њу треба ставити поклоне, а ми смо обоје остали без посла.Ипак,деца не смеју да осете колико је тешко и свако ће добити нову играчку“, каже бивши продавац Јоргос Пападопулос који не крије бригу за „сутрашњи дан”.
„Мали су изгледи да нађем нови посао. Немачка фирма, у којој сам радио, продавала је електроуређаје и недавно је затворена јер нема коме да прода силну робу на складишту”, истиче Пападопулос.
Уочи празника мало је било купаца у радњама.Добро су радили само супермаркети, али суипак „колица” бивала празнија него пре.
„Купили смо најосновније. Направили смо традиционалне колаче гурабије и меломакарона,испекли колач,мало меса...Више се није могло јер сам и ја без посла“, каже Софија,Јоргосова супруга,такође бивши продавац.„Пре два месеца сам остала без посла јер је у центру Атине, где сам радила, затворено више од 50 посто радњи.Сада нам помажу родитељи. Сналазим се, јер умем да шијем, па комшилуку преправљам и поправљам гардеробу.Моја мајка каже да је све ово што преживљавамо подсећа на тешке послератне године када је Грчка била сиромашна,далеко од Европе и целог света.”
У дане празника чинило се да је цела Атина сишла на обалу.У Марини Флизвос, која је после Олимпијаде изграђена за скупе јахте, многи везови били су празни,али од народа није могло да се прође.Неки су седели у кафићима. Већина је, просто, шетала или седела на каменим степеницама уз море.Неуобичајена слика за Атину где у дане празника у кафанама није могло да се нађе слободно место.
„Мењамо навике,мора да се штеди!Нема више ноћних излазака,обавезних посета кафанама.Стегли смо каиш,пензије су толико мале да са њима једва састављамо крај с крајем. Раније је било и за мало јагњетине,вина и колача на празничној трпези,а сад,уместо да као пре седимо и кафенишемо,гледамо у море“, помало резигнирано кажу Петрос и Костас,пензионери који кажу да је довољно да их тако представимо јер ће се у њима препознати сви они Грци који „памте и тешка и много боља времена”.
Већина које смо зауставили није била расположена да прича о политици, вери у „бољитак”, о томе шта очекују од владе,премијера...
Већина је пожелела да им нова 2013. донесе мало олакшања,више радости и мање стреса,да их „тројка” остави на миру, и да само „поново осете да могу да удахну мало ваздуха”.
„Не желим да ми се више дешава да морам од рођака у иностранству да кријем да немам ни своју, али ни ’општу’,атинску јелку...Они у дијаспори знају да нам је тешко,виде да наша деца одлазе у иностранство, али још увек мисле да све није баш толико црно“, каже Ставрула Врузас. „Како да им кажем да ове године много тога више не могу да приуштим? Да би родбина мислила да је овде све као пре,ја сам се у фоајеу ’Дворца музике’ сликала испред јелке!”
Јасмина Павловић-Стаменић
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου