Београд као салон модерне архитектуре

Подрекин хотел

„Заха Хадид претвара зграду ’Бека’ у луксузни хотел”, наслов је текста објављеног у нашем листу почетком седмице, који је побудио пажњу стручне, али, судећи према реаговањима читалаца, и шире јавности.

Информација да је грчка компанија „Ламда дивелопмент” ангажовала добитницу Прицкерове награде за највећа достигнућа у архитектури да осмисли хотелско-стамбено-пословни комплекс на Дорћолу, изазвала је низ реакција: од одушевљења што ће Захин ауторски печат побољшати изглед града, преко примедби да је за овај посао требало организовати међународни конкурс, до сумње да је у питању маркетиншки трик и да пројекат никада неће бити реализован.

Последњих година, и друга звучна имена светске архитектуре повезивана су са изградњом ексклузивних објеката у Београду: Данијел Либескинд, Сантјаго Калатрава, Волфганг Чапелер, Соу Фуџимото... 

Привилегију да се из света компјутерске анимације досели у реални свет, за сада је изборио хотелско-пословни комплекс на Новом Београду – здање које је осмислио Борис Подрека биће отворено до краја године.

Остварење осталих замисли углавном коче беспарица и нерешени имовински односи... 

Хотел Захе Хадид 

Приватни инвеститор, грчка компанија „Ламда дивелопмент”, ангажовала је архитектонски биро Захе Хадид, чувене архитекткиње, да у Улици војводе Бојовића испод Београдске тврђаве пројектује комплекс од 94.000 квадратних метара са хотелом, апартманима и пословним простором.

У току је јавни увид у урбанистички пројекат, а да би инвеститор могао да добије дозволе за градњу у зони споменика културе од изузетног значаја какав је тврђава морао је најпре да изради план детаљне регулације између улица Тадеуша Кошћушка, Дунавске и Булевара војводе Бојовића.

План је усвојен у градској скупштини у марту прошле године уз бурне полемике у стручној јавности. 
„Ламда” је зграду „Бека” у стечају купила 2007. за 55,8 милиона евра и у будући комплекс уложиће више од 200 милиона евра.

Пре него што су се одлучили да упосле Заху Хадид, инвеститор је преговарао са Борисом Подреком, архитектом који је рођен у Београду, његовим британским колегом Џоном Елиотом и грчком архитектонском кућом „Тобазис”. 
 
Облак Соу Фуџимотоа

Међународни конкурс за идејно архитектонско-урбанистичко решење објекта који би повезао Савско пристаниште и Калемегдански парк у фебруару прошле године расписали су Агенција за инвестиције и становање града и Урбанистички завод Београда.

Пристигла су 135 идејна решења а интернационални жири је у мају 2011. доделио две прве награде за дијаметрално супротна приступа повезивања реке и центра града: спирални објекат Соу Фуџимотоа, архитекте из Јапана, и пешачку улицу дугу 300 метара, београдског архитекте Бранислава Реџића.

После вишемесечне сарадње аутора и покушаја да дођу до заједничког решења првенство је дато раду Фуџимотоа. У току је измена плана детаљне регулације Косанчићевог венца који обухвата Бетон халу како би решење јапанског архитекте постало његов саставни део. После усвајања плана следи израда техничке документације. 

Чапелерова зграда која лебди

Будући центар за промоцију науке биће подигнут на 29.000 квадратних метара у Блоку 39 и имаће изложбени простор, планетаријум, конференцијски центар и научни клуб. „Зграду која лебди” потписује аустријски архитекта Волфганг Чапелер из Беча, победник на међународном конкурсу који је Србија расписала 2010. године, први пут после три деценије. На конкурсу су се такмичила 232 решења из целог света.

Објекат ће се градити из кредита Европске инвестиционе банке, а инвеститор је Јединица за управљање пројектима коју је основала републичка влада.

Претходне две године инвеститор је прибавио сву потребну документацију и започео реализацију главног пројекта у сарадњи са Чапелером. У Блоку 39 започети су припремни грађевински радови. Очекује се да главни пројекат буде завршен ове године, а комплекс до септембра 2014. 

Либескиндов град на води 

Обиље зеленила, тргова, паркова, бициклистичких и пешачких стаза, окружиће репрезентативну зграду висине 250 метара. То су карактеристике пројекта „Град на води”, између дорћолске топлане и Панчевачког моста за који је компанија „Лука Београд” упослила светска имена архитектуре – Данијела Либескинда и Јана Гела.

Првобитно предвиђених 2,5 милиона квадрата стамбено пословног простора треба да се гради фазно, у току двадесетак година. Либескинд је свој пројекат представио 2009. и у интервјуу за „Политику” рекао да је без двоумљења прихватио позив „Луке Београд” да учествује у преобликовању дунавског приобаља:

„То није само битан пројекат за локалну заједницу. Пример је како да се историјска метропола спусти на обалу Дунава, жилу куцавицу, а истовремено направи одрживи град за 21. век. Такав град неће бити саткан само од челика и стакла већ ће понудити и нови квалитет живота”.

Можда би део пројекта већ био стварност да „Лука Београд” и град не воде годинама судски спор око права коришћења земљишта на десној обали Дунава.

Подрекин музеј науке и технике и хотел

Борис Подрека, рођени Београђанин и грађанин света, пре пет година добио је први пут прилику да остави печат у родном граду и пројектује музеј науке и технике. На позив Министарства културе требало је да преуреди и догради стару зграду у Скендербеговој улици, где је предвиђено да буде изложена научно-техничка баштина Србије.

Идејни пројекат је представио у Скупштини града у мају 2007. У простору лоцираном између дорћолске марине и луке требало је да буде смештено више од 11.000 квадрата од чега је 4.000 резервисано за сталну поставку музеја. Осим ње, музеј је требало да има галерије за повремене изложбе, депое, библиотеку, архиву, кафиће и продавнице сувенира и каталога.

Уређење ове установе културе финансирано је из Националног инвестиционог плана и требало је да буде завршено 2009. године, али се због недостатка новца стало на разради главног пројекта. 
Али, на другом крају града, приводи се крају градња угоститељско-пословног комплекса на 6.000 квадрата у новобеоградском Блоку 11 између „Енергопројекта” и „ВИГ плазе”.

Подрека је одговоран за планирање савременог дизајна хотела са четири звездице. Инвеститори аустријска компанија „Фалкенштајнер” и акционарско друштво „Бета некретнине” у пројекат ће уложити више од 40 милиона евра. 

Калатравина Филхармонија 

Сантијаго Калатрава, чувени шпански архитекта, прошле године био је гост Фондације Београдске филхармоније „Зубин Мехта” као потенцијални архитекта нове зграде филхармоније. Тада је рекао да би за њега био велики стваралачки изазов да пројектује концертну зграду у српској престоници.

Калатраву су примили градски званичници, а он је обишао локације за будуће здање које су претходних година биле у игри: у Новом Београду поред хотела Југославија и Савски амфитеатар простор између Београдског сајма и Бетон хале.

То су предлози који још нису потврђени урбанистичким плановима, а ангажовање Калатраве, шанса је да се покрене решавање нагомиланих проблема у приобаљу Саве: власништво над земљиштем, измештања главне аутобуске и железничке станице и теретног саобраћаја из Савске и Карађорђеве улице.

Далиборка Мучибабић

објављено: 14/10/2012