Evropska unija posrće.
Ogromni ekonomski problemi u kojima su se našle mnoge članice EU, na razmišljanje tera i već postojeće članice da je napuste.
U Moskvi se u ovom trenutku već razrađuje plan prisjedinjenja Srbije Ruskoj federaciji!
U tome prednjače skandinavske zemlje Švedska, Danska i Finska, koje planiraju da zajedno sa Norveškom formiraju nordijsku uniju.
Slična su razmišljanja i u Češkoj i Slovačkoj, pa i Sloveniji, kao i pribaltičkim zemljama članicama EU.
Male države shvataju, da ulaskom u EU su ustvari postali sluge Velike Britanije, Francuske i Nemačke.
Srbija u decembru, ako ispuni novo postavljene uslove, samo njih četiri ovoga puta, trebala bi da dobije datum za početak pregovora.
Hrvatska sa ruiniranom ekonomijom i nezaposlenošću najvećom u istoriji, spoljnim dugom, takođe, najvećim u istoriji, se sprema da uđe u EU, mada i građaninu Hrvatske sa osnovnom školom i te kako je jasno da se stvari nimalo neće promeniti na bolje.
U Srbiji je došlo do smene vlasti.
Na vlast su došle partije i ljudi koji su mahom bili na vlasti u 90-tim godinama.
A, ekipa eksperata iz raznih oblasti u Moskvi već razradjuju plan prisajedinjenja Srbije Rusiji. I već su pri kraju.
Srbija bi trebalo da postane 84. republika Ruske Federacije.
Dobri poznavalaci političkih i obaveštajnih prilika neće biti nimalo iznenađeni.
Čak i CIA i zapadne obaveštajne službe znaju za ovo.
S obzirom da su svi aduti, barem oni najači, koje su imali već ispucani, američka administracija i vlade Velike Britanije, Francuske i Nemačke su u šah poziciji.
Podrška stanovnika Srbije da udju u EU je opala ispod 40%, sprski pregovarački timovi majstorski balansiraju oko situacije na Kosovu i Metohiji, dobijajući na vremenu, a ekonomska pomoć Rusije Srbiji se stalno povećava.
Eventualna pobuna šiptarskih terorista na krajnjem jugu Srbije bi unapred bila osuđena na totalni vojni poraz, s obzirom na brojnost i snagu vojnih i žandarmerijskih jedinica na tim prostorima.
Na Muslimane u Raškoj oblasti i eventualno neku njihovu vojnu pobunu ne može se računati, u prvom redu, jer su malobrojni, a i većina tamošnjeg stanovništva je prosrpski orjentisana, što i dokazuje konstantna podrška Rasimu Ljajiću, umerenom političaru, okrenutom Beogradu.
Ekstremni elementi, ponajviše u Pentagonu zagovaraju munjevitu vojnu akciju i okupaciju Srbije.
Međutim, rizici ovakve operacije su preveliki, jer im je iz Rusije jasno stavljeno do znanja da će Rusija u tom slučaju pružiti svu moguću vojnu podršku Srbiji.
Oni koji na vlasti, naravno parama drže Mladjana Dinkića, predlažu da se Srbiji daju novi ekstra povoljni krediti i tako ona bar na neko vreme odvoji od Rusije.
Nakon što propadnu, a propašće pregovori Srbije i EU, biće dat ogroman novac medijima da utiču na javno mnjenje.
Političari u Srbiji će javno govoriti o prednostima unije sa Rusijom, a popriličan novac od strane Rusije bi bio uložen u privredu Srbije, naročito poljoprivredu.
Na proleće se planira raspisivanje referenduma, na kojem bi se, prema očekivanjima analitičara više od 70% gradjana Srbije sa pravom glasa, izjasnilo za to da Srbija bude republika Ruske Federacije.
Ubrzo nakon toga i parlamenti obeju država bi dali saglasnost.
Očekivani rok da se posao privede kraju jeste kraj avgusta 2013. godine.
ŠTA DOBIJA SRBIJA:
Srbija od svoje državnosti ne bi izgubila skoro ništa.
Zadržala bi svoja nacionalna obeležja, zastavu, grb, himnu.
Parlament i državno-društveno uređenje se ne bi suštinski promenilo.
Službeni jezik bi i dalje ostao srpski kao glavni, ali bi donošenjem amandmana na Ustav Srbije kao drugi službeni jezik bio uveden i ruski jezik.
Faktički Srbija bi imala veću autonomiju i od same Čečenije, Tarstana ili Jukatije.
Zadržala bi svoju vojsku, s tim što bi dobila najsavremenije naoružanje od Rusije i broj pripadnika VS bi bio uvećan za od prilike tri puta.
Sastav vojske bi ostao profesionalan.
Na planu ekonomije, dobila bi puno. Počev od poljoprivrede.
Jednostavno rečeno, Srbija ne bi bila u stanju da podmiri potrebe za hranom ruskog tržišta, pa čak i kada bi se obrađivalo 100% obradivih površina.
Hrana je u svetu sve skuplja, a Srbija bi uz pomoć Rusije uspela da obnovi svoju poljoprivredu, koja je namerno uništena i uništavana od strane zapada.
Hrana u samoj Srbiji je sada skuplja nego u zemljama članicama EU, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji…
Obnovom poljoprivrede, zaživela bi napuštena srpska sela.
Nezaposlenost bi drastično opala.
Natalitet bi počeo da povećava.
Iz Rusije bi u zamenu za hranu dobijali jeftine energente, naftu i gas, rude i ostale sirovine, koje bi srpska privreda mogla da koristi i da se pokrene.
Rusija, kao jedna od najmoćnijih zemalja na planeti, dobija pod svoju kontrolu najvažnije strateško mesto u Evropi, a samim tim, smanjuje opasnost od eventualne agresije na samu teritoriju Rusije, jer bi u tom slučaju Srbija morala biti prva na udaru, ukoliko dodje do eventualne agresije.
Preko teritorije Srbije prolazi i gasovod, pa bi Rusija faktički na svojoj teritoriji imala deo tog gasovoda, a zbog geostrateškog položaja Srbije, idealno mesto za račvanje gasovoda prema drugim evropskim zemljama.
Osim toga, Srbija bi bila most, ili „magacin“, za trgovinu sa zapadom ruskih proizvoda.
Prema rezoluciji 1244 SB UN Kosovo i Metohija su sastavni deo Srbije.
Dakle, ulaskom Srbije u Rusku Federaciju, Kosmet bi postao sastavni deo RF.
U tom slučaju Rusija ima legitimno pravo da upravlja svojom teritorijom.
U planu je da se napravi kompromis sa zapadnim silama.
Da na Kosmetu ostanu međunarodne snage, ali da se na Kosmet vrate organi vlasti Srbije (u tom slučaju Rusije), da Amerikanci ostanu u Bondstilu, ali da ne vrše nikakve vojne aktivnosti.
Rusija u pripravnosti ima više od 50.000 elitnih vojnika koji bi sa Vojskom Srbije kontrolisali Kosovo i Metohiju, jug Srbije.
Na samom jugu Srbije u vojnim bazama bi bilo stacionarano više od 15.000 ruskih vojnika od čega bi bila većina iz “SPECNAZ”-a.
Da je u pitanju trgovina velikih, a preko leđa malih, stoji činjenica da su Amerikanci spremni da „zažmure“, jer, bi dobili odrešene ruke da Siriju stave pod svoj patronat, dakle sirijski predsednik Asad bi izgubio rusku podršku, a onda naravno bi usledila vazdušna intervencija zapada, slična onoj u Libiji.
Takodje, Rusija bi ostala po strani u eventualnom sukobu Izraela i Sjedinjenih Država sa Iranom, a za uzvrat Amerika i EU bi se odrekli Kosmeta.
Hašim Tači bi bio optužen i bilo bi mu suđeno za trgovinu ljudskim organima i ratne zločine u vreme kada je bio vrhovni komandant terorističke UČK.
S obzirom da nezaposlenost na Kosmetu među Albancima je ogromna, što je potencijalni izvor bunta i pobuna, Rusija bi uložila u ekonomiju Kosmeta i uposlila deo stanovništva.
Planira se da Kosmet bude neka vrsta „mosta“ figurativnog, za tobožnju vojnu i ekonomsku saradnju Rusije i zapada.
Planovi za stvaranje Velike Albanije bi pali u vodu, a svim Albancima sa Kosmeta bi bili dati ruski pasoši.
Naravno, tu se ne sme zanemariti profit koji se ostvaruje od trgovine narkoticima i oružjem, a primat u tome bi i dalje imala CIA i zapadne obaveštajne službe.
Vladajuće strukture u Podgorici, počev od Mila Đukanovića su izuzetno potkupljive.
U Crnoj Gori, naročito primorju ogroman kapital poseduju Rusi.
Ruski kapital, koji se nalazi u Crnoj Gori je više nego dovoljan da se potkupi i onako korumpirana crnogorska vlast.
Drugo rešenje, koje je jeftinije i realnije, jeste da se finansiraju opozicione partije predvođene Medojevićem, a nakon smene vlasti, kupi luka Bar.
Preko luke Bar, Rusija bi imala i skoro pa direktan pristup svojoj teritoriji, Srbiji.
Srbima, "nebeskom narodu" kakvim vidimo sebe, (a pri tom, pored naše "pameti", sporo pamtimo i još brže zaboravljamo"), ovih dvanaestak godina je kao sinonim za državu koja nema svoju politiku, već se povija kao list na vetru, a zaslugom pojedinih naših vođa biva prodavana za male pare
Ogromni ekonomski problemi u kojima su se našle mnoge članice EU, na razmišljanje tera i već postojeće članice da je napuste.
U Moskvi se u ovom trenutku već razrađuje plan prisjedinjenja Srbije Ruskoj federaciji!
U tome prednjače skandinavske zemlje Švedska, Danska i Finska, koje planiraju da zajedno sa Norveškom formiraju nordijsku uniju.
Slična su razmišljanja i u Češkoj i Slovačkoj, pa i Sloveniji, kao i pribaltičkim zemljama članicama EU.
Male države shvataju, da ulaskom u EU su ustvari postali sluge Velike Britanije, Francuske i Nemačke.
Srbija u decembru, ako ispuni novo postavljene uslove, samo njih četiri ovoga puta, trebala bi da dobije datum za početak pregovora.
Hrvatska sa ruiniranom ekonomijom i nezaposlenošću najvećom u istoriji, spoljnim dugom, takođe, najvećim u istoriji, se sprema da uđe u EU, mada i građaninu Hrvatske sa osnovnom školom i te kako je jasno da se stvari nimalo neće promeniti na bolje.
U Srbiji je došlo do smene vlasti.
Na vlast su došle partije i ljudi koji su mahom bili na vlasti u 90-tim godinama.
A, ekipa eksperata iz raznih oblasti u Moskvi već razradjuju plan prisajedinjenja Srbije Rusiji. I već su pri kraju.
Srbija bi trebalo da postane 84. republika Ruske Federacije.
Dobri poznavalaci političkih i obaveštajnih prilika neće biti nimalo iznenađeni.
Čak i CIA i zapadne obaveštajne službe znaju za ovo.
S obzirom da su svi aduti, barem oni najači, koje su imali već ispucani, američka administracija i vlade Velike Britanije, Francuske i Nemačke su u šah poziciji.
Podrška stanovnika Srbije da udju u EU je opala ispod 40%, sprski pregovarački timovi majstorski balansiraju oko situacije na Kosovu i Metohiji, dobijajući na vremenu, a ekonomska pomoć Rusije Srbiji se stalno povećava.
Eventualna pobuna šiptarskih terorista na krajnjem jugu Srbije bi unapred bila osuđena na totalni vojni poraz, s obzirom na brojnost i snagu vojnih i žandarmerijskih jedinica na tim prostorima.
Na Muslimane u Raškoj oblasti i eventualno neku njihovu vojnu pobunu ne može se računati, u prvom redu, jer su malobrojni, a i većina tamošnjeg stanovništva je prosrpski orjentisana, što i dokazuje konstantna podrška Rasimu Ljajiću, umerenom političaru, okrenutom Beogradu.
Ekstremni elementi, ponajviše u Pentagonu zagovaraju munjevitu vojnu akciju i okupaciju Srbije.
Međutim, rizici ovakve operacije su preveliki, jer im je iz Rusije jasno stavljeno do znanja da će Rusija u tom slučaju pružiti svu moguću vojnu podršku Srbiji.
Oni koji na vlasti, naravno parama drže Mladjana Dinkića, predlažu da se Srbiji daju novi ekstra povoljni krediti i tako ona bar na neko vreme odvoji od Rusije.
Nakon što propadnu, a propašće pregovori Srbije i EU, biće dat ogroman novac medijima da utiču na javno mnjenje.
Političari u Srbiji će javno govoriti o prednostima unije sa Rusijom, a popriličan novac od strane Rusije bi bio uložen u privredu Srbije, naročito poljoprivredu.
Na proleće se planira raspisivanje referenduma, na kojem bi se, prema očekivanjima analitičara više od 70% gradjana Srbije sa pravom glasa, izjasnilo za to da Srbija bude republika Ruske Federacije.
Ubrzo nakon toga i parlamenti obeju država bi dali saglasnost.
Očekivani rok da se posao privede kraju jeste kraj avgusta 2013. godine.
ŠTA DOBIJA SRBIJA:
Srbija od svoje državnosti ne bi izgubila skoro ništa.
Zadržala bi svoja nacionalna obeležja, zastavu, grb, himnu.
Parlament i državno-društveno uređenje se ne bi suštinski promenilo.
Službeni jezik bi i dalje ostao srpski kao glavni, ali bi donošenjem amandmana na Ustav Srbije kao drugi službeni jezik bio uveden i ruski jezik.
Faktički Srbija bi imala veću autonomiju i od same Čečenije, Tarstana ili Jukatije.
Zadržala bi svoju vojsku, s tim što bi dobila najsavremenije naoružanje od Rusije i broj pripadnika VS bi bio uvećan za od prilike tri puta.
Sastav vojske bi ostao profesionalan.
Na planu ekonomije, dobila bi puno. Počev od poljoprivrede.
Jednostavno rečeno, Srbija ne bi bila u stanju da podmiri potrebe za hranom ruskog tržišta, pa čak i kada bi se obrađivalo 100% obradivih površina.
Hrana je u svetu sve skuplja, a Srbija bi uz pomoć Rusije uspela da obnovi svoju poljoprivredu, koja je namerno uništena i uništavana od strane zapada.
Hrana u samoj Srbiji je sada skuplja nego u zemljama članicama EU, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji…
Obnovom poljoprivrede, zaživela bi napuštena srpska sela.
Nezaposlenost bi drastično opala.
Natalitet bi počeo da povećava.
Iz Rusije bi u zamenu za hranu dobijali jeftine energente, naftu i gas, rude i ostale sirovine, koje bi srpska privreda mogla da koristi i da se pokrene.
Rusija, kao jedna od najmoćnijih zemalja na planeti, dobija pod svoju kontrolu najvažnije strateško mesto u Evropi, a samim tim, smanjuje opasnost od eventualne agresije na samu teritoriju Rusije, jer bi u tom slučaju Srbija morala biti prva na udaru, ukoliko dodje do eventualne agresije.
Preko teritorije Srbije prolazi i gasovod, pa bi Rusija faktički na svojoj teritoriji imala deo tog gasovoda, a zbog geostrateškog položaja Srbije, idealno mesto za račvanje gasovoda prema drugim evropskim zemljama.
Osim toga, Srbija bi bila most, ili „magacin“, za trgovinu sa zapadom ruskih proizvoda.
Prema rezoluciji 1244 SB UN Kosovo i Metohija su sastavni deo Srbije.
Dakle, ulaskom Srbije u Rusku Federaciju, Kosmet bi postao sastavni deo RF.
U tom slučaju Rusija ima legitimno pravo da upravlja svojom teritorijom.
U planu je da se napravi kompromis sa zapadnim silama.
Da na Kosmetu ostanu međunarodne snage, ali da se na Kosmet vrate organi vlasti Srbije (u tom slučaju Rusije), da Amerikanci ostanu u Bondstilu, ali da ne vrše nikakve vojne aktivnosti.
Rusija u pripravnosti ima više od 50.000 elitnih vojnika koji bi sa Vojskom Srbije kontrolisali Kosovo i Metohiju, jug Srbije.
Na samom jugu Srbije u vojnim bazama bi bilo stacionarano više od 15.000 ruskih vojnika od čega bi bila većina iz “SPECNAZ”-a.
Da je u pitanju trgovina velikih, a preko leđa malih, stoji činjenica da su Amerikanci spremni da „zažmure“, jer, bi dobili odrešene ruke da Siriju stave pod svoj patronat, dakle sirijski predsednik Asad bi izgubio rusku podršku, a onda naravno bi usledila vazdušna intervencija zapada, slična onoj u Libiji.
Takodje, Rusija bi ostala po strani u eventualnom sukobu Izraela i Sjedinjenih Država sa Iranom, a za uzvrat Amerika i EU bi se odrekli Kosmeta.
Hašim Tači bi bio optužen i bilo bi mu suđeno za trgovinu ljudskim organima i ratne zločine u vreme kada je bio vrhovni komandant terorističke UČK.
S obzirom da nezaposlenost na Kosmetu među Albancima je ogromna, što je potencijalni izvor bunta i pobuna, Rusija bi uložila u ekonomiju Kosmeta i uposlila deo stanovništva.
Planira se da Kosmet bude neka vrsta „mosta“ figurativnog, za tobožnju vojnu i ekonomsku saradnju Rusije i zapada.
Planovi za stvaranje Velike Albanije bi pali u vodu, a svim Albancima sa Kosmeta bi bili dati ruski pasoši.
Naravno, tu se ne sme zanemariti profit koji se ostvaruje od trgovine narkoticima i oružjem, a primat u tome bi i dalje imala CIA i zapadne obaveštajne službe.
Vladajuće strukture u Podgorici, počev od Mila Đukanovića su izuzetno potkupljive.
U Crnoj Gori, naročito primorju ogroman kapital poseduju Rusi.
Ruski kapital, koji se nalazi u Crnoj Gori je više nego dovoljan da se potkupi i onako korumpirana crnogorska vlast.
Drugo rešenje, koje je jeftinije i realnije, jeste da se finansiraju opozicione partije predvođene Medojevićem, a nakon smene vlasti, kupi luka Bar.
Preko luke Bar, Rusija bi imala i skoro pa direktan pristup svojoj teritoriji, Srbiji.
Srbima, "nebeskom narodu" kakvim vidimo sebe, (a pri tom, pored naše "pameti", sporo pamtimo i još brže zaboravljamo"), ovih dvanaestak godina je kao sinonim za državu koja nema svoju politiku, već se povija kao list na vetru, a zaslugom pojedinih naših vođa biva prodavana za male pare
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου