BEOGRAD - Visoka inflacija, pad privredne aktivnosti i nezaposlenost obeležili su ovu godinu i te probleme bi u sledećoj trebalo rešiti, rekao je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin koji je upoznao danas predstavnike dijaspore sa aktuelnim privrednim kretanjima i procenama efekata preduzetih ekonomskih mera.
Bugarin je, na sednici Poslovnog saveta za dijasporu PKS, naglasio da su, ipak, neki pozitivni efekti mera koje je preduzela Vlada Srbije vidljivi, jer se u dobroj meri uspelo sa stabilizacijom javnih finansija, a došlo je i do povećanja poreskih prihoda.
Mere koje je vlada preduzela doprinele su ukidanju mnogobrojnih agencija i uprava, ali to ipak nije dovelo do smanjenja troškova i broja zaposlenih, već samo do preraspodele, rekao je Bugarin. On je takođe ukazao da je ukidanje 138 parafiskalnih nameta pozitivno ali ne i dovoljno, pa bi u vremenu koje sledi trebalo u većoj meri raditi na skraćenju procedura i smanjenju troškova.
Bugarin je kazao da je u 2013. godini neophodan privredni rast između 4,5 i pet procenata kako bi bila ostvariva projekcija o povećanju Bruto domaćeg proizvoda od dva odsto pošto ćemo tekuću godinu završiti sa padom privredne aktivnosti od dva odsto.
On je podsetio da je Fiskalna strategija bazirana na rastu investicija pa je tako za 2013. godinu projektovan privredni rast od 7,9 odsto, u 2014. godini 6,4 odsto a u 2015. godini od 7,1 odsto. Nema konkretnih naznaka odakle će investicije doći i kakva je politika podsticanja investicija a takođe se ne pominje industrijska politika i kako prirodne i stvorene resurse staviti u funkciju ubrzanog rasta i privlačenja investitora, naveo je predsednik PKS.
Procene inflacije na nivou od 4,5 odsto do 2015. godine i procene nominalne promene kursa od dva procenta ukazuju na dugoročno opredeljenje za politiku aprecijacije kursa motivisanu visokim spoljnim dugom i jeftinijim zaduživanjem, što direktno vodi padu konkurentnosti i izvoza, rekao je Bugarin. On je podsetio da je na kraju septembra ove godine spoljni dug Srbije iznosio 24,8 milijardi evra, od čega je spoljni dug javnog sektora bio 10,9 milijardi evra, spoljni dug države 9,4 milijardi evra, spoljni dug NBS 1,6 milijardi evra a spoljni dug privatnog sektora 13,9 milijardi evra.
Učešće spoljnog duga u procenjenom BDP je 83,7 odsto, što ukazuje da je prekoračena granica visoke zaduženosti od 80 procenata prema kriterijumu Svetske banke, rekao je on. Prema njegovim rečima, procenjuje se da će spoljni dug Srbije u periodu 2013.-2015. godine rasti usled porasta spoljnog duga javnog sektora dok će se udeo tog duga u BDP -u smanjivati po osnovu prodaje dela državne imovine.
Međutim, kako je naveo, nije navedeno pod kojim se realnim kamatama očekuje novo zaduživanja kao i kako će se izbeći povećanje deviznog rizika usled intervalutnih turbulencija jer je zaduživanje dominantno u dolarima a prilivi države dominantno u dinarima i evrima.
Takođe, kako je rekao, nema naznaka da će se u narednim godinama preduzeti hitne i radikalne strukturne reforme koje će omogućiti svođenje prihoda i rashoda u održive okvire i koje će dovesti do funkcionalne, efikasne, jeftine i finansijski održive države.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου