Tanjug | 23. 10. 2012. - 08:35h | Komentara: 1
ATINA - Grčka se kreće ka ekonomskom slabljenju u razmerama sličnim onima koje su zadesile Sjedinjene Američke Države i Nemačku tokom Velike depresije iz 30-ih godina prošlog veka, upozoravaju analitičari.
Prema najnovijim ekonomskim podacima, ekonomija Grčke je oslabila 18,4 odsto u poslednje četiri godine i u 2013. će, prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), opasti još četiri odsto, budući da vlada te zemlje nastoji da smanji državni dug u zamenu za 300 milijardi evra inostrane pomoći za spasavanje.
To će biti najveć ukupan gubitak bruto domaćeg proizvoda (BDP) za jednu razvijenu ekonomiju bar za poslednjih 30 godina koji se može porediti sa ekonomskim padom u SAD od 27 odsto u periodu od 1929. do 1933, ukazao je Biro za ekonomske analize u Vašingtonu.
Prema podacima MMF, kada se Grčka prisajedinila evrozoni 2001, njen BDP je iznosio oko 165 milijardi evra, a taj pokazatelj je 2007. dostigao 210 milijardi evra.
Stopa nezaposlenosti će ove godine dostići blizu 24 odsto, čime će prosečan pretkrizni nivo biti nadmašen za više od dva puta.
Vlada u Atini je za ovu godinu revidirala prognozu budžetskog deficita na 9,4 odsto BDP, sa ranije projektovanih 9,1 odsto BDP.
“Grčka je sprovela sve te mere, a da nije postigla ništa. To je tužno”, ukazala je Barbara Ridpat, šef Međunarodnog centra za finansijsku regulativu u Londonu koja je do 2008. vodila evropske poslove agencije za kreditne rejtinge “Standard i Purs” .
Ekonomska situacija u Nemačkoj je u godinama posle 1929. takođe bila krajnje teška - plate i penzije su bile u padu, zemlja je bila suočena s hiperinflacijom, a ekonomsko slabljenje je dostiglo oko 34 odsto, što je 1933. dovelo na vlast Adolfa Hitlera.
Nemačkoj je čak i posle uspostavljanja privrednog rasta 1934. bilo potrebno tri godine da ekonomski proizvod premaši nivo iz 1929.
“Iskustvo iz 30-ih godina govori da je neophodno stimulisati ekonomiju”, ukazao je profesor političke ekonomije na Londonskoj ekonomskoj školi Vasilis Monastiriotis i dodao da porast ultradesničarskog raspoloženja u Grčkoj ne treba smatrati nečim efemernim i ne treba se nadati da će doći do njegovog slabljenja kada se okonča ekonomska kriza.
“Vrlo je opasno ako jačanje desnice dovede do pogoršanja odnosa sa grčkim susedima, na primer, sa Turskom i Makedonijom”, ukazao je Monastiriptis.
Analitičar brokerske kompanije “Eksotiks” (Exotix) Gabrijel Stern je predočio da je ključni problem u procesu savladavanja krize obnavljanje bankarskog kreditiranja. Taj stručnjak smatra da sada u Grčkoj ne postoji bankarski sistem u tom smislu reči.
Grčka nastoji da uveri strane kreditore da čini sve što može kako bi smanjila rashode za 13,5 milijardi evra (17,4 milijarde dolara) tokom sledeće dve godine.
Atina se nada će joj strani kreditori posle odobrenja paketa strogih mera štednje dati još dve godine za ispunjenje programa smanjenja budžetskih izdataka i borbu protiv krize.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου