Радован Караџић: Временом ће истина ојачати, а лаж и мржња ослабити

Радован Караџић започео одбрану у Хагу и рекао да би требало да буде награђен за добра дела током рата, уместо што је оптужен за ратне злочине.

Бивши председник РС је оптужен за геноцид у Сребреници, прогон муслимана и Хрвата, терорисање становништва Сарајева и узимање „плавих шлемова“ за таоце током рата у БиХ.

Караџић, који се брани сам, негирао је кривицу и рекао да је број жртава у рату четири пута мањи од оног који се објављује у медијима и додао да је његовим заслугама „умањена патња обичног народа“.

„Уместо што сам оптужен за злочине у нашем грађанском рату, требало би да будем награђен зато што сам учинио све што је у људској моћи да до грађанског рата не дође и умањим патњу људи. Зато што сам потписао и спровео бројна примирја и заустављао нашу војску пред победама и стално трагао за миром и прихватио четири од пет мировних планова„, рекао је Караџић.

Караџић је, говорећи смирено у судници, рекао да је благ човек, пун разумевања и да је зауставио војску више пута када је била „надомак победе“.

„Како време буде пролазило истина ће постајати све јача, а пропаганда, лажи и мржња све слабији“, рекоа је Караџић указујући на то да је број жртава рата у БиХ преувеличан.

Караџић је најавио је да ће први сведок његове одбране бити руски пуковник Андреј Демуренко који је током босанског рата службовао у Унпрофору у Сарајеву.

Демуренко ће, према најави одбране, посведочити да је истрагом, коју је сам спровео, утврдио да минобацачка граната, која је 28. августа 1995. испред сарајевске пијаце Маркале убила 43, а ранила 75 особа, није била испаљена са положаја Војске РС, чији је врховни командант био Караџић.

На Караџићевом списку 16 сведока одбране, које намерава да изведе у другој половини октобра, су и војни посматрач УН Ирац Пол Конвеј и канадски припадници Унпрофора Џон Расел, Мишел Готје и Стефан Жудри који ће, како се очекује, такође сведочити о експлозијама на Маркалама.

Међу првим Караџићевим сведоцима су и официр Сарајевско-романијског корпуса ВРС Стеван Вељовић, као и Благоје Ковачевић, Душан Шкрба, Милорад Џида, Драган Малетић, Славко Генго и четири заштићена сведока.

Караџић је за извођење доказа одбране тражио 600 радних сати, али му је расправно веће одобрило 300 сати, колико је за свој доказни поступак утрошило и тужилаштво. Одбрана је на ту одлуку уложила жалбу о којој још није донета одлука.

На крају одбране, Караџић намерава да изведе сведоке који би требало да негирају исказе сведока-“инсајдера“ из ВРС. Одбрану пред Трибуналом, уколико одлучи да сведочи, окончаће сам Караџић.

Крајем јуна, претресно веће Трибунала одбило је Караџићев захтев да буде ослобођен после доказног поступка оптужбе, заснован на тврдњи да његова кривица није доказана.

Судије су утврдиле да је у првом делу суђења изведено довољно доказа против Караџића по 10 тачака оптужнице, укључујући и ону за геноцид у Сребреници, али су га ослободиле кривице за геноцид над муслиманима и Хрватима у БиХ, ван Сребренице. На ту одлуку, тужилаштво је уложило жалбу.

Караџић је оптужен за геноцид над више од 7.000 муслимана у Сребреници, прогон муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање „плавих шлемова“ УН за таоце, од 1992. до 1995. године.

Суђење Караџићу почело је крајем октобра 2009, али је тужилаштво првог сведока пред судије извело тек у априлу 2010.

Прву оптужницу против Караџића, Трибунал је поднео крајем јула 1995, али је он остао на слободи до 21. јула 2008. када су га у Београду ухапсиле власти Србије. Девет дана касније, пребачен је у притвор Трибунала у Шевенингену.