Ансамбл „Ренесанс“: Да ли ће бити преседана?
Председник комисије за доделу националних признања Миодраг Радовановић Мргуд
верује да ће у уторак, 25.децембра, бити донета коначна одлука о овогодишњим
добитиницима. Очекује да тај број, одлуком Министарства, неће бити већи од
тридесет шест. Овај истакнути драмски уметник, и сам добитник националног
признања, први пут у улози „пресудитеља”, каже да је комисија веома одговорно
радила, али да би, свакако, требало преиспитати и допунити Уредбу о овом
признању. Радовановић нипошто није за укидање ових признања, међутим, напомиње
да би много више одговорности требало убудуће да имају сама уметничка удружења,
пошто се прилично некритички понашају кад дају препоруке својим члановима.
Како сада ствари стоје, међу једанаест категорија, највише ће добитника бити, од седам до десет, из области књижевности, преводилаштва и издаваштва, као и ликовних уметности. Међу ликовњацима у најужем избору су и три даме, Дивна Јеленковић, Даница Баста и Џоја Ратковић Гавела.
Шесторо их је у области музичке продукције, стваралаштва и интерпретације. У тој групи неприкосновен је Предраг Живковић Тозовац (1936) доајен, композитор више од стотину песама, аранжер, текстописац и извођач, жива легенда народне музике! Да ли ће се ту наћи и један од наших највећих композитора друге половине 20. века, аутор више од три стотинедела Вук Куленовић (1946), с обиром на тода поједини чланови комисије сматрају да више од две деценије живи и ради ван земље, као професор на Беркли колеџу у САД, остаје да се сачека. Дилема постоји и код ансамбла „Ренесанс”. Њих тројица, Драган Млађеновић Шекспир, Миомир Риситћ и Љубомир Димитријевић –Учитељ Љуба су оснивачи (1968) па би признање, у том случају, требало дати свој тројици(!) што би био преседан. У ужем је избору и Вера Злоковић, оснивач композитор и диригент, надалеко чувеног Ансамбла „Musica Antiqua”.
У области сценских уметности, где спадају драма, опера, балет и плес за сада је њих шесторо. Из сектора кинематографије и аудио-визуелног стваралаштва, уз аутора антологијских филмова Слободана Шијана, у најужем избору је и доајен филмске и ТВкамере, професор, истакнути сниматељ, осамдесетогодишњак Милорад Марковић, као и Зоран Јовановић, славни карикатуриста и аутор цртаних и анимираних филмова. Троје кандидата је из области научно- истраживачке и едукативне делатности, а двоје из области заштите културног наслеђа. Националну пензију би требало да добије и један кандидат из области уметничке фотографије. Међу већ добрознаним глумачким именима (Манојловић, Гутовић, Ејдус), разматрају се и кандидатуре истакнутих глумица филма и позоришта Весне Пећанац и Љиљане Драгутиновић.
Ипак, сасвим је извесно, сазнајемо, да по критеријумима комисије, нису прошла имена, неких, некад, славних водитеља и ТВ- звезда и модних креатора.
У сваком случају, предстоји још једно озбиљно „балансирање” списка свих кандидата из најужег избора. Евентуално скидање неких са листе, могао би да буде, као и прошле године - најдраматичнији чин!
М.Р.
Како сада ствари стоје, међу једанаест категорија, највише ће добитника бити, од седам до десет, из области књижевности, преводилаштва и издаваштва, као и ликовних уметности. Међу ликовњацима у најужем избору су и три даме, Дивна Јеленковић, Даница Баста и Џоја Ратковић Гавела.
Шесторо их је у области музичке продукције, стваралаштва и интерпретације. У тој групи неприкосновен је Предраг Живковић Тозовац (1936) доајен, композитор више од стотину песама, аранжер, текстописац и извођач, жива легенда народне музике! Да ли ће се ту наћи и један од наших највећих композитора друге половине 20. века, аутор више од три стотинедела Вук Куленовић (1946), с обиром на тода поједини чланови комисије сматрају да више од две деценије живи и ради ван земље, као професор на Беркли колеџу у САД, остаје да се сачека. Дилема постоји и код ансамбла „Ренесанс”. Њих тројица, Драган Млађеновић Шекспир, Миомир Риситћ и Љубомир Димитријевић –Учитељ Љуба су оснивачи (1968) па би признање, у том случају, требало дати свој тројици(!) што би био преседан. У ужем је избору и Вера Злоковић, оснивач композитор и диригент, надалеко чувеног Ансамбла „Musica Antiqua”.
У области сценских уметности, где спадају драма, опера, балет и плес за сада је њих шесторо. Из сектора кинематографије и аудио-визуелног стваралаштва, уз аутора антологијских филмова Слободана Шијана, у најужем избору је и доајен филмске и ТВкамере, професор, истакнути сниматељ, осамдесетогодишњак Милорад Марковић, као и Зоран Јовановић, славни карикатуриста и аутор цртаних и анимираних филмова. Троје кандидата је из области научно- истраживачке и едукативне делатности, а двоје из области заштите културног наслеђа. Националну пензију би требало да добије и један кандидат из области уметничке фотографије. Међу већ добрознаним глумачким именима (Манојловић, Гутовић, Ејдус), разматрају се и кандидатуре истакнутих глумица филма и позоришта Весне Пећанац и Љиљане Драгутиновић.
Ипак, сасвим је извесно, сазнајемо, да по критеријумима комисије, нису прошла имена, неких, некад, славних водитеља и ТВ- звезда и модних креатора.
У сваком случају, предстоји још једно озбиљно „балансирање” списка свих кандидата из најужег избора. Евентуално скидање неких са листе, могао би да буде, као и прошле године - најдраматичнији чин!
М.Р.
објављено: 23.12.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου