Dr Mlađen Kovačević: Zbog kratkovidosti „vizionara” Srbija upada u sve dublju ekonomsku i društvenu krizu

BEOGRAD - Srbija više od dve decenije, a posebno u poslednje četiri godine upada u sve dublju ekonomsku i društvenu krizu koje se međusobno pospešuju. To najbolje ilustruje njen pad i vrlo nisko mesto na rang-listama zemalja po konkurentnosti.

Srbija je u poslednje četiri godine na tim listama pala za jedanaest mesta. Sada se nalazi tek na 95. mestu, a ispred nje su Crna Gora, Makedonija, pa čak i Albanija i Bosna i Hercegovina.

Da naša nevolja bude veća, Srbija pada i na rang-listama zemalja po intenzitetu odliva „mozgova”, kvalitetu obrazovanja, obuke zaposlenih uz rad, stanju u istraživačko-razvojnom radu i nauci uopšte.

Najnovija analiza Svetskog ekonomskog foruma potvrđuje da su od nas po intenzitetu odliva mozgova u goroj situaciji samo tri od ukupno 144 zemlje. I što je najtragičnije, Srbija je sada evropski rekorder i po stopi nezaposlenosti mladih ljudi.

Zbog siromaštva i pada životnog standarda sve većeg dela stanovnika i sve teže finansijske krize u zemlji, povećaće se procenat mladih koji neće moći da se školuje. Zato će se kvalifikaciona struktura, koja je i sada vrlo loša, dodatno pogoršati.

Stanje državnih institucija je, takođe, vrlo loše. Evropska komisija stalno ističe loše stanje u ovoj vitalnoj oblasti. Nacrte važnih zakona rade nekompetentni ljudi. Mnogi predlozi propisa usvajaju se „po hitnom postupku”.

Ne prihvataju se čak ni konstruktivni amandmani dati u skupštini, a propisi se izglasavaju preko „glasačke mašine” koju formiraju stranke na vlasti. Vlada ima znatno veću moć od parlamenta iako je po sastavu veoma heterogena zbog neprincipijelnih koalicija. Svako ministarstvo i svaki ministar dobija svoj „feud” u koji drugi koalicioni partneri ne mogu da „privire”.

Srbija je postala visokozadužena zemlja, jer je vrednost našeg duga prema inostranstvu u 2011. godini bila 2,1 puta veća od vrednosti izvoza robe i usluga u toj godini, dok je isplata glavnice i kamata iznosila 13 odsto godišnjeg BDP-a.

Pošto je u 2012. BDP realno smanjen za bar tri procenta, izvoz robe i usluga takođe će verovatno biti smanjen, pa će za 2012. navedeni pokazatelji biti još nepovoljniji. Vrlo je velika verovatnoća da će se ti odnosi i u narednih nekoliko godina pogoršavati, a to neminovno mora negativno uticati na budući rast i razvoj privrede.

Ogroman problem Srbije u narednim godinama biće nedostatak sredstava za investicije. One su za nas nasušna potreba, jer bez njih neće biti moguć razvoj privrede, rast njene konkurentnosti, smanjenje ogromne zaduženosti i vrlo visoke stope nezaposlenosti. Srbija je još vrlo nisko plasirana na rang-listi po nacionalnoj stopi štednje (u 2011. na 92. mestu).

S obzirom na činjenicu da je broj nezaposlenih u 2012. dodatno povećan, da je dostigao gotovo 800.000 lica, da je povećan broj onih koji rade, a platu ne dobijaju, da raste broj penzionera i da je inflacija vrlo visoka – životni standard velikog dela stanovništva biće osetno smanjen.

Muka je što su nam male šanse da se u narednih nekoliko godina sve to može promeniti u pozitivnom smeru. Zbog toga, ali i usled teške ekonomske krize u susednim i u zemljama EU, male su šanse da se priliv stranih investicija u Srbiju znatnije poveća.

Veliko je pitanje da li će Srbija moći da ostvari veći priliv sredstava po osnovu novog zaduživanja. Zbog svega toga preti realna opasnost da naše nacionalne stope štednje i investicija budu još manje, što bi moglo imati vrlo nepovoljne ekonomske i socijalne posledice.

Zbog pogrešnog modela reformi i kratkovidosti „vizionara” ekonomskih reformi i vrlo neracionalnog trošenja ogromnog deviznog priliva od 2001. do 2012, po svim osnovama, Srbija je dopala u položaj narkomanske zavisnosti od priliva stranog kapitala.

Zbog toga mora da zaključi stend-baj sporazum sa MMF-om, koji će verovatno „sugerisati” da se prodaju „Telekom”, Komercijalna banka, Aerodrom, „Energoprojekt”, deo EPS-a itd. Srbija je, potpuno neracionalno, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, prihvatila obavezu da, četiri godine po njegovoj ratifikaciji, pravnim i fizičkim licima iz zemalja EU počne da prodaje zemlju pod istim uslovima kao i našim građanima.

I pošto je cena zemlje u Vojvodini, Mačvi, a pogotovu na užem području Srbije desetak do dvadesetak puta niža, nego u zemljama EU, u slučaju ispunjenja te obaveze, Srbija će vremenom ostati bez najkvalitetnijeg zemljišta.

Zbog svega navedenog, Srbiji preti realna opasnost da relativno brzo postane savremena kolonija u Evropi