Za slavu odu i dve plate

Na slavskoj trpezi ne sme ništa da zafali, a nikada nije bilo teže pripremiti slavlje nego u ovo vreme. Da bi sve bilo kako red nalaže, valja računati na izdatak od 25.000 do 80.000 dinara

DA ništa ne zafali na slavskoj trpezi i sve „ide po redu“- od pečenja, sarme, pršute... preko kolača, torti i na kraju da se zalije vinom, domaćice u Srbiji moraće da izbroje priličnu sumu novca. Ove sezone za slavsku trpezu sa predjelima, jelima, specijalitetima, slatkišima i pićem, kako računica pokazuje, valja izdvojiti minimum 25.000 pa do 80.000 dinara, odnosno dve prosečne mesečne zarade!

Najveći izdatak slavske trpeze svakako je pečenje. Za kilogram prasetine treba izdvojiti od 399 do 490, jagnjetina dostiže i 580 dinara, plus plaćanje pečenja, a za to se po kilogramu uzima od 40 do 80 dinara zavisno od pečenjare. A, pre toga na slavskoj trpezi sledi ono standardno - razne pite, dimljeno meso, rolati, čorba, kupus, sarma...

I za posnu slavu, zavisno od broja gostiju, treba izdvojiti gotovo dva proseka. I najskromnije obeležena slava iz kućnog budžeta će izvući minimum 20.000 dinara. To obuhvata 10 kilograma sveže ribe, šarana, na primer, i pripremu kod kuće. Ima i jeftinijih vrsta ribe, a ako se još pripremaju kod kuće, ručak je znatno povoljniji. To važi i za kolače, prebranac, posna predjela. Za brojnije goste i skuplji izbor glavnog jela valja izdvojiti nekoliko puta više novca. Kilogram šarana kreće se, inače, od 380 do 490 dinara.

- Za slavu uvek mora da bude, a spas su čekovi, posle ću da razmišljam kako da podmirim sve račune - kaže Milena Nikolić, domaćica iz Beograda, koja slavi Svetu Petku. - Ove godine sve je preko svake mere poskupelo. Ali slavska je trpeza pa nabavljam samo najbolji delikates, pečenje, đakonije... Neka košta, red je red, i tako se to radi generacijama u mojoj porodici.

Trgovci su, kažu, spremni za predstojeće slave. Najavili su i specijalne ponude. Uoči slavlja mnogi prometnici su zajedno sa dobavljačima snizili cene osvežavajućih, ali i alkoholnih pića, u proseku od 10 do 15 odsto.

- Svake godine u periodu slava organizujemo akcijska sniženja, gde potrošačima nudimo jeftinije meso, ribu, ali i sir, salate, pića, kolače - ističu u trgovinskim lancima.

*****

SEZONA SLAVLJENJA SVETITELJA POČELA, A U DANIMA KOJI SU PRED NAMA ULAZI U PUN ZAMAH
SRPSKIH 80 SLAVA

SVEČARI koji su u subotu proslavili Svetu Petku kutlaču će predati rođacima, komšijama i prijateljima čiji je kućni svetitelj Sveti Luka. Sezona slava koja je počela sa Velikom i Malom Gospojinom, u danima koji su pred nama ulazi u pun zamah. Oni najdruželjubiviji među nama do proleća pohodiće najmanje desetak slava.

Domaćini trudeći se da obezbede što više hrane i pića, ali i njihovi gosti koji neretko trče od stola do stola, međutim, često zaboravljaju da je suština proslavljanja krsnog imena u molitvi i okupljanju.

SVETSKA BAŠTINASKUP običaja i način proslavljanja krsne slave, kao posebnost srpskog naroda, naći će se i na Uneskovoj listi nematerijalnog nasleđa. Stručnjaci Etnografskog muzeja iz Beograda, sa svojim kolegama iz lokalnih muzeja u unutrašnjosti, prikupili su obiman materijal na osnovu koga je slava uvršćena u nacionalni registar kulturne baštine.
- Predstoji snimanje kraćeg dokumentarnog filma koji će zaokružiti materijal sa kojim će Srbija da zakuca na vrata Uneska - objašnjava za „Novosti“ antropolog Miloš Matić, viši kustos Etnografskog muzeja.
 - Posao stručnjaka se tu završava, a sve preuzima Ministarstvo spoljnih poslova. Kako se predlozi predaju do marta, očekujem da do proleća uputimo i formalan zahtev.

Svetitelji koje Srbi najviše slave bez velike matematike su Sveti Nikola, Sveti arhangel Mihailo i Sveti Jovan. U društvu „najpopularnijih“ slava je i Đurđevdan, a ova četiri sveca kao kućnog patrona obeležava ogormna većina srpskog naroda. Slavska sveća pali se i u čast drugih svetaca, čija se uspomene sećamo u ovom delu godine.

Kretanje i obaveze veliki broj Srba u sledećih nekoliko meseci određivaće prema - crkvenom kalendaru. Posle Lučindana, sledi Mitrovdan, potom idu Vračevi, pa Đurđic, i sve tako do Aranđelovdana. A tek onda: Mratindan, Sveti Jovan Zlatousti, Vavedenje, pa Alimpije stolpnik, Nikoljdan, Sveti Stefan...

Iako precizni podaci ne postoje, smatra se da srpski narod obeležava oko 80 slava. Kućni patroni su uglavnom svetitelji, ali su krsna imena i mnogobrojni događaji iz života Hrista i Bogorodice.

Profesor Bogoslovskog fakulteta protojerej-stavrofor Dragomir Sando kaže da je krsna slava običaj koji se proslavlja u molitvi patronu i u spomen na dan krštenja predaka. U svojevrsnoj trci, zbog velikog broja gostiju koje dočekuju, međutim, vernici često zanemare molitveni deo slave.

- Žurba i trud posvećen ugošćavanju u drugi plan potiskuju molitvu, duh ljubavi i praštanja, kao i zahvalnost Bogu i kućnom svetitelju, što je pravi smisao slave - napominje Sando.

U postkomunističkom vremenu, buđenjem nacionalnog i religijskog osećaja kod naroda došlo je i do estradizacije vere, pa i krsne slave. Kućni sveci često se slave u kafanama, prasići se kolju i peku i u vreme posta, a slavske svetinje - kolač i koljivo, domaćice sve češće kupuju u supermarketima.

Ovakve pojave u crkvi pripisuju se duhovnoj nezrelosti našeg naroda, koji se još oporavlja od poluvekovnog ateizma, ali i „posnom“ vremenu u kojem živimo. Poznato je da se srpski narod ne može baš pohvaliti crkvenošću, a ova pojava najvidljivija je u vreme slava. Veliki broj svečara, naime, slavu slavi mimo Crkve i obreda koji se obavljaju u hramovima. Ovo se obično pravda činjenicom da je reč o poštovanju tradicije i kulta predaka, od kojih je slava nasleđena i koja će biti dodeljena budućim pokolenjima.

- Smisao i značaj krsne slave je da nas okupi i sjedini u jednu bratsku Hristovu zajednicu, u svetu Crkvu kao sabor Božiji - zapisao je vladika zahumsko-hercegovački Atanasije (Jeftić). - Zato krsno ime slavimo u slavu Božiju i u čast svetih, a na naše spasenje i oboženje.

KORENI U PAGANIZMU

KRSNA slava svoje korene ima u slovenskom paganizmu, koji je poznavao veliki broj bogova. Kako su Sloveni dugo živeli u rodovskom društvenom uređenju, kult predaka se očuvao sve do danas. Sa primanjem hrišćanstva, porodični, odnosno rodovski paganski zaštitnik zamenjen je svetiteljem zaštitnikom nove vere. Postoji i mišljenje da su Srbi usvojili ovu tradiciju u vreme hristijanizacije, tek negde krajem devetog veka.


(R. DRAGOVIĆ)