Питање одговорности чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца потребно је да покрену судије и тужиоци, а не извршна власт, каже државни секретар Данило Николић
Први и најосновнији задатак Министарства правде и државне управе је да обезбеди услове за реинтеграцију судија и тужилаца у правосудни систем, каже за „Политику” државни секретар Министарства правде и државне управе Данило Николић.
Уставни суд је уважио жалбе неизабраних носилаца правосудних функција и тако практично наложио Високом савету судства и Државном већу тужилаца да врате у правосуђе више од 600 судија и тужилаца који крајем 2009. године нису реизабрани.
Они, међутим, могу да почну да раде тек када буде направљен други по важности корак у опоравку судства, а то је темељна реформа нерационалне и неефикасне мреже судова.
– Уместо 34 основна суда и чак 102 судске јединице, који су направљени од ранијих 138 општинских судова, имаћемо око 80 основних судова и један мали број судских јединица. У око 35 до 40 градова биће враћени судови, по тачно утврђеним критеријумима, а већина судских јединица, које су се показале као јако нефункционалне, биће укинуте – открива Николић за „Политику”.
Подсећа да су за празне зграде укинутих судова плаћани сви рачуни, а оне су запуштене и оронуле, док су и грађани и судије и државни буџет трпели велике трошкове на путу до правде.
Трећи значајан корак за повратак правде јесте успостављање ауторитета, сигурности и одговорности судија.
– Они који буду радили стручно и поштено, без обазирања на утицаје политике, јавности и извршне власти, морају имати заштиту државе. Судије сада имају аутоцензуру, неки апстрактни страх да ће им неко замерити због овакве или онакве одлуке. Због тога и притвори дуго трају. Судија не сме да има страх од јавности, медија и политичара, већ мора да ради само на основу доказа. На судију не сме нико да утиче, а држава треба да стане иза доброг, праведног и храброг судије, чак и ако се извршној власти и јавности не допада судска одлука. Али, с друге стране, поред стварања потребних механизама за јачање независности судија и тужилаца, Високи савет судства и Државно веће тужилаца морају поставити јасно дефинисане критеријуме за оцену новоизабраних судија и тужилаца, јачање дисциплинских одговорности самих судија и тужилаца, као и јачање механизама за оцену те дисциплниске одговорности – каже Николић.
Истовремено се ради на изменама и допунама кључних закона за функционисање правосуђа, а то су Законик о кривичном поступку, Закон о парничном поступку, Закон о извршном поступку, Закон о извршењу и обезбеђењу, Закон о медијацији, Закон о прекршајима, као и сет правосудних закона. То је четврти корак за постизање квалитета и ефикасности судства, који треба да буде завршен до краја ове године, усвајањем измењених закона.
Пети корак чини се кроз израду три националне стратегије које треба да буду завршене и усвојене до 1. марта следеће године. То су Стратегија за развој правосудног система од 2012. до 2017. године, Стратегија развоја јавне управе и Стратегија засистемску борбу против корупције.
Европска комисија је у последњем извештају оценила да је у српском правосуђу постигнут незнатан напредак.
– Дата је лоша оцена о независности судства, јер су Високи савета судства и Државно веће тужилаца оставили без посла готово хиљаду судија и тужилаца, који ће сада бити враћени због непоштовања основних мерила и критеријума приликом оцене њиховог рада. Констатовано је да су грубо прекршена права судија и тужилаца, која су гарантована Уставом и законима Србије, али и међународним правним стандардима – каже Николић.
Када је у питању оцена непристрасности судства, Европска комисија је приметила „уопштени напредак”, пре свега због увођења аутоматизоване доделе судских предмета.
Када је у питању одговорност судија и тужилаца, приговорено је да нису утврђена мерила за оцену њихове успешности и одговорности.
– То је огроман пропуст Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Ова два тела нису извршила своје законске обавезе да утврде мерила и сматрам да је то неодговорност најгоре врсте. Имали су законску обавезу да донесу акте на основу којих треба да се оцењује успешност рада изабраних судија. Тако ће, без икаквих критеријума, сада сви бити изабрани на сталну судијску функцију, као што су и разрешавани односно нереизабрани без икаквог критеријума – каже Данило Николић.
Истиче да на ВСС-у и ДВТ-у лежи морална и свака врста одговорности, јер су се грубо огрешили о своје законске обавезе.
– Питање одговорности чланова ВСС-а и ДВТ-а потребно је да покрену судије и тужиоци, а не извршна власт. Ако судије и тужиоци мисле да су ВСС и ДВТ радили како треба, онда ми као извршна власт немамо шта да се мешамо – каже Николић.
Све њихове одлуке о неизабраним судијама и тужиоцима су поништене одлуком Уставног суда.
– Они нису испунили и своје законске обавезе да утврде критеријуме за оцену рада судија нити су изабрали председнике судова. Због тога је правосуђе већ три године у ванредном стању. Осим тога, у саставу оба ова висока тела радили су и адвокати, који су пре подне заступали клијенте пред судијама, а после подне бирали и разрешавали судије. Мислим да не постоји већи сукоб интереса од тога – каже државни секретар Министарства правде и државне управе.
Предмет оцене Европске комисије била је и ефикасност судства. Констатовано је да је донет један број процесних закона, с циљем унапређења ефикасности правосуђа, као и успешан рад Правосудне академије, али да је оптерећеност судија неједнака. Тражено је да се изврши свеобухватна анализа функционисања мреже судова, трошкова те мреже и њене приступачности грађанима.
------------------------------------------------------------------------------------
Генерална оцена о правосуђу
„Да би се повратило поверење грађана, власти ће морати да размотре додатне мере за јачање независности, непристрасности, стручности, одговорности и ефикасности правосуђа, а посебно: транспарентне i објективне критеријуме за избор судија и тужилаца, тренинг запослених у надлежности Правосудне академије, заједно са оцењивањем активних судија и тужилаца, укључујући и оне који су први пут изабрани 2009. године, гаранције интегритета, рационализацију судова.
Да би се одговорило на ове изазове, неопходно је усвојити нову стратегију реформе правосуђа, заједно са акционим планом за њено спровођење, заснованим на функционалном преиспитивању правосуђа”, наводи се у генералној оцени Европске комисије о напретку српског правосуђа
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου