Kupovina putem interneta u Srbiji porasla 300 odsto

BEOGRAD - Kupovina putem interneta sve je popularnija u Srbiji, naročito među mlađim stanovništvom, a broj onlajn mušterija u poslednjih godinu dana je utrostručen.

U godini koja izmiče, oko 600.000 stanovnika Srbije koristilo je internet da plati turističke aranžmane, avionske karte, polise osiguranja, kozmetiku, nakit, karte za sportske i kulturne manifestacije, računarsku i drugu tehničku opremu.

Državni sekretar za elektronske komunikacije, informaciono društvo i poštanski saobraćaj Stefan Lazarević rekao je Tanjugu da su ove godine onlajn kupci činili oko 16 odsto od ukupnog broja korisnika interneta.

On smatra da je na porast broja ljudi koji kupuju preko interneta uticalo unapređenje zakonske regulative, ali i porast korisnika interneta.

Maloprodajnu onlajn kupovinu nudi nekoliko stotina prodavnica u Srbiji, pojedini trgovački lanci, ali i sportske, kulturne, turističke i druge kompanije.

Kada je u pitanju poređenje sa drugim evropskim zemljama, Lazarević je rekao da je Srbija u oblasti onlajn trgovine u rangu sa zemljama regiona, ali da je to i dalje značajno ispod nivoa zemalja EU.

Zavod za statistiku još ne analizira udeo online prometa u ukupnoj trgovini, ali se procenjuje da je taj procenat takođe na nivou regiona, tačnije manji od 10 odsto u odnosu na ukupnu trgovinu.

Promet u okviru elektronske trgovine u Evropi u ovoj godini bio je oko 300 milijardi evra.

Lazarević smatra da će dolazak Pejpala u Srbiju unaprediti onlajn poslovanje i da se to može očekivati naredne godine.

Direktor Centra za razvoj Interneta Zoran Torbica izjavio je za Tanjug da je Zakon o deviznom poslovanju rešio mnoge probleme oko dolaska najjednostavnijeg i najpoznatijeg servisa na svetu za posredovanje u elektronskoj prodaji - Pejpala.

Torbica smatra da će 2013. godina biti veoma interesantna kada je u pitanju e-trgovina, jer je "kritičan" broj ljudi u Srbiji shvatio koliko može da se poveća "proizvodnja i izvoz" naših intelektualnih usluga za svet - mnogo više nego izvoz malina.

On očekuje veliki broj podsticaja, projekata i uopšte aktivnosti koje su vezane za razvoj e-trgovine i "svega onoga što bi trebalo da donese novac".

I savetnica za ekonomiju znanja i informaciono komunikacionih tehnologija (IKT) u Ministarstvu finansija i privrede Jasna
Matić takođe smatra da su ispunjeni svi uslovi za dolazak Pejpala u Srbiju pa se može očekivati da će građani Srbije lakše i jednostavnije kupovati preko interneta.

Bivša državna sekretarka za digitalnu agendu objasnila je da je Pejpal posrednički servis koji funkcioniše tako što korisnik otvori nalog, unese podatke o svojoj platnoj kartici i dalje prilikom plaćanja koristi isključivo svoj Pejpal nalog za kupovinu.
Ona je dodala da u Srbiji već postoje slični servisi koji pružaju usluge građanima poput MoneyBookers/Skrill ili Google Ćeckout.

Postoje više sajtova specijalizovanih za onlajn prodaju i kupovinu poput Limunda, Kupinda, e-dućana, kao i mnogobrojne prodavnice i trgovinski lanci, pozorišta, bioskopi i drugi servisi koji su omogućili građanima da na brži i lakši način dođu do željene robe klikom na tastaturu.

Primera radi, na sajtu Limundo na svakih pet minuta proda se jedna knjiga, na deset minuta jedan odevni predmet, na jedan sat tri para cipela ili dve do tri alatke ili mašine.

Pored proizvoda koji se mogu kupiti za "male pare", postoje i oni koji se kupuju za "malo bogatstvo", a jedan od tih primera je i bager Ljubisava Đokića, poznatijeg kao Džo Bagerista, koji je prodat na aukciji na sajtu Limundo za oko 100.000 evra, što je ujedno i najskuplja prodaja na tom sajtu.

Istraživanja su pokazala da su internet u ovoj godini najviše koristili građani koji imaju između 25 i 29 godina, a najmanje oni koji imaju više od 55 godina.

Prema istraživanju "Srbija 2.0 - Internet revolucija 2011/2012", blizu polovine ispitanika internet koristi više od pet sati dnevno, a gotovo 64 odsto građana mrežu je iskoristilo za neki oblik finansijskih transakcija, prodaje ili elektronsko poslovanje.

Stručnjaci ukazuju da se vrednost tržišta internet oglašavanja u Srbiji kreće između 15 i 20 miliona evra, znatno više nego u prethodnim godinama.