У Београду нема довољно правих зимовника, затворених простора где пловила могу да се склоне до пролећа и добију потребан сервис
(Фото Танјуг)
Уместо да прве јаке кошаве најаве зиму, михољско лето се продужило и на крај октобра, а метеоролози кажу да би могло потрајати и током новембра.
Ипак, за неизбежни, иако успорени долазак хладних месеци, ових дана се припремају власници чамаца. Већ је почело извлачење пловила на суво, где ће бити безбедна до пролећа.
На њихову жалост, већина ће морати да их остави на обали, под отвореним небом. Правих зимовника, где чамци нису само заштићени од речног леда већ и од олуја које туку и по копну, где могу да добију и ремонт неопходан пред следећу пловну сезону – у Београду једва да има. Неколицина таквих зимовника у најбољем случају може да прими око две стотине од двадесетак хиљада чамаца, колико се процењује да их има у престоници. Колико их заиста има, тешко је рећи, јер званично заведених у књиге је 3.000, кажу у Лучкој капетанији. Али, многи овдашњи власници чамаца су се пријавили у Панчеву, где се, за разлику од Београда, никада није плаћала недавно укинута такса за регистрацију. У Панчеву је „пребивалиште” уписало 18.000 чамаца, а верује се да је барем њих 15.000 заправо власништво житеља главног града, који су хтели да избегну локални намет.
„Зеленило Београд” уступа своје површине чамцима за три до четири хиљаде динара месечно, марине имају чуваре да припазе на пловила, али најлонске цираде нису довољна заштита од олуја, а камоли леда који се не ствара једино на води.
– Не памтим када је последњи пут неки чамац нестао са обале. Не краду их, али дешава се, мада и то веома ретко, да пет-шест кабадахија у повратку из ноћног провода, вероватно са неког до сплавова, преваљају чамац до ивице која се надноси над нижи ниво кеја и гурну га да се слупа. Такве чувар не може да спречи – каже власник једне од марина.
Већи чамци се понегде не могу ни извући на копно, јер у маринама немају увек потребна витла и приколице за крупније машине. Они који остану, у води су врло често, јер таква је опрема многих градских марина и пристана, причвршћени уз слабашне понтоне, и то несигурним везовима какви не могу да се одупру јачим налетима таласа и ветра. Немају све марине ни чуваре који би могли барем да примете када се чамац откачи, па да покушају да га улове пре него што одлута и разбије се.
------------------------------------------------------------------
Клуб „Земун” би под окриље вода „Венеције”
Од леда је прошле године највише пострадао наутички клуб „Земун”, смештен код кеја у тој општини, којег су санте малтене разнеле на парампарчад, као и десетине чамаца, остављених у води, плутале су без контроле, онолико далеко колико су им наноси допуштали да отплове. „Земун” је у међувремену, колико им је расположиви новац омогућавао, обновио пристан, али нове велике шипове није могао да постави.
– Немамо ни довољно средстава да бисмо барем ове године извукли чамце. Ми бисмо се радо преселили код ресторана „Венеција”, где је вода мирнија, само када би „Београд воде” из тог места багером извукле муљ – каже Сава Калуђеровић, председник „Земуна”.
----------------------------------------------------
За бродове је само Нови Сад лука спаса
Претходне зиме су и многи велики бродови остали заглављени у леду дуж Дунава. Њихови власници су се жалили што држава није обезбедила зимовнике за ту врсту пловила – увале у којима је дубина довољна да може да прими бродове. Држава, наиме, није одвојила новац неопходан за измуљавање наноса који се у закутцима река таложе. Ни за ову зиму нисмо спремнији.
– Новосадски зимовник је спреман, на осталима би требало порадити, али новца ни ове године није било. Никада га није ни било за инфраструктуру зимовника – изградњу приступног пута и опреме за прихватање отпада са пловила, постављање прикључака за струју и воду. Бродови, ипак, могу зими, када су временски услови лоши, да се склоне и у луке и канале. Тако се то ради и на западу, јер је одржавање зимовника, који се користе месец дана годишње, неисплативо. Када стегне лед или су јаке олује, ни у лукама нема много промета, па има довољно места да се сви сместе. Нарочито у нашим лукама, у којима саобраћај ни иначе није фреквентан – објашњава Љубиша Михајловић, из Дирекције за пловне путеве „Пловпут”.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου