Убудуће ће бити три градска и три приградска основна суда
Број судова у Београду биће повећан.
Уместо једног градског (Први основи суд, који је објединио ранијих пет општинских судова) и једног приградског суда (Други основни суд, који је пак објединио четири ранија приградска суда), престоница би, уколико буде усвојен предлог радне групе Министарства правде за израду мреже судова, добила још четири суда. Овим предлогом предвиђено је да на територији „ужег” Београда раде три основна суда: Први, Други и Трећи, као и да буде основано исто толико приградских судова – у Лазаревцу, Обреновцу и Младеновцу, који би обухватао и подручје општине Сопот, који је до 2010. године имао свој општински суд.
С обзиром на критеријуме којима се руководила радна група Министарства правде за израду радне верзије овог закона, број предмета који је раније имао суд у Сопоту био је довољан за две до три судије, уместо раније предвиђених шест.
Према речима Виде Петровић-Шкеро, председнице радне групе Министарства правде за израду мреже судова и судије Врховног касационог суда, приликом израде поменутог предлога, поштовани су критеријуми које је ова група раније дефинисала.
– Приликом дефинисања критеријума посебно се водило рачуна о томе да судови у Србији што боље функционишу. Конкретно, не може суд добро да ради када истражни судија кривичног одељења има у раду близу 900 предмета као што је то случај у Првом основном суду. Овај суд је преоптерећен предметима и то тако више не може да функционише – каже за „Политику” Вида Петровић-Шкеро.
Уколико буде усвојен овакав предлог радне групе Министарства правде поставља се питање које судије и на који начин ће бити распоређене на рад у нове судове, али и како ће бити распоређивани предмети.
Ово питање је посебно важно јер о њему, као и о распоређивању судија, избору председника судова, вредновању судија, треба да одлучују Високи савет судства који има потпуни легалитет и легитимитет, а он је у истом саставу чланова из реда судија, као и раније иако су његов лош рад констатовале и релевантне европске институције. Иста је ситуација и са Државним већем тужилаца. Осим легитимитета ових тела, споран је и њихов легалитет.
Пред Уставним судом, са тим у вези, налазе се уставне жалбе враћених судија и тужилаца којима се тражи поништење одлука Народне скупштине о избору чланова ових правосудних тела и о расписивању нових избора за њих. Током прошлогодишњих правосудних избора није било омогућено трећини судија и заменика тужилаца, нити да гласају за кандидате ових тела, нити да сами буду кандидати.
Незванично сазнајемо да ће судије на рад у новоформиране судове распоређивати Високи савет судства. Према истим информацијама, предмети који су до сада били у надлежности Првог и Другог основног суда „прелазиће” у надлежност новоформираних судова према месној надлежности. То значи да ће, рецимо, за тужбу коју је поднео становник Новог Београда, уместо досадашњег Првог, убудуће бити надлежан Трећи основни суд.
С обзиром на то да прелазе у надлежност новог суда, предмети у раду биће додељивани новом судском већу, односно судији појединцу, у зависности од њихове врсте. То значи да ће бити потребно време да „нове” судије почну да поступају по њима.
„Политикин” саговорник упућен у израду нове мреже судова који је желео да остане анониман, објашњава да то, ипак, неће представљати већи проблем.
Будући да су судије у појединим судовима, попут Првог основног и Другог основног суда у Београду, преоптерећене, нарочито у кривичној материји у којој предмети застаревају, и да је много времена изгубљено током претходне реформе, много је важније пажљиво побољшати судску мрежу. Смањити време и издатке за путовања до суда, и то како из буџета, тако и из џепова грађана, смањити неравномерну оптерећеност судија и судова, која се до апсурдних размера увећала у последње три године. Важно је успоставити нову мрежу судова у којој ће судови ефикасније и боље да раде – наводи наш саговорник.
Уместо једног градског (Први основи суд, који је објединио ранијих пет општинских судова) и једног приградског суда (Други основни суд, који је пак објединио четири ранија приградска суда), престоница би, уколико буде усвојен предлог радне групе Министарства правде за израду мреже судова, добила још четири суда. Овим предлогом предвиђено је да на територији „ужег” Београда раде три основна суда: Први, Други и Трећи, као и да буде основано исто толико приградских судова – у Лазаревцу, Обреновцу и Младеновцу, који би обухватао и подручје општине Сопот, који је до 2010. године имао свој општински суд.
С обзиром на критеријуме којима се руководила радна група Министарства правде за израду радне верзије овог закона, број предмета који је раније имао суд у Сопоту био је довољан за две до три судије, уместо раније предвиђених шест.
Према речима Виде Петровић-Шкеро, председнице радне групе Министарства правде за израду мреже судова и судије Врховног касационог суда, приликом израде поменутог предлога, поштовани су критеријуми које је ова група раније дефинисала.
– Приликом дефинисања критеријума посебно се водило рачуна о томе да судови у Србији што боље функционишу. Конкретно, не може суд добро да ради када истражни судија кривичног одељења има у раду близу 900 предмета као што је то случај у Првом основном суду. Овај суд је преоптерећен предметима и то тако више не може да функционише – каже за „Политику” Вида Петровић-Шкеро.
Уколико буде усвојен овакав предлог радне групе Министарства правде поставља се питање које судије и на који начин ће бити распоређене на рад у нове судове, али и како ће бити распоређивани предмети.
Ово питање је посебно важно јер о њему, као и о распоређивању судија, избору председника судова, вредновању судија, треба да одлучују Високи савет судства који има потпуни легалитет и легитимитет, а он је у истом саставу чланова из реда судија, као и раније иако су његов лош рад констатовале и релевантне европске институције. Иста је ситуација и са Државним већем тужилаца. Осим легитимитета ових тела, споран је и њихов легалитет.
Пред Уставним судом, са тим у вези, налазе се уставне жалбе враћених судија и тужилаца којима се тражи поништење одлука Народне скупштине о избору чланова ових правосудних тела и о расписивању нових избора за њих. Током прошлогодишњих правосудних избора није било омогућено трећини судија и заменика тужилаца, нити да гласају за кандидате ових тела, нити да сами буду кандидати.
Незванично сазнајемо да ће судије на рад у новоформиране судове распоређивати Високи савет судства. Према истим информацијама, предмети који су до сада били у надлежности Првог и Другог основног суда „прелазиће” у надлежност новоформираних судова према месној надлежности. То значи да ће, рецимо, за тужбу коју је поднео становник Новог Београда, уместо досадашњег Првог, убудуће бити надлежан Трећи основни суд.
С обзиром на то да прелазе у надлежност новог суда, предмети у раду биће додељивани новом судском већу, односно судији појединцу, у зависности од њихове врсте. То значи да ће бити потребно време да „нове” судије почну да поступају по њима.
„Политикин” саговорник упућен у израду нове мреже судова који је желео да остане анониман, објашњава да то, ипак, неће представљати већи проблем.
Будући да су судије у појединим судовима, попут Првог основног и Другог основног суда у Београду, преоптерећене, нарочито у кривичној материји у којој предмети застаревају, и да је много времена изгубљено током претходне реформе, много је важније пажљиво побољшати судску мрежу. Смањити време и издатке за путовања до суда, и то како из буџета, тако и из џепова грађана, смањити неравномерну оптерећеност судија и судова, која се до апсурдних размера увећала у последње три године. Важно је успоставити нову мрежу судова у којој ће судови ефикасније и боље да раде – наводи наш саговорник.
објављено: 07.12.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου