Letnjikovac bogova sa Olimpa

Reporter "Novosti" na jugoistoku Tesalije, na grčkom poluostrvu Pelionu, "domovini manastira", gde se mit pretvara u stvarnost

Legenda prema kojoj je planina Pelion, bila letnjikovac bogova sa Olimpa najsažetije govori o lepoti grčkog poluostrva kome je podarila ime. Na jugoistoku Tesalije, u centralnoj Grčkoj, Pelion se proteže duž poluostrva koje se, u obliku udice, naslanja na zaliv Pagasitikos i Egejsko more, uzdižući se najvišim vrhom Purijanosom Stavrosom, 1.610 metara iznad kristalno čistog mora.

Kroz guste šume brojne staze se spuštaju do raznolikih plaža koje uokviruju obale poluostrva, darujući posetiocima uživanje u suncu i čistom moru. Od Božića do Uskrsa sneg koji vodom napaja nepresušne izvore, inače zaštitni znak poluostrva, pruža zadovoljstvo skijašima.

Zadivljujuće zelen, nadvijen iznad grada Volosa, Pelion spaja istoriju i legendu, divljinu i pitomi mir, prošlost sa sadašnjošću, ostavljajući na posetioce utisak rajskog poluostrva u kome radost mogu da nađu zaljubljenici prirodnih lepota, ljubitelji dobrog zalogaja i kapljice, oni skloni istraživanju grčke mitologije, kulture i istorije, kao i oni željni jednostavnog uživanja u moru i suncu.

Ali ni to jednostavno uživanje nije jednolično, jer plaža ima za svačiji ukus, od onih na kojima se dani provode ispod suncobrana, na ležaljkama koje se ne iznajmljuju, ali se podrazumeva naručivanje kafe ili pića za oko pet evra za dve osobe, preko prelepih peščanih lepotica uokvirenih tirkiznim morem, do divljih, šljunkovitih, gde se čovek prepušta slobodnom spoju sa prirodom.

Kala Nera, jedno od najpopularnijih letovališta, za većinu turista je prvi kontakt sa Pelionom. Ipak, ni u Kala Neri, kao ni u drugim mestima Peliona, nema ni traga od onog, gotovo sveprisutnog, industrijskog "ol inkluziv" turizma sa gigantskim hotelima, bazenima i nepreglednim nizovima ležaljki.

Čar Kala Nere i Peliona upravo čini "antiturizam", osećaj kao da ste došli u posetu dragim prijateljima ili rođacima u malo ribarsko mesto. Platani i eukaliptusi na plaži Kala Nere pravi su ukras, ali posebnu draž ovom mestu daju brojni izvori pitke vode, a je nekoliko ih je uz samu plažu. Ovom nesvakidašnjem fenomenu mesto duguje i ime koje znači "dobra voda".

Tragovi vekova utisnuti su širom Peliona u ostacima starih gradova, srednjovekovnih zamkova i starim hrišćanskim spomenicima. Od 12. veka Pelion je "domovina manastira" zahvaljujući građevinama koje su gradili monasi, uglavnom u planinskim, dobro skrivenim delovima poluostrva, u vreme okupacije. Vremenom su oko njih izgrađene nove naseobine, izrasle u sela i gradiće koji su tokom turske okupacije uspele da dobiju privilegije i da prosperiraju tokom 18. veka.

Sela na Pelionu pretvorila su se, tako, u žive muzeje narodnog stvaralaštva i arhitekture. Raspršeni po obroncima Peliona čine jedinstvenu scenografiju ovog poluostrva sa kamenim ulicama, stoletnim platanima, izvorima i fontanama, predivnim freskama i manuskriptima...

Istočna strana poluostrva teže je pristupačna, sa bujnom vegetacijom i "divljim" plažama. Zapadna je pitoreskna i "mirnija", sa lepim plažama. Prelaz sa jedne na drugu stranu ostrva je, međutim, avantura za sebe. Samo najodvažnijim vozačima se savetuje da se uhvate ukoštac sa brdskim serpentinama, a ostalima da se drže meštana koji se najbolje snalaze za volanom po ovim putevima. Mesto Hanja na 1.200 metara nadmorske visine, na razmeđi između istočne i zapadne strane ostrva, predivni je letnji vidikovac, koji se zimi preobražava u skijašku prestonicu mondenske Grčke.

Svako od 24 sela na Pelionu priča je za sebe. Portarija je svojevremeno bila najvažniji komercijalni centar od svih sela Peliona. Početkom 20. veka njen hotel "Teoksenija" smatrao se najluksuznijim na Balkanu. Danas u ovom mestu krajem avgusta oživljavaju stari svadbarski običaji. Egios Jonis, kosmopolitski rizort na istočnoj strani Peliona, leži na predivnoj peščanoj plaži. U mahom mirom ispunjenim mestima Peliona ovo je tačka u kojoj pulsira noćni žiovt. Čar ovom mestu daju predivne plaže Plaka i Papa-Nero.

"Kraljevsko selo" Cagarada mesto je za sva godišnja doba, magično belo zimi, puno divljeg cveća u proleće, zlatnog lišća u jesen. Leti je idealno za odmor od vrućina ispod 1.000 godina starog platana, zaštitnog znaka mesta. Kameni most Cagarade, sagrađen 1787. godine preko bujne vode, predvorje je možda najlepše plaže na Pelionu, Milopotamos, koju kamene stene, povezane prirodnim pasažom, dele na dva dela.

Tačno pre jednog veka, svi stanovnici istorijskog i kulturnog centra Peliona, Miljesa, okupili su se zbog jedinstvenog događaja - otvaranja železničke pruge koja je od njihovog mesta vodila do Volosa. Danas, mnogo godina pošto je linija zatvorena, voz je ponovo počeo da radi, vozeći goste kroz fascinatne predele, tunelčiće. Upravo u blizini dugog metalnog mosta i stanice u Miljesu nalazi se, kaže mitologija, pećina kentaura Hirona.

Sam Miljes, mestašce zavodljivo lepih kamenih kućica, važno je istorijsko odredište, grčki Orašac. Ponosni na svoju istoriju, Grci tako i govore o osnivačima nacionalne biblioteke u kojoj su, uprkos turskoj okupaciji i paljenju zgrade, meštani uspeli da sačuvaju vredne originale knjiga i manuskripte. Upravo u ovoj biblioteci, koju je Antimos Gacis 1821. godine stvorio kao "lek za dušu" sunarodnika, kovao se plan za pobunu protiv Turaka. 

POSTOJBINA KENTAURAPelion, kojhi ime dugije antičkom kralju Peleju, ocu starogrčkog junbaka Ahila, legendarna je postojbina kentaura Hirona, polukonja-polučoveka. Ovaj mudri i obrazovani kentaur živeo je, prema legendi, na obroncima Peliiona, gde je mpodučavao umetnosti i nauci mnoge junake toga doba, pa i znamenitog Ahila. Mit kaže da se u Hironovoj pećini slavila Pelejeva svadba sa boginjom mora Tetidom. I na tom slavlju između boginja Here, Atine i Afrodite izbio je, prema legendi, sukob oko zlatne jabuke koji je doveo do Trojanskog rata.

Istorijska crkva Pamegisti u centralnom delu Miljesa otkriva bisere vizantijskih fresaka, među kojima je i jedna koju je radio anonimni srpski autor. Građena u vreme okupacije, kada spoljnim znacima nije smelo da se pokaže o kakvoj građevini je reč, ova crkva se otkriva tek kada se u nju uđe. Jedinstven način stvaranja unutrašnjih lukova anforama ugrađenim naopačke i poda izgrađen na sistemu podzemnih bunara povezanih kanalima, čine ovu crkvu biserom akustike. Uverili smo se kako bogato odzvanja srpska duhovna muzika u ovom jedinstvenom ambijentu. Ne čudi, stoga, da je upravo Miljes omiljeno utočište svetskih umetnika i pisaca.

Za one koji prednost daju direktnom kontaktu sa prirodom, Kato Gacea nudi pravu priliku za to. Ovde se nalazi jedan od najbolje organizovanih kampova na poluostrvu. U malim tavernama na obali uživa se u tradicionalnoj cipuri, alkoholnom piću sa blagim ukusom mente, koje se meša sa vodom, i plodovima mora s pogledom na mirnu seosku luku.

Priobalna mesta Peliona daju jedinstven osećaj prisnosti sa domaćinima. Komunikacija je, istina, katkad komplikovana, jer tek neki od njih govore strani jezik, ali želja za uspostavljanjem kontakta briše i tu prepreku.

Mitologija, s druge strane, "začin" je koji se oseća na svakom koraku. Na izvorima Afisosa, izgrađenog u obliku amfiteatra, kaže mit, Argonauti su se rashlađivali pre nego što su krenuli na svoje dugo putovanje. Na plaži Koriopi bilo je Apolonovo proročište.

Ništa se, najzad, za poslednjih 30 godina nije promenilo u mestašcetu Horto, koje svakog avgusta privlači Grke na jedinstvenu kulturnu manifestaciju. Kućice slepljene jedna uz drugu na samoj obali mora pružaju gostoprimstvo i turistima željnih jedrenja i vodenih sportova. A ako na ostrvu postoji raj za jedriličare, onda je to Milina. Idealna luka za jedrilice, koje odatle kreću put obližnjih ostrva Skjatos, Skopelos, Alonisos i Evija, meka je i za sportske aktivnosti i buran noćni život. Milina, kažu bez preterivanja, ima i najlepši zalazak sunca u Grčkoj.

Izvori, kamene pećnice i živopisne boje kuća - zaštitni znaci celog poluostrva - objedinjeni su u mestašcetu Trikeri, za koje se smatra da je primer jedinstvene raznolikosti poluostrva. Stare kamene kuće ribara, sakupljača sunđera i kapetana dominiraju uskim uličicama u kojima tokom praznika mogu da se sretnu žene odevene u narodne nošnje. Mit, tradicija, prošlost i budućnost žive mirno i skladno jedni kraj drugih na Pelionu.

PLANINARENJE PO PELIONU

Planinari iz Srbije krstarili su letos po visovima Peliona, a vodič Planinarsko-skijaškog kluba “Kopaonik”, Stanoje Stojković, za “Život Plus” kaže da planinarenje po ovoj planini posebno pleni zbog spoja lepote mora i planine, mnogobrojnih pešačkih staze, uglavnom dobro markiranih, a u svakoj nedoumici oko kritičnih tačaka uvek je velikodušna pomoć ljubaznih meštana.

Najveći planinarski poduhvat na Pelionu za srpske planinare trajao je 10 sati, sa visinskom razlikom od 1.500 metara i ukupnim pešačenjem od 30 kilometara. Iako uspon na pojedinim deonicama nije bio lak po prašnjavim stazama i golim strminama, ova visinska avantura pruža pravo uživanje planinarima i zbog brojnih usputnih izvora hladne vode i voća – jabuka, smokava, pomorandži – koje je na dohvat ruke.