Andrej Plut se oduvek smatrao srećim što živi u Sloveniji, nekada najprosperitetnijoj među državama bivše Jugoslavije. Danas ovaj 55-godišnji stomatolog ne može da odgonetne šta je pošlo po zlu u njegovoj maloj alpskoj zemlji, koja se suočava sa teškom recesijom i kolapsom finansijskog sektora u 17-članoj evropskoj monetarnoj uniji, prenosi američka novinska agencija "Associated press".
"Nekada smo tako dobro živeli. Sada ne znamo šta sutra nosi", navodi Plut.
Kriza bi Sloveniju mogla da primora da postane šesta članica evrozone, i prva među bivšim socijalističkim zemljama tog bloka, koja mora da zatraži paket pomoći da bi izbegla bankrot.
Direktni uzrok krize je nekontrolisano pozajmljivanje državnih banaka tržištu nekretnina i neprofitabilnim kompanijama koje sada nisu u mogućnosti da otplaćuju dugove. Stručnjaci, međutim, prepoznaju i osnovni uzrok: Uprkos prividnoj modernizaciji ekonomije, Slovenija zapravo nikada nije završila tranziciju od socijalizma ka slobodnom tržištu.
Umesto da bude obavljena privatizacija fabrika i druge imovine, državne kompanije uglavnom su ostale u javnom vlasništvu ili je struktura njihovog vlasništva mutna, a inostrani investitori držani su podalje.
"Slovenci nikada zaista nisu prigrlili kapitalizam", navodi vodeći slovenački sociolog Niko Tus.
Kada je početkom 1990-ih počela dezintegracija bivše Jugoslavije, Slovenija je prva i uz najmanje štete napustila federaciju, pokrenuvši ekonomske i socijalne reforme. Slovenačka izvozno orijentisana privreda doživela je procvat krajem 1990-tih i početkom 2000-tih.
Ljubljana se pridružila EU 2004. bez mnogo buke, modernizovala se, izgradila infrastrukturu i moderne puteve i usvojila evro 2007. Takođe je imala najviše plate i životni standard među bivšim komunističkim državama koje su postale članice Unije u isto vreme.
Posmatrano sa strane, slovenačka privreda delovala je kao slika zdravlja. Životni standard bio je u konstantnom porastu, a većina ljudi uživala je socijalne beneficije, kao što je besplatno lečenje, i sve to bez bolne tranzicije ka slobodnom tržištu, kroz koju su ostale bivše komunističke zemlje prolazile.
Međutim, u naizgled savršenom sistemu su se, tokom globalne finansijske krize iz 2008, pojavile prve pukotine.
Slovenija, sa bruto domaćim proizvodom (BDP) od oko 35 milijardi evra, pretrpela je tešku recesiju 2009, kada je ekonomija samo u jednoj godini potonula za više od osam odsto, a zatim nastavila da tone.
Rezultat je bio oštar pad izvoza i životnog standarda, kao i rast nezaposlenosti, koja trenutno iznosi oko 12 odsto, gotovo dvostruko više u odnosu na 2008. Obim nenaplativih kredita banaka narastao je na šest milijardi evra ili oko 17 odsto BDP-a.
Slovenija je u vreme komunizma bila poznata kao "balkanska Švajcarska", i sa dva miliona stanovnika, bila je najbogatija zemlja bivše Jugoslavije, sa poznatim izvoznim proizvodima kao što su kućni aparati "Gorenje" i oprema za zimske sportove "Elan".
Osam godina nakon priključenja EU, Slovenija i dalje deluje sređeno i idilično. Slovenci uživaju u prirodi, turisti preplavljuju Alpe i obalu, a u prestonici Ljubljani bašte kafića su pune.
Međutim, Slovenci navode da je ispod te prividne normalnosti, situacija tmurna.
"Svuda oko nas ljudi ostaju bez posla, a nema ničega na vidiku što bi nam reklo da će stvari biti bolje", ocenjuje Plut.
Troškovi zaduživanja zvanične Ljubljane dostigli su ovog leta sedam odsto, što je nivo koji je Grčku, Irsku i Portugaliju naterao da zatraže finansijsku podršku EU.
Međunarodni monetarni fond navodi da je trenutna recesija u Sloveniji, koju opisuje kao jednu od najgorih u Evropi, pokazala da je "raniji slovenački ekonomski model neodrživ".
Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj, Suma Čakrabarti, nedavno je Ljubljani dao dobar savet: "U dugoročnom je nacionalnom interesu Slovenije da otvori svoju ekonomiju za strane investitore."
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου