Πάντα εν σοφία εποίησας… Οι τροφές μας δείχνουν, ΠΟΥ ωφελούν.

Η τροφή σαν φάρμακο

Τα Κόκκινα Φασόλια (Kidney beans) (Kidney = Nεφρό): πραγματικά μπορούν να θεραπεύσουν και να βοηθήσουν στη διατήρηση της καλής νεφρικής λειτουργίας – και μοιάζουν ακριβώς όπως τα ανθρώπινα νεφρά.

Το Καρύδι  μοιάζει με έναν μικρό εγκέφαλο, ένα αριστερό και ένα δεξίημισφαίριο, τον άνω και κάτω εγκέφαλο και την παρεγκεφαλίδα. Ακόμα και οι ρυτίδες ή οι πτυχώσεις στο καρύδι είναι ακριβώς όπως ο φλοιός του εγκεφάλου μας. Γνωρίζουμε σήμερα ότι τα καρύδια βοηθούν στην ανάπτυξη του εγκεφάλου και την εγκεφαλική λειτουργία.

Το Καρότο: Η διατομή του καρότου μοιάζει με το ανθρώπινο μάτι. Η κόρη, η ίριδα και οι ακτινοβολούσες γραμμές μοιάζουν ακριβώς όπως το ανθρώπινο μάτι. Η επιστήμη παραδέχεται σήμερα ότι τα καρότα ενισχύουν σε μεγάλο βαθμό τη ροή του αίματος στα μάτια και ενισχύουν γενικά την λειτουργία των ματιών.

Το Σέλινο: μοιάζει με τα οστά. Το σέλινο στοχεύει ειδικά στην ενδυνάμωση και την αντοχή των οστών. Τα οστά είναι φτιαγμένα με 23% Νάτριο και αυτό το τρόφιμο-λαχανικό εμπεριέχει 23% Νάτριο. (Σύμπτωση;;;) Αν δεν έχετε αρκετό νάτριο στη διατροφή σας, το σώμα τραβά από τα οστά, καθιστώντας τα αδύναμα. Τα τρόφιμα με νάτριο, όπως το σέλινοτροφοδοτεί με τα απαραίτητα, τις σκελετικές ανάγκες του σώματος.

Το Αβοκάντο: στοχεύει στην υγεία και στη καλή λειτουργία της μήτρας και του τραχήλου της μήτρας της γυναίκας, που μοιάζει ακριβώς όπως αυτά τα όργανα της γυναίκας την περίοδο της εγκυμοσύνης. Τα Αβοκάντο βοηθούν τις γυναικείεςορμόνες να έλθουν σε ισορροπία, να ρίξει ανεπιθύμητο βάρος μετά τη γέννηση, και την αποτροπή του καρκίνου του τραχήλου της μήτρας. Παίρνει ακριβώς εννέα μήνες για να αναπτυχθεί ένα αβοκάντο από άνθος μέχρι να μεταμορφωθεί σε ώριμο φρούτο.

Τα σύκα: υποκαθιστούν τους όρχεις και είναι γεμάτα από σπόρους και κρέμονται ανά ζεύγη, όταν μεγαλώνουν. Τα σύκα αυξάνουν την κινητικότητα των αρσενικών(+) σπερματοζωαρίων, (το μυστικό να κάνεις αγόρια;;;), καθώςαυξάνουν και τον αριθμό των σπερματοζωαρίων, για βοηθήσουν, να ξεπεραστεί η ανδρική στειρότητα.

Το μανιτάρι: Εάν κόψουμε ένα μανιτάρι στη μέση βλέπουμε ότι μοιάζει με το ανθρώπινο αυτί. Τα μανιτάρια, έχει βρεθεί ότι, μπορούν να βοηθήσουν τη βελτίωση της ακοής, όπως ακόμη, τα μανιτάρια είναι ένα από τα λίγα τρόφιμα που περιέχουν βιταμίνη D. Η συγκεκριμένη βιταμίνη είναι σημαντική για υγιή οστά, η οποία ισχυροποιεί ακόμα και τα μικροσκοπικά οστάρια που βρίσκονται μέσα στο αυτί τα οποία μεταδίδουν τον ήχο προς τον εγκέφαλο.

Τα σταφύλια: Οι πνεύμονές μας αποτελούνται από «κλαδιά» αεραγωγών που ολοένα οδηγούνται σε λεπτότερους αεραγωγούς οι οποίοι τελειώνουν σε μικροσκοπικές δέσμες ιστών που ονομάζονται κυψελίδες. Αυτές οι κυψελίδες, οι οποίες μοιάζουν με τσαμπιά από σταφύλια , επιτρέπουν να περάσει το οξυγόνο από τους πνεύμονες στο αίμα. Μια διατροφή υψηλή σε φρέσκα φρούτα, όπως τα σταφύλια,(σταφυλοθεραπεία) έχει αποδειχθεί ότι μειώνει τον κίνδυνο καρκίνου του πνεύμονα και το εμφύσημα. Οι σπόροι σταφυλιών περιέχουν επίσης μια χημική ουσία που ονομάζεται proanthocyanidin, η οποία φαίνεται να μειώνει τη δριμύτητα του αλλεργικού άσθματος

Ginger (η πιπερόριζα): Αυτή συνήθως πωλείται στα σούπερ μάρκετ, και φαίνεται πως συχνά η εξωτερική της εμφάνιση μοιάζει με το στομάχι. Έτσι ενδιαφέρον είναι ότι ένα από τα μεγαλύτερα πλεονεκτήματά της είναι η υποβοήθηση της πέψης. Οι Κινέζοι την χρησιμοποιούν, για πάνω από 2.000 χρόνια, να ηρεμούν το στομάχι τους και για την θεραπεία της ναυτίας, ενώ είναι επίσης μια δημοφιλής θεραπεία για κινητικά προβλήματα-ασθένειες.

Οι Γλυκοπατάτες: Οι γλυκοπατάτες μοιάζουν με το πάγκρεας και πράγματι επιφέρουν ισορροπία στο γλυκαιμικό δείκτη των διαβητικών

Οι Ελιές: Οι ελιές βοηθούν στην καλή υγεία και στην καλή λειτουργία των ωοθηκών, μιάς και μοιάζουν με αυτές.

Ikarija, grčko ostrvo na kojem ljudi zaborave da umru

D. Milojković | 31. 10. 2012. - 17:32h | Foto: Shutterstock | Komentara: 13

Grčko ostrvo Ikarija, sa površinom od oko 150 kvadratnih kilometara i 10.000 stanovnika, oko 50 kilometara udaljeno od obala Turske, spominje se još u Ilijadi. Danas, ovo je jedno od mesta koja izazivaju interesovanje naučnika zbog činjenice da je prosečan ljudski vek na njemu znatno duži nego inače. Muškarac ima četiri puta više izgleda da doživi 90. godinu na Ikariji nego u SAD, a i to u znatno boljem zdravlju.

Ikraija je ostrvo površine oko 150 kvadratnih kilometara, 50 km udaljeno od Turske

Neka vrsta lokalne legende već je postala priča o Stamatisu Moratisu (96), iseljeniku u SAD sa ovog ostrva, kome su američki lekari u 60. godini konstatovali rak pluća. Umesto da se leči, odlučio je da se vrati na rodno ostrvo i da mirno umre na zemlji predaka. Lekari su mu davali šest meseci života, ali on se uz domaću hranu, crno vino, društvo rođaka i prijatelja iz detinjstva, oporavio i izlečio, a s vremenom je postao i jedan od najboljih proizvođača vina na Ikariji.

Kada je nedavno, prilikom posete odrasloj deci u SAD, odlučio da obiđe svoje nekadašnje lekare i zamoli ih da mu objasne njegovo isceljenje, konstatovao je da da niko do njih više nije među živima.

Ovu simpatičnu priču, koju prenosi i “Njujork tajms”, svojata čitavo ostrvo, a mnogi starci sa Ikrarije će je rado ispričati kao svoju.

Uzroka za Moratisov čudesni oporavak i za veliki broj 90-godišnjaka, pa i stogodišnjaka na Ikariji, po svoj prilici, ima više.

Tu su čist morski vazduh, mediteranska dijeta, domaće vino i nezagađena hrana, med i lekovito bilje, umeren fizički rad u bašti i vinogradu, spor tempo života, odsustvo stresa, obilje zdravog sna, zdrava društvena klima i redovno druženje sa prijateljima i rođacima. Ništa od toga, međutim, najverovatnije ne bi bilo dovoljno samo po sebi.

Susedni Samos, recimo, ima potpuno istu klimu i vazduh, i ishrana je gotovo ista, ali tamošnji životni vek nije ništa duži od prosečnog za Grčku.

Recept za dug život: Popodnevna dremka...

Ikarija je sačuvala nezagađenu prirodu i spor tempo života  

Zbog nepovoljnih vetrova i nedostatka prirodnih luka, Ikarija je tokom istorije uglavnom morala da bude samodovoljna u svakom pogledu. Po strani od savremenih tokova je ostala sve do danas.

Zbog toga većina tamošnjeg stanovništva sebi može da priušti miran jutarnji san i dug popodnevni odmor, povrće iz bašte koju svojim rukama obrađuje i vino iz sopstvenog vinograda. Tu su i koza u štali i prase u oboru, pa i uprkos velikoj nezaposlenosti, oko 40 odsto, ljudi se ne osećaju ugroženim.

U većini domaćinstava zajedno žive tri generacije. Rođaci i komšije se međusobno pomažu, a većina, osim osnovnog zanimanja i bašte koju obrađuje, ima i poneki zanat ili veštinu kojima ostvaruje dopunski prihod: električarski, šnajderski, vodoinstalaterski...

Na kraju, kao što pokazuju i iskustva sa drugih mesta na kojima se izuzetno dugo živi - Okinava, Kavkaz, planina Nuoro na Siciliji, ili poluostrvo Nikoja na Kostariki - bitna je i činjenica da starci predstavljaju cenjeni deo društvene zajednice. Nisu skrajnuti i usamljeni, već su do poznih godina akivni i uključeni u sva društvena zbivanja.

To im daje ono što se na Okinavi naziva "ikigai" - razlog da ujutro ustanu iz kreveta - a na Kostariki "plan de vida" - plan života - odnosno kako bismo mi rekli, životni smisao.

Naučnici veruju da recept za dugovečnost predstavlja kombinacija svih ovih faktora, dok sami Ikarijani svoju dugovečnost najčešće pripisuju domaćem crnom vinu, ili uopšte nemaju pojma čime bi je objasnili.

- Stvarno ne znam. Možda prosto zaboravimo da umremo - smatra jedna tamošnja baka.

Četvrti festival vina

Vinski turizam je važan segment turističke ponude zemalja u okruženju, a Srbija koja ima dugu tradiciju vinarstva, deo je te regionalne ponude. To je istaknuto na konferenciji za novinare u Privrednoj komori Srbije povodom četvrtog Festivala vina 10. novembra u Lazarevcu.

Festival vina u rubnoj beogradskoj opštini Lazarevac, mnogo poznatijoj po rudarskom basenu Kolubara i proizvodnji uglja, jedna je od malobrojnih neprofitnih manifestacija, koja promoviše srpsko vinogradarstvo. Istovremeno, opština Lazarevac je jedina u Beogradu koja u budžetu planira sredstva za širenje vinograda i investiranje u agrotehniku. Festival vina obogaćuje turističku ponudu grada, u kojoj, prema anketama turista, gastronomija ima značajno mesto. A bez vina, bez obzira da li se svrstava u prehrambene artikle ili ne, uživanje u hrani je postalo nezamislivo.

Srbija danas pod vinogradima ima samo trećinu površine koja po svim karakteristikama predstavlja idealno tlo za gajenje grožđa. Stoga, više od 70 članova Udruženja vinogradara i vinara, koje je organizator manifestacije, nastoji da uz pomoć države i regulative, zemlji vrati epitet konkurentskog vinskog proizvođača. Na ovogodišnjem Festivalu vina biće 42 izlagača, a degustiraće se oko 150 vrsta vina – kaže Miloš Bojić, član opštinskog Veća Lazarevca.

„U prilog ovoj manifestaciji je podataka da je iz godine u godinu sve više kako izlagača, tako i posetilaca. Festival vina je značajan za poljoprivredni, odnosno privredni razvoj opštine, a doprinosi i afirmaciji vinogradarstva i vinarstva na ovoj teritoriji“.

Mnogima nije poznato da vinogradarstvo u ovom kraju ima dugu tradiciju. Krajem 19. veka, na teritoriji današnje opštine Lazarevac bilo je više od 240 hektara vinove loze, a danas je šest puta manje. Među obnovljenim su i vinogradi u selu Zeoke, gde se proizvodi i istoimeno vino. Najstariji pisani podatak je turski katastarski popis iz 1428. godine u kome se pominje selo Zeoke sa 12 domaćinstava koja su plaćala ušur 15 groša na tri vedra šire. Od tada do danas vinogradarstvo, i pored industrijalizacije, na prostoru Zeoka nije prekidalo tradiciju.

Gde je vino, tu je i pesma. Kao i prošle godine i za ovogodišnji Festivalu vina raspisan je konkurs za najlepše, neobjavljene stihove o vinu. Sve ranije, nagrađene pesme su publikovane – priča Radosav Čvorović, predsednik Udruženja vinara Zeočki vinogradi.

„Prvi put je u našem izdavaštvu objavljena knjiga Vinopev, zbirka srpske poezije o vinu. Priredio je Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije i ona će biti predstavljena 10. novembra na Festivalu“.
Manifestacija je bila inspiracija i likovnim umetnicima, a prvi put će, sa blagoslovom vladike šumadijskog Jovana, biti promovisano tzv. liturgisjko vino koje se pravi u crkvi u Lazarevcu.

Autor Jelena Gligorić

Η Ελληνική Βιομηχανία Ζάχαρης στα χέρια Σέρβων

TΟ Κόστιτς αγοράζει την Ελληνική Ζάχαρη», σύμφωνα με δημοσίευμα του «Novi Magazin» ενώ έχει ξαναζητήσει άδεια από την Επιτροπή Ανταγωνισμού της Σερβίας» για την εξαγορά του 82,33% της ΕΒΖ, άρα και των δύο εργοστασίων της σε Ζάμπαλι(Zabalj) και...


Σρβένκα(Crvenka). Την άδεια τη χρειάζεται ο κ. Κόστιτς, αφού η Sunoco σε μία τέτοια περίπτωση θα ελέγχει περίπου το 80% της σερβικής αγοράς ζάχαρης και θα κυριαρχεί μίας μονοπωλιακής κατάστασης, λόγος για τον οποίο «δεν είχε πάρει την άδεια την πρώτη φορά». Σημειώνεται ότι τον Ιανουάριο του 2012, η Επιτροπή Ανταγωνισμού της Σερβίας είχε απαγορεύσει στη Sunoco του κ. Κόστιτς να καταθέσει προσφορά στον προηγούμενο διαγωνισμό πώλησης της ΕΒΖ. Αλλά η Sunoco προσέφυγε στα δικαστήρια και αυτά αποφάσισαν την επανεξέταση της ακυρωτικής απόφασης.

Grčka: Generalni štrajk 6. i 7. novembra

Dva vodeća sindikata, koja predstavljaju zaposlene u državnoj administraciji i privatnom sektoru, pozvala su ljude na 48-časovni štrajk. Grčki novinari stupili su danas u 24-časovni štrajk

ATINA - Dva vodeća grčka sindikata, koja predstavljaju zaposlene u državnoj administraciji i privatnom sektoru, pozvala su danas ljude na 48-časovni generalni štrajk 6. i 7. novembra, u znak protesta zbog vladinih mera štednje koje su uslov za kredite EU i MMF i treba da budu izglasane sledeće nedelje.

"Glavni cilj i zahtev sindikata je da parlament ne usvoji neprihvatljive, destruktivne i prinudne mere koje je nametnula trojka (EU, MMF i Evropska centralna banka)", naveo je u saopštenju sindikat GSEE.

Sindikati su saopštili da će štrajk oba dana pratiti demonstracije u centru Atine, prenele su agencije.

Inače, grčki novinari stupili su danas u 24-časovni štrajk zbog najavljenih vladinih mera štednje koje će uticati na njihovo zdravstveno osiguranje.

Štrajk je počeo jutros u šest časova, a trajaće do 1. novembra u šest časova.

Za vreme štrajka neće biti emitovan televizijski i informativni program, na sajtovima neće biti postavljene nove vesti, a neće izaći ni sutrašnje novine, javio je AP.

U međuvremenu grčki parlament će glasati o nacrtu zakona o privatizaciji koji će staviti na probu razjedinjenu vladajuću koaliciju u toj zemlji, a ministar finansija je podneo nacrt budžeta za 2013. godinu.

Без полагања возачког испита пре 15. новембра

БЕОГРАД – Секретар Заједнице ауто-школа Петар Рашета изјавио је данас да полагање возачких испита у Србији неће моћи да буде организовано пре 15. новембра јер, према правилнику, за све кандидате мора бити организовано похађање још по три теоријска и практична часа.

„Потребно је да се спроведу по три теоријска и практична часа, да се организују групе за полагање и да се обавести Министарство унутрашњих послова. Тако да технички није изводљиво да полагање почне пре 15. новембра”, рекао је Рашета агенцији Бета.

Рашета је, ипак, изразио наду да то неће условити пробијање рока за полагање испита који је одређен за све кандидате који су завршили обуку по старом наставном плану.

У Србији је крајем октобра почела обука возача по новом програму, а кандидати који су почели обуку по старим прописима мораће да је заврше најкасније до 25. јануара. У случају да се то не догоди, кандидати ће морати да је поново плате и заврше по новим прописима.

За сада се не зна цена нове обуке возача, али се претпоставља да ће износити око 800 евра.

Говорећи о томе да ли ће одлагање полагања возачких испита утицати на пробијање тог рока, Рашета је рекао да то све зависи од ауто школа али да не верује да ће се то десити јер не мисли да су школе „толико необазриве”.

Рашета је оценио да проблем може да настане код формирања испитних комисија јер у ауто школама постоји велики број кандидата који је спреман за полагање испита а питање је да ли ће МУП имати довољно својих представника који треба да присуствују полагању.

Бета

објављено: 31.10.2012

Διαδήλωση κατά της επίσκεψης Κλίντον στο Βελιγράδι

Διαδήλωση κατά της επίσκεψης της υπουργού Εξωτερικών των ΗΠΑ, Χίλαρι Κλίντον, στη Σερβία διοργανώθηκε χθες στην πλατεία Δημοκρατίας, στο κέντρο του Βελιγραδίου.

Στη διαδήλωση, την οποία οργάνωσαν το Σερβικό Εθνικό Κίνημα «Nasi» και η Σερβική Συνέλευση «Ζαβέτνιτσι», οι συμμετέχοντες κρατούσαν σημαίες των οργανώσεων, σημαίες της Σερβίας και πανό με το σύνθημα «Μακριά τα χέρια από το Κόσοβο, τη γη του σερβικού λαού».

Στη συγκέντρωση διαμαρτυρίας οι ομιλητές είπαν ότι η κα Κλίντον δεν είναι ευπρόσδεκτη στο Βελιγράδι λόγω του ρόλου των ΗΠΑ «στην αρπαγή του Κοσόβου από τη Σερβία». 

Η Αμερικανίδα υπουργός Εξωτερικών Χίλαρι Κλίντον και η ύπατη εκπρόσωπος της Ε.Ε. για την εξωτερική πολιτική και την ασφάλεια, Κάθριν Άστον, φθάνουν σήμερα στο Βελιγράδι για συνομιλίες με τον πρόεδρο και τον πρωθυπουργό της Σερβίας, Τόμισλαβ Νίκολιτς και Ίβιτσα Ντάτσιτς.

Όπως έχει αναγγελθεί, στο επίκεντρο των συνομιλιών των κ.κ. Κλίντον και Άστον με τη σερβική ηγεσία θα βρεθούν ο διάλογος Βελιγραδίου - Πρίστινας και άλλα ζητήματα που συνδέονται με την πορεία ένταξης της Σερβίας στην Ε.Ε..

Srpski jezik pred digitalnim izumiranjem

Najmanje 21 evropski jezik u opasnosti je od digitalnog izumiranja, a među njima je i srpski

BEOGRAD - Najmanje 21 evropski jezik u opasnosti je od digitalnog izumiranja, a među njima je i srpski jezik, istaknuto je danas na skupu u hotelu "Hajat" povodom Međunarodnog dana jezičkih tehnologija, a na osnovu istraživanja međunarodne mreže Meta-net.

"Stvar još nije tako dramatična, ali treba dugoročno gledati na problem. Mi imamo utisak da koristimo naš jezik, ali one velike primene kao što je pronalaženje informacija, automatsko rezimiranje dokumentacije nisu prisutni", rekao je profesor Matematičkog fakulteta Duško Vitas.

On dodaje da opasnost od izumiranja jezika postoji, ali da još uvek nije dramatična i da se moraju razvijati informatički alati koji pomažu opstanku jezika u novom dobu.

Profesor Vitas je istakao da ima oblasti gde je dosta urađeno kao što je, recimo, prepoznavanje govora gde je značajan doprinos dala grupa sa Tehničkog fakulteta u Novom Sadu.

"Kada su pisani tekstovi u pitanju grupa okupljena oko Matematičkog i Filološkog fakulteta u Beogradu je razvila razne alate, a to su elektronski rečnik srpskog, paralelni testovi srpskog sa drugim jezicima i razne aplikacije", istakao je profesor Vitas.

Matematički fakultet i Institut "Mihajlo Pupin" predstavili su na današnjem skupu projekat "Cezar" čija je uloga da se spreči izumiranje srpskog jezika u digitalnom dobu i poboljša njegova upotreba.

Profesor i rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević naglasio je da ovaj univerzitet osim obrazovne uloge i naučnoistraživačkog rada ima ulogu u očuvanju nacionalnog identiteta.

"Pred nama je veliki izazov da se iskoriste sve prednosti koje savremene tehnologije pružaju, ali da se očuva nacionalni identitet i da se mali jezici ne izgube", zaključio je Bumbaširević.

Sa skupa je poručeno da osim malog broja jezika kao što su engleski, nemački, španski i francuski većina drugih jezika ima problem, a da je Srbija u rangu sa Bugarskom, Slovenijom i Grčkom koje su nepripremljene za digitalnu budućnost.

Inbače, Meta-net je mreža koju čini 60 istraživačkih centara iz 34 zemlje i posvećena je izgradnji tehnološke osnove za višejezično evropsko informaciono društvo.

Η τουριστική προβολή της κωμόπολης Ρούμα

Η κωμόπολη Ρούμα (Ruma), που βρίσκεται σε απόσταση 56 χιλιομέτρων στα ανατολικά του Βελιγραδίου, στην επαρχία Σρεμ, έχει τι να προσφέρει στους τουρίστες. Εκτός από την παρθένα φύση στην τριγύρω περιοχή, και το πανέμορφο παραπλήσιο βουνό Φρούσκα Γκόρα, με πολυάριθμα ορθόδοξα μοναστήρια, κοντά στην κωμόπολη Ρούμα, σε απόσταση τριών χιλιομέτρων, βρίσκεται η λίμνη Borkovačko jezerο, στο οποίο έρχονται πολλοί λουόμενοι το καλοκαίρι, ενώ τώρα, το φθινόπωρο, έρχονται πολλοί ψαράδες. Το τριγύρω πυκνό δάσος αποτελεί πραγματική όαση γαλήνης και πρασινάδας. Αυτή η λίμνη βρίσκεται λίγο έξω από το χωριό Borkovac. Η λίμνη είναι μήκους 2,5 χιλιομέτρων και πλάτους 300 μέτρων, και από το έτος 1976 εδώ έρχονται και πολλοί ψαράδες από την τριγύρω περιοχή, επειδή τα πεντακάθαρα ύδατα της λίμνης είναι γεμάτα από διάφορα είδη ψαριών. Από πρόσφατα στην όχθη πλάι στη λίμνη Βorkovačko jezerο υπάρχει και μια κατασκήνωση, στην οποία οι ψαράδες και οι άλλοι τουρίστες μπορούν να βρουν εγκατάσταση.

Επίσης, κοντά στην κωμόπολη Ruma βρίσκεται και ο κυνηγότοπος Karakuša, στον οποίο υπάρχουν πολλά θηράματα, και κυρίως ζαρκάδια και ελαφάκια. Αυτός ο τόπος είναι ένας από τους πιο γνωστούς κυνηγότοπους στη σερβική επαρχία της Βοεβόδινας, και αποτελεί γνωστό βιότοπο πολλών σπανίων πτηνών..

Τέλος, αναφέρουμε και τον παραπλήσιο βάλτο Trskovača, που έχει γίνει από πρόσφατα ο κατοχυρωμένος τόπος φυσικής ομορφιάς, κοντά στο χωριό Platičevo, και καλύπτει 168 εκτάρια γεών. Αυτός ο βάλτος αποτελεί βιότοπο 70 διαφόρων ειδών σπανίων πτηνών, και τα ύδατά του είναι γεμάτα από ψάρι. Κάνονται σχέδια για οικοδόμηση ενός εστιατορίου και ενός μικρού ξενοδοχείου κοντά στο βάλτο, και, επίσης, προβλέπεται να γίνει, κατά τη διάρκεια του προσεχούς έτους, και οικοδόμηση ενός μικρού ξενοδοχείου κοντά στη λίμνη Borkovačko jezerο, με γήπεδα για διάφορα σπορ και με διάδρομο για ποδηλατιστές γύρω από τη λίμνη.

Festival domaćeg filma u Leposaviću

Deseti po redu festival domaćeg filma, koji se održava u Leposaviću, opštini na krajnjem severu Kosova i Metohije, otvorio je proslavljeni reditelj Emir Kusturica. Sala Centra za kulturu ”Sava Dečanac“, bila je premala da primi sve ljubitelje filmske umetnosti. Festival domaćeg filma „Leposavić 2012“ trajaće do 2. novembra. do kada će publika moći da vidi desetak filmskih ostvarenja.

Stanovništvo Leposavića, opštine na severu Kosova i Metohije, iako ophrvano brojnim egzistencijalnim problemima već se saživelo sa filmskim festivalom i sa nestrpljenjem je očekivalo i ovu, desetu, jubilarnu smotru domaćeg filmskog stvaralaštva. Posebno ih je obradovao dolazak našeg proslavljenog reditelja Emira Kusturice čiji film „Naš život“ je i otvorio festival. Kusturica je na otvaranju festivala rekao da je kosovski mit ono što daje težinu i srž ne samo narodu na Kosovu i dodao da će se truditi da pomogne narodu koji ovde živi. “Srpski narod je u poslednjih 20 godina najviše optuživan zbog svoje sklonosti ka mitologiji, ali kosovski mit je ono što daje težinu i srž ne samo narodu na Kosovu već i celoj Srbiji”, istakao je reditelj Emir Kusturica i za naredni festival obećao jedan ozbiljan projekat. Inače, porodica Kusturica je ove godine pomogla organizatorima festivala “Leposavić 2012“, poklonivši im kino opremu i bioskopsko platno. Direktor doma kulture ”Sava Dečanac” u Leposaviću Goran Milićević za naš radio kaže da je ovaj festival okupio i mlađu i striju publiku, da je bioskopska sala posle ko zna koliko vremena, bila puna i da je to jasan pokazatelj da je ovdašnje stanovništvo željno ovakvih vrhunskih kulturnih priredbi. “Nadamo se da će vrata bioskopa u ovom malom mestu na severu Kosova i Metohije, biti stalno otvorena a sala puna”, naglašava direktor Centra za kulturu ”Sava Dečanac” Goran Milićević.

Na otvaranju festivala bio je i Radoslav Lale Pavlović, savetnik za kulturu predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića i glumci Mateja Pavlović i Nikola Rađenović. Pored već pomenutog Kusturičinog filma ”Naš život”, prve večeri festivala publika je videla i Šotrin “Šešir profesora Koste Vujića” i “Biće skoro propast sveta”, ostvarenje reditelja Saše Petrovića. Ove godine će ljubitelji filmske umetnosti, uživati i u filmovima prikazanim na Kustendorfu , kao i u projekcijama studentskih filmova sa iste manifestacije. Deseti, jubilarni festival domaćeg filma “Leposavić 2012” traje do 2. novembra a svake večeri će se publici 

Στα πρόθυρα της συνεργασίας στρατηγικής σημασίας με τη Ρωσία

Σύντομα θα έπρεπε να υπογραφεί η συμφωνία συνεργασίας στρατηγικής σημασίας ανάμεσα στη Σερβία και τη Ρωσία. Αναμένεται ότι αυτό θα γίνει το Δεκέμβριο του τρέχοντος έτους, κατά τη διάρκεια της επίσημης έναρξης των έργων κατασκευής του άξονα αεριαγωγού «Νότια ροή», δηλαδή του σκέλους του που θα περνάει από το έδαφος της Σερβίας. Αναμένεται ότι αυτά τα έργα θα τα εγκαινιάσει ο Πώσος πρόεδρος, κ. Vladimir Putin, κατά τη διάρκεια επίσημης επίσκεψής του στη Σερβία. Για το θέμα γράφει η δημοσιογράφος Jelena Milenković.
Η εν λόγω συμφωνία θα προσκομίσει στη Μόσχα το πολιτικό, και στο Βελιγράδι το οικονομικό και το διπλωματικό όφελος,- εκτιμούν ρωσικά ΜΜΕ. Ο Ρώσος αναλυτής Pavel Kandelj, ειδικός για θέματα των Βαλκανίων, προειδοποίησε, όμως, ότι η υπογραφή της συμφωνίας για ανάπτυξη σχέσεων στρατηγικής σημασίας ανάμεσα σε δύο χώρες καθυστερεί, κυρίως επειδή ορισμένοι Ρώσοι επενδυτές παραοπνέθηκαν εξαιτίας της μεταχείρισης που έχουν στη Σερβία. Όμως, πρέπει να πούμε ότι η Κυβέρνηση του Σέρβου πρωθυπουργού Ιβιτσα Ντάτσιτς έχει κάνει, μέχρι σήμερα, πολλά πράγματα με σκοπό να δημιουργήσει ένα πιο ευνοϊκό κλίμα για καταβολή επενδύσεων και για την παραπέρα ανάπτυξη της επιχειρηματικότητας στη χώρα. Οι Ρώσοι επενδυτές δε ζητάνε να έχουν προνομιούχο θέση, αλλά ζητάνε να έχουν την ίδια μεταχείριση όπως και όλοι οι άλλοι ξένοι επενδυτές στη Σερβία. «Εμείς στη Σερβία δεν κάνουμε διαφορά ανάμεσα σε ξένους επενδυτές, δήλωσε ο κ. Miroslav Mitković, παράγοντας του Οικονομικού Επιμελητήριου Σερβίας και προσθέτει ότι στη Σερβία όλοι οι ξένοι επενδυτές έχουν την ίδια μεταχείριση΄. Ο ίδιος προσθέτει λέγοντας ότι νέα ώθηση στην παραπέρα ανάπτυξη των οικονομικων σχέσεων ανάμεσα στη Σερβία και τη Ρωσία θα δώσει η επικείμενη Επενδυτική διάσκεψη, την οποία πρόκειται να διοργανώσουν, τον προσεχή μήνα Νοέμβριο, οι παράγοντες του Οικονομικού Επιμελητήριου Σερβίας στη Μόσχα. Επιπλέον, επίσημοι παράγοντες των δύο χωρών ανέφεραν πως υπάρχει αρκετός χώρος για την παραπέρα προώθηση των οικονομικών σχέσεων και για επιπρόσθετη καταβολή επενδύσε4ων, κυρίως στη Γεωργία, στην Ενέργεια, στη Βιομηχανία παραγωγής τροφίμων και ειδών ξυλείας. Ένα από τα θετικά σημάδια αποτελεί και το γεγονός ότι μέσω της Σερβίας θα περνάει ένα σκέλος του ρωσικού άξονα αεριαγωγού «Νότια ροή», και ότι σύντομα, ήδη το Δεκέμβριο, προβλέπεται να αρχίσουν τα έργα κατασκευής αυτού του αεριαγωγού στη χώρα μας. Είναι ολοφάνερο πως η υλοποίηση του προγράμματος κατασκευής του αεριαγωγού «Νότια ροή» αποτελεί την κορώνα των σχέσεων συνεταιρισμού ανάμεσα σε δύο χώρες. Τέλος, Σέρβοι και Ρώσοι επίσημοι παράγοντες τονίζουν ότι αυτό το πρόγραμμα θα αποτελέσει μωχλό για υλοποίηση και άλλων κοινών προγραμμάτων στο μέλλον και για την παραπέρα προσέλκυση ρωσικών επενδύσεων στην οικονομία της Σερβίας.

Letnjikovac bogova sa Olimpa

Reporter "Novosti" na jugoistoku Tesalije, na grčkom poluostrvu Pelionu, "domovini manastira", gde se mit pretvara u stvarnost

Legenda prema kojoj je planina Pelion, bila letnjikovac bogova sa Olimpa najsažetije govori o lepoti grčkog poluostrva kome je podarila ime. Na jugoistoku Tesalije, u centralnoj Grčkoj, Pelion se proteže duž poluostrva koje se, u obliku udice, naslanja na zaliv Pagasitikos i Egejsko more, uzdižući se najvišim vrhom Purijanosom Stavrosom, 1.610 metara iznad kristalno čistog mora.

Kroz guste šume brojne staze se spuštaju do raznolikih plaža koje uokviruju obale poluostrva, darujući posetiocima uživanje u suncu i čistom moru. Od Božića do Uskrsa sneg koji vodom napaja nepresušne izvore, inače zaštitni znak poluostrva, pruža zadovoljstvo skijašima.

Zadivljujuće zelen, nadvijen iznad grada Volosa, Pelion spaja istoriju i legendu, divljinu i pitomi mir, prošlost sa sadašnjošću, ostavljajući na posetioce utisak rajskog poluostrva u kome radost mogu da nađu zaljubljenici prirodnih lepota, ljubitelji dobrog zalogaja i kapljice, oni skloni istraživanju grčke mitologije, kulture i istorije, kao i oni željni jednostavnog uživanja u moru i suncu.

Ali ni to jednostavno uživanje nije jednolično, jer plaža ima za svačiji ukus, od onih na kojima se dani provode ispod suncobrana, na ležaljkama koje se ne iznajmljuju, ali se podrazumeva naručivanje kafe ili pića za oko pet evra za dve osobe, preko prelepih peščanih lepotica uokvirenih tirkiznim morem, do divljih, šljunkovitih, gde se čovek prepušta slobodnom spoju sa prirodom.

Kala Nera, jedno od najpopularnijih letovališta, za većinu turista je prvi kontakt sa Pelionom. Ipak, ni u Kala Neri, kao ni u drugim mestima Peliona, nema ni traga od onog, gotovo sveprisutnog, industrijskog "ol inkluziv" turizma sa gigantskim hotelima, bazenima i nepreglednim nizovima ležaljki.

Čar Kala Nere i Peliona upravo čini "antiturizam", osećaj kao da ste došli u posetu dragim prijateljima ili rođacima u malo ribarsko mesto. Platani i eukaliptusi na plaži Kala Nere pravi su ukras, ali posebnu draž ovom mestu daju brojni izvori pitke vode, a je nekoliko ih je uz samu plažu. Ovom nesvakidašnjem fenomenu mesto duguje i ime koje znači "dobra voda".

Tragovi vekova utisnuti su širom Peliona u ostacima starih gradova, srednjovekovnih zamkova i starim hrišćanskim spomenicima. Od 12. veka Pelion je "domovina manastira" zahvaljujući građevinama koje su gradili monasi, uglavnom u planinskim, dobro skrivenim delovima poluostrva, u vreme okupacije. Vremenom su oko njih izgrađene nove naseobine, izrasle u sela i gradiće koji su tokom turske okupacije uspele da dobiju privilegije i da prosperiraju tokom 18. veka.

Sela na Pelionu pretvorila su se, tako, u žive muzeje narodnog stvaralaštva i arhitekture. Raspršeni po obroncima Peliona čine jedinstvenu scenografiju ovog poluostrva sa kamenim ulicama, stoletnim platanima, izvorima i fontanama, predivnim freskama i manuskriptima...

Istočna strana poluostrva teže je pristupačna, sa bujnom vegetacijom i "divljim" plažama. Zapadna je pitoreskna i "mirnija", sa lepim plažama. Prelaz sa jedne na drugu stranu ostrva je, međutim, avantura za sebe. Samo najodvažnijim vozačima se savetuje da se uhvate ukoštac sa brdskim serpentinama, a ostalima da se drže meštana koji se najbolje snalaze za volanom po ovim putevima. Mesto Hanja na 1.200 metara nadmorske visine, na razmeđi između istočne i zapadne strane ostrva, predivni je letnji vidikovac, koji se zimi preobražava u skijašku prestonicu mondenske Grčke.

Svako od 24 sela na Pelionu priča je za sebe. Portarija je svojevremeno bila najvažniji komercijalni centar od svih sela Peliona. Početkom 20. veka njen hotel "Teoksenija" smatrao se najluksuznijim na Balkanu. Danas u ovom mestu krajem avgusta oživljavaju stari svadbarski običaji. Egios Jonis, kosmopolitski rizort na istočnoj strani Peliona, leži na predivnoj peščanoj plaži. U mahom mirom ispunjenim mestima Peliona ovo je tačka u kojoj pulsira noćni žiovt. Čar ovom mestu daju predivne plaže Plaka i Papa-Nero.

"Kraljevsko selo" Cagarada mesto je za sva godišnja doba, magično belo zimi, puno divljeg cveća u proleće, zlatnog lišća u jesen. Leti je idealno za odmor od vrućina ispod 1.000 godina starog platana, zaštitnog znaka mesta. Kameni most Cagarade, sagrađen 1787. godine preko bujne vode, predvorje je možda najlepše plaže na Pelionu, Milopotamos, koju kamene stene, povezane prirodnim pasažom, dele na dva dela.

Tačno pre jednog veka, svi stanovnici istorijskog i kulturnog centra Peliona, Miljesa, okupili su se zbog jedinstvenog događaja - otvaranja železničke pruge koja je od njihovog mesta vodila do Volosa. Danas, mnogo godina pošto je linija zatvorena, voz je ponovo počeo da radi, vozeći goste kroz fascinatne predele, tunelčiće. Upravo u blizini dugog metalnog mosta i stanice u Miljesu nalazi se, kaže mitologija, pećina kentaura Hirona.

Sam Miljes, mestašce zavodljivo lepih kamenih kućica, važno je istorijsko odredište, grčki Orašac. Ponosni na svoju istoriju, Grci tako i govore o osnivačima nacionalne biblioteke u kojoj su, uprkos turskoj okupaciji i paljenju zgrade, meštani uspeli da sačuvaju vredne originale knjiga i manuskripte. Upravo u ovoj biblioteci, koju je Antimos Gacis 1821. godine stvorio kao "lek za dušu" sunarodnika, kovao se plan za pobunu protiv Turaka. 

POSTOJBINA KENTAURAPelion, kojhi ime dugije antičkom kralju Peleju, ocu starogrčkog junbaka Ahila, legendarna je postojbina kentaura Hirona, polukonja-polučoveka. Ovaj mudri i obrazovani kentaur živeo je, prema legendi, na obroncima Peliiona, gde je mpodučavao umetnosti i nauci mnoge junake toga doba, pa i znamenitog Ahila. Mit kaže da se u Hironovoj pećini slavila Pelejeva svadba sa boginjom mora Tetidom. I na tom slavlju između boginja Here, Atine i Afrodite izbio je, prema legendi, sukob oko zlatne jabuke koji je doveo do Trojanskog rata.

Istorijska crkva Pamegisti u centralnom delu Miljesa otkriva bisere vizantijskih fresaka, među kojima je i jedna koju je radio anonimni srpski autor. Građena u vreme okupacije, kada spoljnim znacima nije smelo da se pokaže o kakvoj građevini je reč, ova crkva se otkriva tek kada se u nju uđe. Jedinstven način stvaranja unutrašnjih lukova anforama ugrađenim naopačke i poda izgrađen na sistemu podzemnih bunara povezanih kanalima, čine ovu crkvu biserom akustike. Uverili smo se kako bogato odzvanja srpska duhovna muzika u ovom jedinstvenom ambijentu. Ne čudi, stoga, da je upravo Miljes omiljeno utočište svetskih umetnika i pisaca.

Za one koji prednost daju direktnom kontaktu sa prirodom, Kato Gacea nudi pravu priliku za to. Ovde se nalazi jedan od najbolje organizovanih kampova na poluostrvu. U malim tavernama na obali uživa se u tradicionalnoj cipuri, alkoholnom piću sa blagim ukusom mente, koje se meša sa vodom, i plodovima mora s pogledom na mirnu seosku luku.

Priobalna mesta Peliona daju jedinstven osećaj prisnosti sa domaćinima. Komunikacija je, istina, katkad komplikovana, jer tek neki od njih govore strani jezik, ali želja za uspostavljanjem kontakta briše i tu prepreku.

Mitologija, s druge strane, "začin" je koji se oseća na svakom koraku. Na izvorima Afisosa, izgrađenog u obliku amfiteatra, kaže mit, Argonauti su se rashlađivali pre nego što su krenuli na svoje dugo putovanje. Na plaži Koriopi bilo je Apolonovo proročište.

Ništa se, najzad, za poslednjih 30 godina nije promenilo u mestašcetu Horto, koje svakog avgusta privlači Grke na jedinstvenu kulturnu manifestaciju. Kućice slepljene jedna uz drugu na samoj obali mora pružaju gostoprimstvo i turistima željnih jedrenja i vodenih sportova. A ako na ostrvu postoji raj za jedriličare, onda je to Milina. Idealna luka za jedrilice, koje odatle kreću put obližnjih ostrva Skjatos, Skopelos, Alonisos i Evija, meka je i za sportske aktivnosti i buran noćni život. Milina, kažu bez preterivanja, ima i najlepši zalazak sunca u Grčkoj.

Izvori, kamene pećnice i živopisne boje kuća - zaštitni znaci celog poluostrva - objedinjeni su u mestašcetu Trikeri, za koje se smatra da je primer jedinstvene raznolikosti poluostrva. Stare kamene kuće ribara, sakupljača sunđera i kapetana dominiraju uskim uličicama u kojima tokom praznika mogu da se sretnu žene odevene u narodne nošnje. Mit, tradicija, prošlost i budućnost žive mirno i skladno jedni kraj drugih na Pelionu.

PLANINARENJE PO PELIONU

Planinari iz Srbije krstarili su letos po visovima Peliona, a vodič Planinarsko-skijaškog kluba “Kopaonik”, Stanoje Stojković, za “Život Plus” kaže da planinarenje po ovoj planini posebno pleni zbog spoja lepote mora i planine, mnogobrojnih pešačkih staze, uglavnom dobro markiranih, a u svakoj nedoumici oko kritičnih tačaka uvek je velikodušna pomoć ljubaznih meštana.

Najveći planinarski poduhvat na Pelionu za srpske planinare trajao je 10 sati, sa visinskom razlikom od 1.500 metara i ukupnim pešačenjem od 30 kilometara. Iako uspon na pojedinim deonicama nije bio lak po prašnjavim stazama i golim strminama, ova visinska avantura pruža pravo uživanje planinarima i zbog brojnih usputnih izvora hladne vode i voća – jabuka, smokava, pomorandži – koje je na dohvat ruke.

4000 ΑΣΤΥΝΟΜΙΚΟΙ ΓΙΑ ΤΗΝ ΕΠΙΣΚΕΨΗ ΤΗΣ ΧΙΛΑΡΙ ΣΤΟ ΒΕΛΙΓΡΑΔΙ.....

«Την Αμερικανίδα υπουργό Εξωτερικών, κυρία Χίλαρι Κλίντον, και την υψηλό εκπρόσωπο της Ευρωπαϊκής Ένωσης, κυρία Κάθριν Εστον θα εξασφαλίζουν, κατά τη διάρκεια της σημερινής επίσκεψής τους στο Βελιγράδι περίπου 4.000 αστυνομικοί»,- δήλωσε ο βοηθός του προϊσταμένου της Αστυνομίας της Σερβίας, κ. Srđan Grekulović, και ανέφερε ότι ορισμένοι κεντρικοί δρόμοι του Βελιγραδίου θα παραμείνουν κλειστοί για τις συγκοινωνίες την ώρα κατά την οποία θα περνούν οι δύο αυτοί υψηλόβαθμοι φιλοξενούμενοι. Ο ίδιος ανέφερε ότι αμέσως μετά την προσγείωση στον αερολιμένα «Nikola Tesla» του Βελιγραδίου, για την ασφάλεια των φιλοξενουμένων θα μεριμνούν άνδρες των ειδικών μονάδων της Σερβίας. Οι προετοιμασίες για αυτήν την επίσκεψη έχουν αρχίσει πριν από πέντε μέρες, όταν έφθασαν οι συνάδελφοί μας από το αμερικανικό FBI, υπεύθυνοι για την ασφάλεια της Αμερικανίδας υπουργού Εξωτερικών»,- ανέφερε ο κ. Grekulović στη δήλωση για την Τηλεόραση Pink.

Ruski teretni brod koji je nestao u Ohotskom moru prevozio 700 tona rude zlata

"Teretni brod "Amurskaja" koji je juče nestao u Ohotskom moru prevozio je 700 tona rude zlata" saopštilo je rusko Odeljenje za nadzor saobraćaja Dalekog istoka.

U saopštenju se još navodi da je "najveći teretnjak koji je plovio na ruti Kiran - Ohotsk bila posada od devet ljudi".

Broj posade nestalog broda razlikuje se po izvorima.  Ministarstvo za vanredne situacije je u prvoj informaciji saopštilo da je bilo 11 članova posade, a u naknadnim informacijama da je bilo 8 članova.

Ruski teretni brod s posadom nestao je u nedjelju u nemirnom Ohotskom moru, a olujno more, kiša i sneg u tom području kod Šantarskih ostrva na severu Ohotskog mora otežavaju napore spasilačkih ekipa.

Пет корака до опоравка српског правосуђа

Питање одговорности чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца потребно је да покрену судије и тужиоци, а не извршна власт, каже државни секретар Данило Николић

Први и најосновнији задатак Министарства правде и државне управе је да обезбеди услове за реинтеграцију судија и тужилаца у правосудни систем, каже за „Политику” државни секретар Министарства правде и државне управе Данило Николић.

Уставни суд је уважио жалбе неизабраних носилаца правосудних функција и тако практично наложио Високом савету судства и Државном већу тужилаца да врате у правосуђе више од 600 судија и тужилаца који крајем 2009. године нису реизабрани.

Они, међутим, могу да почну да раде тек када буде направљен други по важности корак у опоравку судства, а то је темељна реформа нерационалне и неефикасне мреже судова.

– Уместо 34 основна суда и чак 102 судске јединице, који су направљени од ранијих 138 општинских судова, имаћемо око 80 основних судова и један мали број судских јединица. У око 35 до 40 градова биће враћени судови, по тачно утврђеним критеријумима, а већина судских јединица, које су се показале као јако нефункционалне, биће укинуте – открива Николић за „Политику”.

Подсећа да су за празне зграде укинутих судова плаћани сви рачуни, а оне су запуштене и оронуле, док су и грађани и судије и државни буџет трпели велике трошкове на путу до правде.

Трећи значајан корак за повратак правде јесте успостављање ауторитета, сигурности и одговорности судија.

– Они који буду радили стручно и поштено, без обазирања на утицаје политике, јавности и извршне власти, морају имати заштиту државе. Судије сада имају аутоцензуру, неки апстрактни страх да ће им неко замерити због овакве или онакве одлуке. Због тога и притвори дуго трају. Судија не сме да има страх од јавности, медија и политичара, већ мора да ради само на основу доказа. На судију не сме нико да утиче, а држава треба да стане иза доброг, праведног и храброг судије, чак и ако се извршној власти и јавности не допада судска одлука. Али, с друге стране, поред стварања потребних механизама за јачање независности судија и тужилаца, Високи савет судства и Државно веће тужилаца морају поставити јасно дефинисане критеријуме за оцену новоизабраних судија и тужилаца, јачање дисциплинских одговорности самих судија и тужилаца, као и јачање механизама за оцену те дисциплниске одговорности – каже Николић.

Истовремено се ради на изменама и допунама кључних закона за функционисање правосуђа, а то су Законик о кривичном поступку, Закон о парничном поступку, Закон о извршном поступку, Закон о извршењу и обезбеђењу, Закон о медијацији, Закон о прекршајима, као и сет правосудних закона. То је четврти корак за постизање квалитета и ефикасности судства, који треба да буде завршен до краја ове године, усвајањем измењених закона.

Пети корак чини се кроз израду три националне стратегије које треба да буду завршене и усвојене до 1. марта следеће године. То су Стратегија за развој правосудног система од 2012. до 2017. године, Стратегија развоја јавне управе и Стратегија засистемску борбу против корупције.

Европска комисија је у последњем извештају оценила да је у српском правосуђу постигнут незнатан напредак.

– Дата је лоша оцена о независности судства, јер су Високи савета судства и Државно веће тужилаца оставили без посла готово хиљаду судија и тужилаца, који ће сада бити враћени због непоштовања основних мерила и критеријума приликом оцене њиховог рада. Констатовано је да су грубо прекршена права судија и тужилаца, која су гарантована Уставом и законима Србије, али и међународним правним стандардима – каже Николић.

Када је у питању оцена непристрасности судства, Европска комисија је приметила „уопштени напредак”, пре свега због увођења аутоматизоване доделе судских предмета.

Када је у питању одговорност судија и тужилаца, приговорено је да нису утврђена мерила за оцену њихове успешности и одговорности.

– То је огроман пропуст Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Ова два тела нису извршила своје законске обавезе да утврде мерила и сматрам да је то неодговорност најгоре врсте. Имали су законску обавезу да донесу акте на основу којих треба да се оцењује успешност рада изабраних судија. Тако ће, без икаквих критеријума, сада сви бити изабрани на сталну судијску функцију, као што су и разрешавани односно нереизабрани без икаквог критеријума – каже Данило Николић.

Истиче да на ВСС-у и ДВТ-у лежи морална и свака врста одговорности, јер су се грубо огрешили о своје законске обавезе.

– Питање одговорности чланова ВСС-а и ДВТ-а потребно је да покрену судије и тужиоци, а не извршна власт. Ако судије и тужиоци мисле да су ВСС и ДВТ радили како треба, онда ми као извршна власт немамо шта да се мешамо – каже Николић.

Све њихове одлуке о неизабраним судијама и тужиоцима су поништене одлуком Уставног суда.

– Они нису испунили и своје законске обавезе да утврде критеријуме за оцену рада судија нити су изабрали председнике судова. Због тога је правосуђе већ три године у ванредном стању. Осим тога, у саставу оба ова висока тела радили су и адвокати, који су пре подне заступали клијенте пред судијама, а после подне бирали и разрешавали судије. Мислим да не постоји већи сукоб интереса од тога – каже државни секретар Министарства правде и државне управе.

Предмет оцене Европске комисије била је и ефикасност судства. Констатовано је да је донет један број процесних закона, с циљем унапређења ефикасности правосуђа, као и успешан рад Правосудне академије, али да је оптерећеност судија неједнака. Тражено је да се изврши свеобухватна анализа функционисања мреже судова, трошкова те мреже и њене приступачности грађанима.

------------------------------------------------------------------------------------

Генерална оцена о правосуђу

„Да би се повратило поверење грађана, власти ће морати да размотре додатне мере за јачање независности, непристрасности, стручности, одговорности и ефикасности правосуђа, а посебно: транспарентне i објективне критеријуме за избор судија и тужилаца, тренинг запослених у надлежности Правосудне академије, заједно са оцењивањем активних судија и тужилаца, укључујући и оне који су први пут изабрани 2009. године, гаранције интегритета, рационализацију судова.

Да би се одговорило на ове изазове, неопходно је усвојити нову стратегију реформе правосуђа, заједно са акционим планом за њено спровођење, заснованим на функционалном преиспитивању правосуђа”, наводи се у генералној оцени Европске комисије о напретку српског правосуђа

Од крпљења чарапа до Фејсбука

Мала породична радња за позамантерију већ 76 година опстаје у центру Београда

Драгана ради на старој машини за дугмад (Фото З. Кршљанин)

Да већ 76 година, практично на истом месту у центру Београда опстаје мала радња за позамантерију, сведочи стара машина за уградњу дугмади, која као да је пренета из неког музеја. Традицију старог заната у овој радњи мајке преносе на ћерке већ четири генерације. Пре пола године је Бранка Ђуришић, доскорашња власница занатске радње „Маленишка”, уступила место власнице својој ћерки Драгани Јовановић. А Драгана, да би радњу отворила сваког јутра у девет часова, долази из Баваништа у општини Ковин. Исто као што је и њена мајка Бранка деценијама, све док није отишла у пензију, долазила свакодневно из Новог Сада. Кажу, ништа није тешко кад се воли посао који радиш.

Некада су радње са позамантеријом биле у Београду на сваком кораку, а сада их је остало тек десетак. Раније су ове вредне жене моду пратиле из чувеног магазина „Бурда”, а сада гледају „фешн-канале” на телевизији и користе интернет. Присутне су и на „Фејсбуку”, ништа не препуштају случају. Нису их уплашили ни високи намети, таксе и порези, али наводе да је то разлог због чега је овај занат у изумирању.

Традиција је започета 1936. године, када је Бранкина бака Марија почела посао – крпљење болничких мантила, поправку чарапа, пресвлачење дугмади, стављање нитни... Радња им се налазила свега стотинак метара даље од места где и данас ради, у Булевару краља Александра 116, а од 2005, одлуком градских власти пресељени су у Голсвордијеву улицу, око чега и даље воде судски спор.

Нису одустале ни за време Другог светског рата, када је 6. априла 1941. немачка бомба срушила њихов објекат – наставиле су да раде у својој кући и чекале ослобођење. Послератна градска власт им је на истом месту сазидала нову радњу, од 25 квадратних метара, и стан за бака Марију.

Потом је радњу, од 1959. године, наследила Бранкина мајка, Љубица Јовановић, и она је радила наредних 30 година, све до 1989, када власница постаје Бранка.

– Била сам њен радник од 1987. до 1989, а од тада и власник радње. Све до ове године, до априла месеца, када сам отишла у пензију. Пре извесног времена сам се разболела, напунила сам 30 година радног стажа, 60 година живота и 100 одсто инвалидности. Сада имам пензију од 22.000 динара, иако сам целог живота плаћала највише доприносе, како бих имала што већу пензију – прича Бранка.

Драгана је уз мајку цео живот провела у овом послу. И она преноси другима своје знање – већ се спрема и пета генерација наследника. То су њене ћерке Малена (10) и Милица (6).

– Малена, по којој се и радња зове „Маленишка”, већ учи помало. Мора, наравно, да се прати мода, а посао захтева рад са људима, много комуникације, стрпљења и разумевања. Сналазимо се, искусне смо – смеје се Драгана.

Мајка Бранка прича да понекад муштерије купе и оно што им не треба или им се нешто не допадне, па онда долазе да замене, промене, да пребаце на другу страну. И присећа се случајева од пре десетак и више година.

– Дође ми једна муштерија, па каже: „Ја сам ноћас сањала дугме.” И онда почне да тражи у радњи баш такво. Или каже да је неко дугме купила код моје маме, 15 година пре него што сам ја преузела радњу, па јој је отпало и хтела би опет исто да стави. Срећом, 99 одсто муштерија нема екстра захтеве и добро знају шта и како желе да им се направи. Веома сам захвална свима њима, за све ове године – каже Бранка.

Посао са позамантеријом захтева много улагања, много робе на једном месту која чека свог купца. Па, кад се прода – прода се. Важно је да свега има. Бранка је пропутовала цео свет, у потрази за дугмићима и шљокицама. Показује бројне кутије пуне дугмића.

– Подигните само једну кутију, да видите како је тешка. Све сам ја то сама донела из белог света – с поносом истиче.

Бранку су позивали да ради и на модним ревијама у малој сали хотела „Славија”. А да би пратила модни корак, неколико пута годишње морала је да путује у иностранство и набавља робу. Двапут је одлазила чак у Јапан да набави дугмад, али обично робу доноси из Турске и са Кипра. Одлазила је и у Бугарску, Грчку, Румунију, Италију, Аустрију, Француску... Користећи контакте које је створила још њена бака, а потом и мајка, Бранка је одлазила директно у фабрике позамантерије и куповала на лицу места. Сада на далека путовања иде ћерка Драгана.

Бранка је пре двадесетак година била и потпредседник Удружења малих привредника, новине су често писале о њој, гостовала је на телевизији.

– Десило ми се једног јутра да укључим телевизор и – видим себе! А немам појма кад су ме снимили – смешка се Бранка, један од последњих чувара старих заната у Београду.

Бојан Билбија

објављено: 29.10.2012.